"Samo sam izvršavao naređenja", bilo je opravdanje brojnih nacističkih vojnika, kada su izvedeni pred lice pravde zbog svojih zlodela. Kasniji eksperimenti psihologa pokazali su da ljudi zaista lakše muče druge kada im to dozvoljava položaj, ili kada za to imaju "ovlašćenje". Zašto je to tako?
Osobe koje drugima nanose bol u najviše slučajeva takođe same pate. Ipak, čini se to daleko manje događa kada su mučitelji položajem il autoritetom „ovlašćeni“ da povređuju druge. Sada su skeneri mozga pokazali zašto je to tako.
Ova jeziva pojava se ne može objasniti samo ekstreminim okolnostima ili time što je nekome život zavisio od toga da li će pristati da povredi drugoga. To je bilo čest slučaj u Trećem Rajhu, ali šta je sa slučajevima koji se nisu dogodili u vreme rata?
U nauci je poznat eksperiment Stenlija Milgrama o poslušnosti. On je organizovao lažnu „studiju o pamćenju“ čiji su učesnici morali da čitaju nizove reči svom partneru, koji je bio povezan sa mašinom za elektroškove u drugoj prostoriji. Učesnici eksperimenta je trebalo da svom „učesniku“ daju elektrošokove kad god pogreši. Strujni udari bili su gradacijski, počevši od 15 volti pa sve do 450 volti. Rezultati eksperimenta bili su poražavajući: čak 65 posto učesnika je pristalo da daje najjače šokove „učeniku“, iako je on vrištao od bolova.
Drugi eksperiment, sproveden u Holandiji, pruža nova saznanja o ovoj mračnoj osobini ljudi. Naučnice Emili Kaspar i Valerija Gazola sa Instituta za neuronauku u Amsterdamu, sprovele su studiju u kojoj je učestvovalo 40 osoba, čija je prosečna starost bila 25 godina, dok su dve trećine bile žene. Učesnici su podeljeni u parove, a eksperiment je tekao tako što je prvo jedna osoba davala drugoj elektro-šokove, pa su menjali uloge.
Naučnici su im 30 puta naredili da drugoj osobi daju elektro-šok (što su mogli i tada da odbiju), dok su 60 puta mogli sami da odluče. Oni koji su davali šokove su sve vreme ležali u skeneru, a na ekranu su mogli da vide ruke osobe kojoj daju strujni udar – a za svaki im je obećana zarada od 50 centi.
Snimci skenera pokazali su da su delovi mozga zaduženi za empatiju manje aktivni kada su učesnici izvršavali naređenja da osobi daju elektro-šok. Takođe su prijavili da se osećaju manje odgovornim. Manje su osećali i sažaljenje i grižu savesti zbog onoga što rade, a to je pokazivala i smanjena aktivnost prednjeg cingulatskog korteksa i ostrvskog korteksa, koji su obično aktivni kada osećamo krivicu.
Međutim, čini se da je presudna aktivnost u srednjem zavoju temporalnog režnja.
„Što je aktivnija ova regija, to osetljivije ljudi reaguju na bol drugih“, objašnjavaju istraživači.
Istraživači su zapazili još jednu važnu stvar: kada im je naređeno da daju šokove drugima, osobe su smatrale da je bol koju oseća osoba koja prima strujne udare manja.
„Povinovanje naređenju toliko utiče na našu percepciju, da utiče i na naše mišljenje o jačini šokova, ne samo na empatiju“, objasnili su.
Još jedna verzija Milgramovog eksperimenta sprovedena je u Francuskoj – a učesnici su ovog puta mislili da su u TV kvizu. Takođe su davali strujne udare za pogrešno odgovoreno pitanje – a uprkos tome što su bili svesni bola druge osobe, tek je jedan od tri učesnika odbio da izvrši naređenje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: