Ishrana je jedan od važnijih faktora u održavanju zdravlja, kako pojedinca tako i čitave države, što pokazuje i Blumbergova lista najzdravijih zemalja iz 2019. godine, na kojoj su u samom vrhu Španija i Italija, zemlje u kojima se jede pretežno mediteranski.
Iako hrana nije jedini faktor koji utiče, istraživači koji su radili na pravljenju liste se slažu da bi upravo ishrana mogla da bude dobar pokazatelj zdravlja nacije. A budući da je, prema nekim teorijama, doručak najvažniji obrok u danu, ljudi sa sajta Mic su pitali kuvare širom sveta da im kažu kako izgleda jutarnji obrok u njihovim zemljama.
„Doručak u Španiji je veoma jednostavan. Generalno sadrži kafu i dosta hleba. Popularno jelo za doručak je Pan Con Tomate, blago tostiran hleb, premazan maslinovim uljem sa belim lukom i mlevenim paradajzom. Ja uživam i u čaju sa ćurosima ili španskim krofnama“, kaže Hulijan Serano, španski kuvar koji radi u Las Vegasu.
Italija, koja je na prethodnoj listi iz 2017. godine zauzimala prvo mesto, generalno se vezuje za puno ugljenih hidrata – paste, pice i peciva su prva stvar koja nam pada na pamet. I u Italiji se, baš kao i u Španiji, generalno drže mediteranske ishrane, a za doručak vole da popiju kafu.
„Doručak u Italiji varira od grada do grada, ali sve se vrti oko peciva i kapućina ili espresa. U Napulju se tradicionalno jede sfoljatela, u Rimu ćambela, što je njihova verzija krofne, dok u Đenovi jedu slanu fokaču“, otkriva Džordžija Kaporušio iz poznate njujorške picerije Keste Pizza & Vino.
U Islandu je popularan skyr jogurt, koji podseća na grčki jogurt, ali ima nešto blaži ukus. Ima puno proteina i zdravih masti, a malo šećera, zbog čega je idealan odabir za dobar doručak.
„Skyr je zaštitni znak islandske ishrane, a za doručak se najčešće jede za granolom, orašastim i suvim voćem, ili sa ovsenom kašom uz vruć tost sa malo putera“, otkriva islandski kuvar Gunar Gislason.
Za Japan često vezujemo njihova tradicionalna jela, ali kako kaže kuvar Takanori Akiama, sve je manje domaćinstava u kojima se ovakva jela spremaju za doručak.
„Tradicionalno se u Japanu za doručak jede popareni pirinač, miso supa, fermentisana soja, grilovana riba, japanski kiseli krastavci i jaje. Međutim, da budem iskren, to se sve ređe sprema, pa ćete danas često videti da za doručak jedu zapadnjačka jela, kao što su tost, testa i pržena jaja“, kaže on.
Da li ste znali da je musli nastao u Švajcarskoj? Smislio ga je švajcarski doktor i pionir sirove ishrane Maksimilijan Oskar Birher-Bener oko 1900. godine, a ovo je i dalje jedan od najpopularnijih doručaka u Švajcarskoj. Jede se sa mlekom ili jogurtom, a često se dodaje i voće. Često jedu i tost sa puterom i džemom, uz kafu, ili neku drugu vrstu peciva.
I Šveđani imaju svoju verziju jogurta – filmjölk. Malo je kiseliji od onog na koji smo mi navikli, ali je jako zdrav i jedna je od najčešćih namirnica na stolu za doručak u Švedskoj, odmah pored jaja i muslija.
„Filmjölk je pun vitamina i korisnih bakterija za naša creva“, objašnjava švedska nutricionistkinja Frida Harju.
Do pre 20-ak godina, u Australiji je bio jako popularan kompletan engleski doručak – sa sve prženim jajima, kobasiom, slaninom, tostom, paradajzom i pasuljem. Ali u poslednje vreme su se masovno okrenuli lakšim i zdravijim opcijama, kaže kuvar iz ove zemlje Tim Haris. Prema njegovim rečima, najvažnija stvar ujutru je kafa, i to dobra kafa. Ostatak doručka se vrti oko nje. Popularne stvari za doručak su tost sa avokadom, musli koji je preko noći potopljen u soku od voća, jaja i čuvani Vegemite, australijski namaz od kvasca, koji se maže na tost.