2
Vitamin D je jako važan za naše zdravlje, ali sada se to sve više ističe jer se pokazalo da je odličan za jačanje imuniteta u borbi protiv kovida 19. Zato je dobro znati kako da organizam ojačamo ovim vitaminom.
Ako ne unosite dovoljno vitamina D, moguća je demineralizacija kostiju, javlja se rahitis kod dece, a osteoporoza kod starijih. Nedostatak vitamina D je povezan i sa povećanim rizikom od tuberkuloze i težih virusnih infekcija, a nizak nivo vitamina D povezan je sa Kronovom bolešću i ulceroznim kolitisom. Na sve to, pokazalo se da je vitamin D neizmerno važan u borbi s koronom, pa ga ima i u stručnom uputstvu Batuta i Ministarstva zdravlja u kom se savetuje terapija za lakše kovid pacijente koji se leče kod kuće.
Pročitajte još:
Ustaljena preporučena dnevna doza vitamina D za bebe do godinu dana je 10 mikrograma, za decu, trudnice, dojilje i odrasle 15 mikrograma, a za stare preko 70. godine 20 mikrograma. Doza od 10 mikrograma jeste zapravo 400 IJ vitamina D. Međutim, u ovim danima borbe s koronom mnogi stručnjaci preporučuju dosta vitamina D, pa je nedavno naš poznati imunolog Borislav Kamenov istakao da u ove dane doza tog vitamina mora drastično da se poveća.
Ovih sedam načina su najefikasniji u jačanju tela vitaminom D.
Vitamin D zovu i vitaminom sunca jer se u telu najviše proizvodi baš ako nas obajsa sunce. Zato stručnjaci ljudima svetlije puti preporučuju izlaganje suncu tri puta nedeljno po 10 do 30 minuta tokom leta, i to tako da trećina kože bude na sunčevoj svetlosti. Ljudima tamnije puti treba malo više vremena na suncu. I mada je sada napolju tmurno, to je ipak najbolji način da upijemo vitamin D. Dakle, hvatajte sunčeve zrake kad god je moguće, makar ono malo tokom dana kad se probiju kroz oblake.
Sjajan izvor vitamina D, osim sunca, jesu pojedine namirnice, najpre riba, i to losos, ali i sardina, tuna, ostrige, pišu na sajtu HealthLine.com. Tako, na primer, u jednoj konzervi tune ima više od pola dnevne preporučene doze. I žumance, žitarice, sir, goveđa džigerica, pečurke i mleko puni su vitamina D, dok jedna šolja obogaćenog jogurta sadrži petinu preporučene doze, a čaša soka od pomorandže ¼ doze.
Zanimljivo je što, slično kao i kod ljudi, i kod pečuraka se vitamin D proizvodi kada su izložene UV svetlosti. Divlje pečurke koje rastu po šumama ili one uzgajane pod UV svetlošću imaju najveći nivo vitamina D. Zato gledajte da vam što češće jela sadrže ovu namirnicu – uživaćete u ukusnom hranljivom obroku, a i povećaćete nivo vitamina D u telu.
Žumanca su još jedan izvor vitamina D koji lako možete dodati svojoj rutini u ishrani. Dobro je to štu ona inače često zastupljena na našoj trpezi, nisu skupa, a i postoje razni recepti s jajima, posebno za doručak. Pritom, istraživanja kažu da domaća jaja od koka koje slobodno šetaju i hrane se zdravo jesu odličan izvor vitamina D i imaju i do 20 odsto dnevne preporučene doze vitamina D.
U zavisnosti od zemlje do zemlje, pojedina hrana se u procesu proizvodnje obogaćuje vitaminom D. To su obično kravlje mleko, kao i sojino i bademovo, cerealije, jogurt, tofu sir. A koliko pojedini proizvodi sadrže vitamina D, najbolje ćete proveriti u listi sastojaka. Zato malo bolje gledajte deklaraciju kad sledeći put budete išli u nabavku.
Pročitajte još:
Vitamin D postoji u dva oblika – D2, koji potiče iz biljaka, i D3, koji je od životinja. Istraživanja kažu da je D3 znatno efikasniji u podizanju i održavanju ukupnih nivoa vitamina D, pa je najbolje i birati taj suplement.
Takođe, obrattite pažnju i da proizvošač bude iole proveren da biste bili sigurni da zaista unosite ono što piše na kutiji.
Znajte da je trovanje vitaminom D zbog prevelikog unosa vrlo retko, gotovo nemoguće, ali ako s njim preterate, recimo nekoliko meseci u kontinuitetu, pa se jave povraćanje, glavobolja, srčani problemi, zatvor, dehidratacija i stalna žeđ, slabost mišića ili umor, javite se lekaru.
Lampe koje emituju UV-B zrake mogu da povećaju nivo vitamina D. Jedini problem je što su obično – skupe. Naime, kad vam je koža izložena sunčevom UV-B zračenju, ona može da proizvede sopstveni vitamin D. UV lampe oponašaju delovanje sunca i mogu da budu posebno korisne u jesen i zimu, kad jednostavno niste dovoljno na suncu.
UV zraci se terapijski koriste za različita stanja kože već decenijama, ali tek odnedavno se zna i da popravljaju nivo vitamina D u telu. Ako kojim slučajem nabavite UV lampu, pazite da ne preterate da ne biste izgoreli i pazite na preporučeno vreme izlaganja, što je oko 15 minuta, pišu na sajtu HealthLine.com
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
