Zabrinjavajuće veliki broj sportista je do sada bio pozitivan na kovid 19. Prirordno je da teže da se sportu vrate što pre, ali očigledno bez dovoljno informacija o pregledima koje treba da urade. Stručnjaci iz vodećih asocijacija medicine sporta i sportskih nauka sastavili su preporuke za kliničke preglede koje sportisti nakon preležanog kovida moraju da urade kako bi bili sigurni da ova bolest nije ostavila posledice na srce i pluća.
Udruženje za medicinu sporta Srbije zajedno sa Udruženjem za sportsku kardiologiju Srbije prenosi sažetak različitih preporuka.
Kovid 19 je sistemska bolest koja utiče na sve organe, pogotovo na srce i pluća gde ostavlja značajne kliničke promene. Zato su preporuke za siguran povratak sportu zasnovane na kardiopulmonalnoj evaluaciji i podeljene su na šest grupa na osnovu izloženosti kovidu 19. Ove preporuke važe i za rekreativce i za profesionalne sportiste.
Povratak sportskim aktivnostima mora da se odredi individualno za svakog sportistu u odnosu na klinički tok bolesti, uzimajući u razmatranje prethodno zdravstveno stanje, sport i disciplinu.
Za sportiste koji su asimptomatski i negativni na kovid 19, povratak treningu je dozvoljen bez dodatnih ispitivanja jer nema jasnih dokaza o postojanju bolesti, samo sumnja. Međutim, asimptomatski sportisti koji imaju pozitivan test na kovid 19 treba da se uzdržavaju od vežbanja najmanje dve nedelje od datuma pozitivnog testa i slede stroge smernice izolacije. Ako sportisti ostanu asimptomatski, postepeno vraćanje treningu treba da bude pod nadzorom timskog lekara ili doktora koji se bave sportskom medicinom.
Za asimptomatske sportiste sa otkrivenim kovid 19 antitelima kao odgovor na prethodnu infekciju, preporučuje se slična procena kao kod simptomatskih sportista sa pozitivnim testom na kovid 19 i treba sprovesti kardiovaskularno ispitivanje.
Za sportiste koji su pozitivni na kovid 19 i imali su blage ili umerene simptome, preporučuje se minimum dve nedelje prestanka bilo kog treninga/vežbanja od trenutka pojave simptoma. Ne zna se tačno da li je povećan rizik od oštećenja miokarda u vidu miokarditisa kod onih sportista koji su bili hospitalizovani u odnosu na one koji su bili u kućnoj izolaciji, ali obe grupe treba da urade kardiovaskularni pregled u kombinaciji sa srčanim biomarkerima i dijagnostičkim procedurama – ulrazvuk srca. Dalja dodatna ispitivanja sa srčanom magnetnom rezonancom ili testom opterećenja zavise od slučaja do slučaja.
Kod sportista koji su imali težak oblik i/ili imali miokarditis, treba pratiti smernice za povratak sportu koje se mogu naći na grafikonu ispod i ovo je realna opasnost za sve sportiste koji su imali kovid 19.
Za one koji su bili hospitalizovani sa kovidom 19, ali čiji su srčani biomarkeri i dijagnostičke procedure, npr. ultrazvuk srca, bile bez pozitivnog nalaza, preporučuje se najmanje dve nedelje odmora nakon odsustva simptoma pre nego što se podvrgnu pažljivoj kliničkoj kardiovaskularnoj proceni praćenim postepenim nastavkom vežbanja.
Očekuje se da sportisti postepeno povećavaju intenzitet i trajanje treninga nakon preležane bolesti. Treba svakodnevno pratiti srčanu frekvenciju, intenzitet opterećenja, spavanje, stres, umor i bol u mišićima, zajedno sa psihološkom spremnošću za povratak sportu.
Vraćanje vežbanju i treningu mora da ide postepeno kroz nekoliko koraka i ne bi trebalo da počne pre sedam dana od nestanka simptoma, poželjno i duže. Prvo treba krenuti dva dana sa 15 minuta aktivnosti niskog intenziteta (hodanje, brzo hodanje, plivanje, vožnja bicikle, bez treninga opterećenja) održavajući srčanu frekvencu na oko 70% HRmax. Naredni dan treba početi sa 30 minuta treninga povećanjem opterećenja nabrojanih aktivnosti na oko 80% HRmax, npr. lagani džoging. Sledećih dana treba početi sa povećanjem dužine trajanja treninga u rasponu od 45/60 minuta, ali na opterećenju koje ne prelazi 80% HRmax. Sve dok ne prođe barem 15 dana od nestanka simptoma, nije preporučljivo vratiti se treningu gde će se prvi put postići opterećenje od 100 HRmax.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: