0
Hrana koju jedemo može značajno uticati na naše raspoloženje, emocije i kognitivne sposobnosti. Postoje namirnice koje vam mogu pomoći u jačanju moždanih funkcija kao što su pamćenje, koncentracija i još mnogo toga.
Mnoge od ovih namirnica sadrže zdrave komponente kao što su omega-3 masti, koje mogu pomoći u smanjenju rizika od demencije. Druge su bogate antioksidantima, koji podstiču protok kiseonika i krvi u mozak, istovremeno smanjujući upale.
Ovo su najzdravije namirnice za mozak.
Jagode, maline, kupine, ribizle i kupine smanjuju upalu, čuvaju moždane ćelije i pomaže im da komuniciraju. Takođe smanjuju rizik od neurodegenerativnih bolesti poput demencije.
Mnoge vrste ovih plodova su bogate vitaminom E. Taj vitamin štiti mozak od oksidativnog stresa: neravnoteže u telu koja može dovesti do oštećenja ćelija i tkiva. Orasi posebno pomažu kod pamćenja, anksioznosti i učenja. Sadrže velike količine biljne masne kiseline nazvane n-3 a-linolenska kiselina koja deluje protivupalno. Zdravi su i bademi, pistaći, lešnici.
Ljudski mozak ima skoro 60 odsto masti, pa mu je potrebno puno zdravih masti da bi dobro funkcionisao. Riba poput lososa i skuše sadrži dokozaheksaenojsku kiselinu – vrstu omega-3 masne kiseline koju mozak najbolje apsorbuje. Omega-3 masti obavljaju nekoliko važnih funkcija, uključujući izgradnju ćelijskih membrana u mozgu koje štite od propadanja.
Jaja su uobičajena hrana za doručak bogata esencijalnim hranljivim holinom, koji je potreban živcima i mozgu. Holin se pretvara u neurotransmiter nazvan acetilholin, koji igra ulogu u funkcijama mozga poput memorije i fokusa. Iako mnogi ljudi jedu samo belanca kako bi smanjili unos kalorija i masti, žumanca su mesto gde se nalaze visoke koncentracije holina.
Sadrži visok nivo hranljivih sastojaka poput folata, luteina i vitamina E, koji štite mozak od kognitivnog propadanja. Studija iz 2018. godine sugeriše da jedna dnevna porcija lisnatog zelenila može usporiti gubitak pamćenja povezan sa starenjem. Jedite spanać, kelj, blitvu, salate…
Seme bundeve je zdravo za mozak sve dok nije prženo sa dodatnim šećerom jer to može oduzeti korisne antioksidante. Bogato je cinkom, koji pomaže u regulisanju komunikacije između moždanih ćelija, pomažući u formiranju sećanja.
Kafa nudi više od brzog razbuđivanja. Kofein u kafi povezan je sa boljom koncentracijom, poboljšanim raspoloženjem, povećanom energijom i sprečavanjem kognitivnog propadanja. Ali treba biti umeren – preporučuje se maksimalno pet šolja dnevno.
Pokazalo se da zeleni čaj smanjuje anksioznost i poboljšava pamćenje i pažnju. Za ovo je delom zaslužan kofein, ali zeleni čaj sadrži i biljnu hemikaliju nazvanu L-teanin, koja poboljšava smirenost i smanjuje napetost.
Ovo voće bogato vitaminom C nije dobro samo za prehladu. Vitamin C u pomorandžama i ostalom voću i povrću – poput paprike, jagoda, prokelja i brokolija – takođe igra presudnu ulogu u raspoloženju i pamćenju. Takođe može zaštititi od moždanog udara, Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti i Hantingtonove bolesti, što sve može imati negativne efekte na rad mozga.
Pročitajte još:
Istraživači su povezali kurkumu sa poboljšanim pamćenjem i raspoloženjem. U maloj studiji iz 2014. godine, ljudi starosti od 51 do 84 godine podeljeni su u dve grupe: oni koji su uzimali 90 mg kurkumina dva puta dnevno tokom 18 meseci i oni koji nisu. Oni koji su uzimali kurkumin pokazali su poboljšanu memoriju i fokus.
Ova poslastica je mnogo zdravija od onh čokolada sa mleko. To je zato što sadrži flavanole, vrstu flavonoida, koji je supstanca na biljnoj bazi sa antiupalnim i antioksidativnim svojstvima.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
