Stokholmska dijeta zove se i LCHF dijeta ili švedska dijeta ili Bantingova... Kako god da je stigla do vas, pravila će vam biti jasna i logična.
Low Carb High Fat (LCHF) promoviše se kao zdrav i bezbedan način da se izgubi na težini, baziran na niskom unosu ugljenih hidrata i visokom unosu masti, dok je unos proteina umeren. Švedska ili Stokholmska je zato što su je razvili švedski stručnjaci, a Bantingova po Britancu Vilijamu Bantingu koji ju je popularizovao nakon što je uz pomoć nje izgubio veliki broj kilograma.
U svakom slučaju, u pitanju je režim ishrane koji insistira na unosu celih, neobrađenih namirnica, kao što su riba, jaja, povrće koje sadrži malu količinu ugljenih hidrata, koštunjavo voće, i zagovara odricanje od svih namirnica koje ne potpadaju pod ovu kategoriju.
Funkcioniše slično kao Atkinsonova ili keto dijeta, s tim što nije tako rigorozna i fleksibilnija je – ljudi koji su dnevni unos ugljenih hidrata ograničili na manje od 50 g, imali su sjajne dugoročne rezultate, ali neki su mogli da jedu i 100 g dnevno bez posledica.
Rezultati po pitanju mršavljenja su mahom pozitivni, jer ovakav režim ishrane smanjuje apetit, poboljšava osetljivost insulina, povećava unos proteina potrebnih vašem telu, i smanjuje naslage masti, i to naročito u predelu stomaka. Takođe, smanjuje šećer u krvi, smanjuje rizik od bolesti srca, a određene studije su pokazale da švedska dijeta super utiče i na kognitivne funkcije. Doduše baš kao pametna Mind dijeta, koja je spoj dva najbolja načina ishrane na svetu…
Isto tako Stokholmska dijeta ma samo jedno pravilo – maksimalno izbegavati određene namirnice.
Dozvoljene i zabranjene namirnice
Prvo i osnovno pravilo je smanjiti unos namirnica koje obiluju ugljenim hidratima, a to su: žitarice i skrob (hleb, peciva, pirinač, pasta); zaslađena pića (sokovi, slatki čajevi, smutiji, sportska pića, čokoladno mleko); svi zaslađivači (šećer, ali i med, agava, javorov sirup…); povrće bogato skrobom (krompir, slatki krompir, repa, grašak); voće (ne izbacuje se skroz, ali bi unos trebalo da bude ograničen, sveden na konzumacija malih porcija bobičastog voća); alkoholna pića; namirnice reklamirane kao da sadrže malo masti i da su dijetalne, visoko obrađene namirnice.
S druge strane, lista dozvoljenih namirnica čini plan švedske dijete prilično raznovrsnim. jedu se jaja, ulja (maslinovo, kokosovo i avokadovo ulje), sve vrste ribe (pre svega one koje imaju visok sadržaj masti, poput lososa, sardine i pastrmke), goveđe i živinsko meso, punomasni mlečni proizvodi, namirnice koje ne sadrže skrob (zelena salata, brokoli, karfiol, biber, pečurke…): bobičasto voće u umerenim količinama; koštunjavo voće, začini.
Fokus dijete je na prirodnim, svežim sastojcima, isprobavanju novih recepata i planiranju obroka unapred. Idealno bi bilo da vam nutricionisti naprave plan ishrane prema vašim potrebama, ali kao primer bi mogao da posluži i jelovnik za nedelju dana koji smo našli na sajtu Dietx.rs.
LCHF jelovnik
Ponedeljak
Doručak: dva cela jajeta sa spanaćem i brokolijem, začinjenim kokosovim uljem
Ručak: salata od tune pomešana sa izdrobljenim avokadom, i drugim povrćem koje ne sadrži skrob
Večera: kuvani losos u puteru, sa pečenim prokeljom
Utorak
Doručak: punomasni jogurt sa isečenim jagodama, nezaslađenim kokosovim i bundevinim semenkama
Ručak: burger od ćuretine sa čedar sirom, sa povrćem bez skroba
Večera: odrezak začinjemo crvenim papričicama
Sreda
Doručak: šejk od nezaslađenog kokosovog mleka, bobicama, puterom od kikirikija i nezaslađen proteinski prah
Ručak: grilovani škampi sa ražnjićima od paradjza i mocarele
Večera: nudle od tikvica u pestu sa pilećim ćuftama
Četvrtak
Doručak: kriške avokada i dva jajeta pržena u kokosovom ulju
Ručak: pileći kari sa prelivom i povrćem bez skroba
Večera: pizza od karfiola sa povrćem bez skroba i sirom
Petak
Doručak: spanać, crni luk i omlet sa čedar sirom
Ručak: pileća supa sa povrćem
Večera: egipatska lazanja
Subota
Doručak: kupina, puter od indijskog oraha i smuti sa kososovim proteinom
Ručak: ćuretina, avokado i rolnice sa sirom, u kombinaciji sa krekerima od lana
Večera: pastrmka poslužena u pečenim karfiolom
Nedelja
Doručak: pečurke, feta sir i omlet od kelja
Ručak: pileće grudi punjene sa kozjim sirom i karamelizovanim crnim lukom
Večera: velika zelena salata pomešana sa kriškama avokada, škampima i semenkama bundeve
Mane švedske dijete
Iako mnoga testiranja svedoče o tome da je ova dijeta dobra za zdravlje i gubitak kilograma, iskustva su različita, a postoje i nedostaci o kojima bi svako morao da povede računa.
Švedska dijeta se ne preporučuje tinejdžerima, trudnicama i dojiljama, osobama koje pate od dijabetesa ili imaju bolesti bubrega, jetre ili pankreasa (obavezno moraju da se konsultuju sa lekarom). Može da bude nezgodna i za profi sportiste, a kod nekih ljudi može da izazove nuspojave poput mučnine, konstipacije, dijareju, malaksalost, umor, glavobolje, grčeve, vrtoglavicu, nesanicu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare