0
Beograđanin Ivan Minić u okviru svog projekta Zdravlje u fokusu sasvim je promenio život jer je lakši čak 56 kg u odnosu na pre godinu dana. Do tih brojki nije bilo lako doći, ali pokazao je da nije ni nemoguće.
Naime, Ivan je kroz svojevrsni poduhvat, odnosno projekat, kako ga zove, rešio da pokuša da popravi stvari koje je nebrigom o sopstvenom zdravlju u prethodnih 12 godina pokvario. Želja mu je na početku bila da smrša, reguliše insulinsku rezistenciju i svede šećer u normalu, da ponovo ojača organizam, poveća kondiciju. I sve to uz jedan obrok dnevno.
Ivan je rezultate podelio na Linkedinu, između ostalog i zbog onih kojima je za nešto slično potreban podstrek. Tu je objasnio koliko je kilograma izgubio otkad se upustio u borbu s njima, šta mu je cilj, ali i da li je teško.
Pročitajte još:
„Neke male pobede su – (25. oktobar) najniža telesna težina u prethodnih 12 godina i -30 u odnosu na početak dijete, (17. novembar) – danas imam tačno 60 kg manje nego career high, kao i konstatacija 1. januara da sam u odnosu na isti period prošle godine lakši 55 kg.
Moja najveća telesna težina je iz perioda od pre nekih pet godina i tada sam imao 188 kg. Početkom 2020. godine sam bio na 175 kg, a projekat sam otpočeo 15. jula i tada sam bio na 164 kg.
U 2021. godinu sam ušao sa 120 kg.
Treba naglasiti i to da je rezultat u decembru bio slabiji nego što je optimalno, iako nisam prekršio plan nijednom za ovih šest meseci, ali sam prosto u mnogo navrata jeo za taj jedan obrok stvari koje u normalnim okolnostima ne bih. No nebitno, preživeo sam decembar, progres postoji i to je jedino što je na kraju bitno.
Svi rezultati su veoma dobri, sve vrednosti su u okvirima normale. Neću da ih nabrajam jer prosto nema neke preterane poente, ali recimo šećer je 4.5.
Suplementacija (magnezijum, hrom, cink, vitamin D, alupurinol…) takođe ima dobre rezultate u smislu da su svi parametri u granicama normale, a svakako je to dobro i zbog cele ove situacije sa koronom i svim izazovima koje ovakva situacija donosi pred imunosistem.
Za sada još uvek ostajem na terapiji za insulinsku rezistenciju, pa ćemo za nekoliko meseci (najverovatnije tri) videti ponovo.
Teško je, pre svega zato što je opšta situacija psihicki iscrpljujuća, a naročito zbog toga što zapravo niko od nas ne zna do kada će zapravo sve ovo s koronom trajati…
Teško je i zato što ne postoji mogućnost za ventil… a meni lično najviše odgovara da ventil bude sport. S tim da zaista ne mogu da šetam po ciči zimi, basket ne igramo već mesecima zbog situacije, a i teretana predstavlja rizik koji sebi ne bih mogao da opravdam.
Ali ako bismo zanemarili ovo, sam koncept jednog obilnijeg obroka dnevno mi i dalje odgovara. Energija je dobra celog dana, odlično spavam i lako zaspim. Najviše mi svakako znači što i dalje samo jednom dnevno razmišljam o tome šta ću da jedem i mogu da budem opušteniji i pojedem više, a ponekad i nešto što baš i nije u skladu sa željenom ishranom.
Pročitajte još:
Logika je sledeća – ne kršim sistem – jednom dnevno, bez slatkiša i šećera. Ako krenem sve će se urušiti, a iskreno nemam ni potrebe, tj. nisam gladan. Ponekad me uhvati neizdrž kao posledica stresa i nervoze, ali ništa što flašica vode ne umiri, a i nadam se da će taj akutni stres sada biti manji nego krajem godine.
Elem, ne kršim sistem, ali to ne znači da ne mogu da pojedem neki komad hleba uz ručak, da ne mogu ponekad da pojedem neki dobar sir, pastu ili krompir uz ručak i slično. Zašto? Zato što je to način da stvari budu održive dugoročno, a ja i dalje mogu i uz to da pravim deficit.
Kasnije, kada kilaža bude još manja, to će biti teže, ali ukoliko bude moguć trening, na taj način ću moći da pravim razliku.
U principu, odgovor na to pitanje ne postoji u vidu nekog broja ili zadatka. Cilj je da još spustim kilažu, da mogu da se skinem sa lekova za insulinsku i da nakon toga, ako situacija dozvoli, ojačam kroz trening snage, a zatim podignem kondiciju i dođem ponovo u situaciju da se fizički osećam dobro, snažno, stabilno, i da mogu da se bavim sportom na način na koji želim, jer to je onda dobitna kombinacija i za stres i za sreću.
P. S. Ušao sam nazad u standardnu konfekciju i konačno mogu da nosim komotno 3XL majice.“
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
