0
Tri, pet ili nijedno - velika je dilema koliko je jaja zapravo zdravo jesti na dan, odnosno da li su žumanca poželjna na tanjiru i u kojoj meri. Nutricionista Branka Mirković za portal Nova.rs daje prave odgovore.
Jaja su na listi namirnica koje se svakodnevno kupuju, ima ih u svakom frižideru i redovno se konzumiraju u ishrani kao jela od jaja ili su sastavni deo nekog jela.
View this post on Instagram
„Ova namirnica je dobila značajno mesto i zbog visoko kvalitetne hranljive vrednosti, lake probavljivosti, niske cene i jednostavne pripreme. Naučna istraživanja su to i potvrdila, ali postoje i istraživanja koja nisu negirala ovu činjenicu, ali su insistirala na tome da se ograniči unos količine jaja na nedeljnom i dnevnom nivou. Veoma agresivno su pisali o štetnosti jaja i da ih treba isključiti ili barem ograničiti u ishrani tako da su ljudi vremenom počeli da se boje da konzumiraju jaja.“
Međutim, Mirković na kaže da jaja sadrže najveći procenat hranljivih materija koje su potrebne u ishrani i napominje da belanca i žumanca imaju različite nutritivne vrednosti.
„Belance sadrži 86 odsto vode, 11,4 odsto najkvalitetnijeg proteina, masti samo 0,2 odsto. Četiri glavna proteina koja se nalaze u belancetu kao minerali uzimaju se kao osnovna mera po kojoj se količina belančevina meri u ostalim namirnicama. Žumance sadržii 49 odsto vode, proteina 16,7 odsto, masti 36,6 odsto, i to masti triglicerida, holestina i lecitina. Bogato je vitaminima A, B i E i sadrži dosta minerala“, navodi Branka Mirković.
Pročitajte još:
Ona ističe da su jaja baš zbog toga što žumance sadrži ove vrste masnoća neopravdano eliminsana iz ishrane.
„Konfuzija je izazvana oprečnim podacima o jajima. Urađena su nova istraživanja i određeno im je mesto koje zaslužuju. Činjenica je da jedno jaje sadrži i do 200 mg holesterola, a da je prosečnoj osobi dovoljno 300 mg dnevno. To znači da je sasvim bezbedno da konzumirate jedno celo jaje dnevno, a možete i više belanaca“, savetuje nutricionista Branka Mirković.
Pored toga, ona kaže i da je dnevno dva jajeta bezbedno za žene i tri cela jajeta za muškarce.
„Uzroci povišenog holesterola mogu biti genetski, zbog stresa, ali i od velikog unosa ugljenih hidrata, odnosno hrane koja sadrži visok procenat ugljenih hidrata, brašna, šećera, pa i velike količine prirodnog šećera… Relativno skoro su se promenili parametri za merenje holesterola, pa je granica sa pet povećana na sedam.“
Dakle, zaključak je da su jaja neophodna u ishrani, ali da se konzumiraju u ograničenoj dnevnoj količini, što zavisi od životnog doba, zdravstvenog stanja i pola osobe.
Branka Mitrović priča i zašto su sve jaja dobra.
„Po vrhuskom nutritivnom kvalitetu mogu da se porede samo sa mlekom. Blagotvorno deluju na ljudski organizam, štite od mnogih bolesti, preventivno poboljšavaju zdravlje, čuvaju vid, posebno kod starih ljudi sprečavaju razne degeneracije, pozitivno deluju na ljudski mozak, pojačavaju koncentraciju, čuvaju pamćenje i generalno možemo reći da je to neophodna namirnica u ljudskoj ishrani.“
Pročitajte još:
Takođe, jaja se koriste u ishrani kod pojedinih zdravstvenih stanja, posebno za bolesti digestivnog trakta gde se propisuju medicinske dijete, čak i posle ozbiljnih operacija, kad obično menjaju meso jer se lako vare, ne nadimaju i ostavljaju mali ostatak.
„Kvalitet jaja se ogleda i u tome što minimalno menjaju hemijski sastav termičkom obradom, što se veoma često i u značajnoj količini događa sa drugim namirnicama. Najbolji i najzdraviji način pripreme je barenje u ljusci ili poširano jaje jer ne sadrži dodatu masnoću prilikom obrade.“
Nutricionistkinja kaže i da su proteini u jajima najznačajniji i zato se preporučuju posebno aktivnim osobama i sportistima, gde je prioritet izgradnja mišićne mase.
„Proteini iz jaja sadrže esencijalne amino-kiseline neophodne za izgradnju i održavanje mišićne mase i zato su veoma važna u razvoju dece, ali i održavanju mišićne mase kod svih ljudi. Važno je znati da bez proteina životinjskog porekla nema izgradnje i očuvanja mišićne mase. Ljudski organizam sam ne proizvodi proteine i zato je neophodno i veoma važno da se unose kroz hranu. Mogu skoro potpuno da zamene meso, a to što se lagano vare daje im prioritetnu ulogu u svakodnevnoj ishrani.“
Naša sagovornica priča i šta zapravo znače oznake za klasu jaja.
„Oznaka na jajima po klasama je oznaka težine jajeta. Jaje A klase ima oko 78 kcal. Kalorijska vrednost se povećava načinima pripreme, recimo, prženjem na ulju ili nekoj drugoj masnoći.“
Branka Mirković ističe da jaja popravljaju funkciju mozga, dobra su za jače kosti, nokte, kosu, a važna su i za decu u razviju. Takođe, uz jaja se poboljšava pamćenje i deluju preventivno protiv demencije.
Čuvanje jaja
„Jaja se čuvaju u frižiderima do četiri meseca na temperaturi od nula do minus četiri stepena, a u fižideru gde se održava temperatura od pet do osam stepeni 30 dana, maksimalno 45 dana. Jaja primaju druge mirise i zato je neophodno čuvati ih u kartonskoj ambalazi. Smrzavanje jaja u celosti nije preporučljivo, ali ako se odvojeno zamrznu žumance i belance mogu se koristiti do šest meseci.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
