Pandemija koronavirusa donela je sa sobom i pregršt pitanja - na neka od njih je stručna javnost već dala odgovore, ali, budući da se radi o potpuno novom virusu koji još nije ispitan, mnoge nedoumice, pretpostavke i dileme još su bez adekvatnog i potvrđenog odgovora.
Ono što je počelo sa nekoliko slučajeva misteriozne bolesti u Kini, veoma brzo je preraslo u pandemiju, koja je pogodila 182 zemlje i teritorije, zarazivši preko 250.000 ljudi, od kojih je više od 10.000 preminulo. Dok se situacija u Kini smiruje, Evropa se suočava sa sve većim brojem slučajeva, a ovu borbu sa nevidljivim neprijateljem dodatno otežava činjenica da na mnoga pitanja i dalje nemamo odgovore, već samo pretpostavke.
Koliki je period inkubacije?
Svetska zdravstvena organizacija navodi da je procena perioda inkubacije između jednog i 14 dana, dok se simptomi najčešće ispoljavaju posle pet dana. Međutim, to nije uvek slučaj. Doktorka Ana Gligić, priznati srpski virusolog, koja je polovinom prošlog veka prva izolovala najsmrtonosniji marburg virus, ali i koja je 1972. godine, u vreme variola vere, bila šef Nacionalne referentne laboratorije, objasnila je gostujući na N1 da se, zapravo, ne zna tačno koliko traje ovaj period.
„Neki kažu 14 dana, ja sam danas pročitala izveštaj da je u većini slučajeva 25 dana. To bi značilo da ako je 25 dana inkubacioni period i može da se seje, to je tragedija. Ta inkubacija sakriva u početku jer bolest počinje kao kijavica a u stvari sejemo virus“, kaže ona.
Kako će virus reagovati na toplije vreme?
Iako se naveliko priča kako će virus nestati, ili drastično oslabiti sa dolaskom toplijeg vremena – to je čak i predsednik SAD Donald Tramp izjavio – istina je da to jednostavno ne može da se zna. Ono čemu možemo da se nadamo jeste da će se koronavirus ponašati slično gripu i da mu toplije vreme neće odgovarati. Međutim, čak i da se to desi, pogrešno je reći da će ga toplije vreme „uništiti“ – ali možda će pomoći.
Da li će virus sam da slabi?
Postoji mogućnost da će virus početi sam da se „gasi“, jer je bilo takvih slučajeva ranije.
„Imamo situacije da epidemija sama sebe gasi. Kad virus preskoči barijeru vrste sa životinje, u prvom naletu na čoveka bude najveća smrtnost i najteža klinička slika. Mi imamo iskustvo sa krimskom Kongo hemiragijskom groznicom u Makedoniji. U drugoj pasaži, kad bolesnik koji je umro prenese na članove porodice, bila je teška klinička slika, ali nije bilo smrtnih slučajeva. U trećoj pasaži vi imate neku blagu kliničku sliku, a u četvrtoj već nema. Znači virus sam slabi i to je jako dobra osobina. Ako se korona bude tako ponašala, super će biti“, kaže Ana Gligić.
Međutim, da li će se novi koronavirus ovako ponašati ostaje tek da se vidi.
Da li se razvija imunitet?
I da li, kada ste ga jednom preležali, možete ponovo da se zarazite? Definitivnih odgovora za sada nema, tako da je, poručuje dr Gligić, veliki zadatak sada na virusolozima.
„Meni nije jasno šta se dešava s imunitetom kod prebolelih, zašto se virus može naći i kad bude otpušten s lečenja, da čovek poseduje ostatke virusne čestice. Virusolozi su na redu, epidemiolozi su učinili sve, kao i države, sad je na virusolozima da ispitaju imunitet, virulentnost, da li dolazi do intermedijalnih prenosilaca“, kaže ona za N1.
Postoje pretpostavke da se stiče neka vrsta imuniteta, ali istina je da će se definitivno odgovori znati tek kada se razvije test na antitela.
Koja je smrtnost?
Trenutno podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da oko 3,4% potvrđenih slučajeva Kovida-19 podlegne bolesti, ali je veliko pitanje koliko je ovaj procenat realan. Naime, veliki broj zaraženih nikad ne bude testiran, jer imaju izuzetno blage simptome ili se leče sami kod kuće, tako da je pretpostavka da je smrtnost manja od ovoga. Glavni medicinski savetnik Borisa Džonsona, profesor Kris Viti, rekao je da „sa relativno visokim nivoom samopouzdanja“ pretpostavlja da je smrtnost oko jednog procenta, ili niže.
Pitanje je kada i da li ćemo uopšte znati kolika je realna smrtost, jer bi to podrazumevalo da svi slučajevi zaraze budu dijagnostikovani.
Ima li zaraženih slepih miševa i u Evropi?
Ogroman broj novih slučajeva na dnevnom nivou u Italiji i Španiji navodi nas na pitanje – kako je moguće da se virus širi baš tom brzinom? Postoji puno pretpostavki, a jedna od njih je da se možda zaraženi slepi miševi mogu naći i kod nas, u Evropi.
„Ja sam probala sa svojim znanjem da napravim neku računicu sebi u glavi i da shvatim kako je moguće da u jednom danu bude 500 obolelih. Ako jedan čovek u proseku inficira dva, to znači da je 250 ljudi napravilo kontakt. Ja se bojim da nema možda zaraženih slepih miševa i kod nas. Ne mogu to da tvrdim, ali pokušavam da shvatim šta se to dešava, jer objašnjenja za to kako u jednom danu može toliko ljudi da oboli nema. Sve moguće metode koje poznajem u proračunima, nisu mi dale odgovor na to pitanje“, kaže virusolog.