Uvek sam mislila da oni koji sređuju enterijere prodavnica podmeću neka čudna ogledala na kojim čas izgledaš mršavo, pa nabijeno, otečeno, ali nikad sebi ne ličiš na sebe. Zato sam napravila eksperiment.
Ponela sam omiljeni mikro šorts u pet prodavnica da proverim da li fantaziram. Ono što sam zaključila preznojavaći se, jer svaka od kabina ima drugačiji gabarit, svetlo, ventilaciju, jeste da slika u ogledalu nigde nije ista i da zavisi od svetla i kvadrature kabine. Što je ona prostranija i ima jače sijalice – to izgledaš realnije.
Jedno od većih iznenađenja mi je što uopšte ne važi pravilo da ćeš se u kabinama skupih radnji osetiti kao Hajdi Klum.
U jednoj sam se zapravo poistovetila sa pacovom iz nekog podruma na periferiji kom ne gine otrov. Tako sam i izgledala sebi – pacov u šortsu.
*
Jedna kabina je bila toliko mala i bez vazduha da mi se zamantalo, pa nisam ni videla svoj odraz, izletela sam s onom maskom, a prodavačice su me gledale čudno jer sam unela jedno, izašla u drugom, plus oktobar, a ja u šortsu, verovatno su mislile – budi bog s nama, hoću u penziju, ne mogu ove ljude.
*
*
Zaključak koji mi se zaduvanoj i umornoj nametnuo je – ne verujte ogledalima, lažu. Verujte intuiciji, govorite tiho i vodite psa sa sobom. Ili najbolju drugaricu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare