1
Kod savršenog izgleda Francuskinja sve deluje tako lako - izgledaju šik čak i kad obuku prvo što zgrabe iz ormana, a linija im je savršena mada ne drže dijete i ne preznojavaju se u teretanama.
Nakon što je na jugu Francuske provela nekoliko nedelja, Kirstin Karhamer u kolumni za MindBodyGreen kaže da nije mogla da ne primeti da tamo gotovo niko nema prekomernu telesnu težinu. S druge strane, uočila je i da niko opsesivno ne vežba, ne jede kelj, kinoju i ne naliva se zelenim smutijima.
Koja je tajna? Izgleda da postoje dve.
„Ljudi šetaju, jedu hranu, žive prema svojim mogućnostima (malo njih koristi kreditne kartice), provode vreme u kafićima s prijateljima i porodicom, piju crno vino i jedu sladoled. Nikad u životu nisam videla toliko korneta. Ali postojala je značajna razlika. Bili su mali. Nigde nisam videla džambo kornet umočen u čokoladu, uvaljan u slatkiše i napunjen s tri kugle sladoleda“, napisala je Karhamer i svoje zaključke svela na dve francuske tajne koje smatra ključnim za formu i zdravlje.
Kao što je pojasnila, sve porcije u Francuskoj su male. Ručak se servira na manjem tanjiru, sladoled u manjem kornetu.
„Naručila sam lignje. Dobila sam tanjirić s nekoliko komadića povrća sa strane i dva sitna komada bageta. Tek toliko da upiju ostatak soka. Ne više. Kad je jelo stiglo, bila sam srećna što sam naručila i salatu jer sam pomislila da ću ostati gladna. Ali dogodilo se nešto zanimljivo. Jedva sam uspela da pojedem lignje. Bile su tako ukusne, tako sveže i aromatične da su zadovoljile moj apetit. Trebalo mi je znatno manje hrane da bih bila zadovoljna“, prisetila se.
„Primećujete da sam rekla zadovoljna, a ne sita? U SAD decu nakon jela pitamo: ‘Jeste li siti?’ U Francuskoj pitaju: ‘Jeste li zadovoljni?’ Bojim se da decu učimo da traže osećaj sitosti, a ne zadovoljstva“, navodi.
Po povratku iz Francuske Karhamer je odlučila da napravi eksperiment na osnovu francuskog iskustva. Počela je više vremena da posvećuje kuvanju i kupovini namirnica kod lokalnih poljoprivrednika. Koristi uglavnom svežu, organsku hranu i začinsko bilje.
„Takve stvari jesu skuplje, ali zanimljivo je da mi računi za namirnice nisu porasli jer izgleda da svi u mojoj kući jedu manje. Odvajamo vreme za pripremu obroka pa i češće sedamo zajedno za sto i jedemo“, tvrdi.
Pročitajte još:
Promena je teška kad je hrana u pitanju, ali vredi.
„Toliko hrane koju jedemo sadrži preterane količine šećera i soli i izaziva zavisnost. Podstičem vas da napravite nekoliko malih koraka i u ishranu ubacite prave, lokalno uzgojene, sezonske namirnice i servirate ih na manjim tanjirima. Pogledajte šta će se dogoditi. Čak i Google koristi ovaj trik da bi pomogao svojim zaposlenima da se zdravije hrane. Uspelo je njima, možda će i vama“, predlaže Karhamer, koji se sad gadi hleba koji je godinama jela i koji je posle više od 20 dana bio jednako svež kao i onog dana kad je kupljen.
„Odjednom mi se zgadila pomisao na to šta su u njega stavili da bi mu osigurali rok trajanja od mesec dana i, što je još važnije, kakav uticaj ima svakodnevno jedenje ovog hleba. P. S. U Francuskoj je zabranjeno stavljati konzervanse u hleb“, istakla je, prenosi Index.
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
