0
Novi koronavirus, čije ubrzano širenje je počelo još u januaru, zatekao je svet potpuno nespremnim. Ipak, šest meseci kasnije, naučnici znaju dosta više o virusu SARS-CoV-2.
Javne preporuke na početku pandemije mnogima su bile zbunjujuće, uključujući i savete da se ne nose maske. Šest meseci kasnije, naučnici znaju mnogo više o širenju virusa i kontroli epidemije.
„RTS“ prenosi devet stvari koje sada znamo o kovidu-19, a nismo znali na početku epidemije.
Kako se virus prenosi
Nekad: Prvo se savetovalo pranje ruku, dezinfekcija površina i kijanje u ruku. Mislilo se da se koronavirus uglavnom širi rukovanjem, preko kontaminiranih površina i kroz blizak kontakt za zaraženim osobama.
Sada: Nakon više meseci naučnih diskusija i studija, kao i nekih zbunjujućih poruka, sada postoji koncenzus da se virus prenosi i putem malih kapljica koje se zovu aerosoli. Moguće je zaraziti se na razdaljini manjoj od dva metra, naročito u zatvorenim prostorima sa slabom ventilacijom. O tome je Svetska zdravstvena organizacija saglasna sa naučnicima. Rizik na otvorenim površinama je manji, ali i dalje postoji.
Maske su ključne za kontrolu pandemije
Nekada: U ranim mesecima pandemije zdravstveni zvaničnici su favorizovali pranje ruku i fizičko distanciranje, dok maske nisu bile glavna preporuka jer nije bilo dovoljno maski za zdravstvene radnike, a i primarni načini prenosa virusa nisu bili jasno određeni.
Sada: Zdravstveni zvaničnici jasno preporučuju nošenje maski za lice. Osim toga se preporučuje izbegavanje velikih okupljanja, širok obim testiranja, praćenje kontakata…
Kovid-19 utiče na celo telo, ne samo na pluća
Nekad: Tri glavna prepoznata simptoma koronavirusa su bila groznica, kašalj i otežano disanje, ali samo u prvim nedeljama pandemije. Međutim, kako je vreme odmicalo, stalno su se otkrivali novi simptomi.
Sada: U februaru su studije pokazale da virus izaziva bolove u telu, mučninu i dijareju kod nekih osoba. Usledile su vesti o gubitku čula ukusa i mirisa. Moguće su i infekcije na mozgu, kao i neke reakcije imunog sistema koje prouzrokuju zgrušavanje krvi, srčane napade i utiču na druge organe.
Pročitajte još:
Mlađe osobe i deca takođe oboljevaju
Nekad: Od početka se znalo da je kovid-19 bolest opasnija za starije ljude. Možda se stvorio utisak da mladi i deca nisu rizične grupe.
Sada: Rizik za smrt dece je i dalje mali mali, ali postoji. Tačno je da rizik raste s godinama, ali lekari primećuju da postoje teški slučajevi među decom, tinejdžerima i mlađim odraslima, piše Elemental, a prenosi RTS.
Virus ignoriše godišnja doba
Nekad: Virus gripa je inače manje aktivan tokom leta, pa se zbog toga spekulisalo da će se novi koronavirus slično da se ponaša.
Sada: Toplo vreme ima očigledno mali ili nikakav uticaj na virus. Rastući broj slučajeva tokom juna i jula sugerišu da leto neće doprineti tome da virus nestane.
Kovid 19 je mnogo smrtonosniji od gripa
Nekad: Američki predsednik Donald Tramp je, na primer, rekao da nema razloga za brigu, jer se mislilo da je virus sličan gripu. Istovremeno, epidemilog Entoni Fauči je isticao da je kovid 19 deset puta smrtonosniji nego sezonski grip.
Sada: Stopa smrtnosti od koronavirusa ostaje donekle nejasna jer se veruje da ima mnogo slučajeva koji nisu potvrđeni. Neki naučnici u Americi kažu da premine svaki od 200 pacijenata, a kod gripa premine jedan od 1.000. Ali kod kovida smrtnost dramatično raste u starijoj populaciji.
Virus neće nestati sam od sebe
Nekad: Epidemiolozi i lekari u februaru i martu upozoravali su da smo na početku pandemije, predsednik Donald Tramp je ponavljao da će koronavirus nestati.
Sada: Amerika je prva u svetu po broju smrtnih slučajeva, a predsednik Tramp je promenio priču. „Verovatno će biti još gore, pre nego što postane bolje“, naveo je apelujući na ljude da nose maske.
Pročitajte još:
Ljudi šire virus nesvesno
Nekad: I januaru, kada je bilo 300 poznatih slučajeva u Kini i samo jedan u SAD, zdravstveni zvaničnici su postajali svesni globalne pretnje i toga da se virus lako prenosi. Entoni Fauči je rekao: Vreme će pokazati kako.
Sada: Zna se da veliku ulogu u prenosu virusa imaju osobe pre nego što osete simptome, kao i asimptomatski pacijenti. Žarišta mogu biti stvorena od strane ljudi koji imaju veoma blage simptome.
Vakcina je skoro sigurna
Nekad: Od početka krize vladao je oprezni optimizam kada je reč o vakcini. Verovalo se da će ona biti razvijena, ali su stručnjaci upozoravali da su za to potrebne godine i da ne postoji garancija da će se to zaista i dogoditi.
Sada: Američka vlada je uložila ogromna sredstva u razvoj vakcine, a i nekoliko istraživačkih timova u svetu je pojačalo napore. Desetine kandidata za vakcinu su u različitim fazama testiranja. Optimizam je skoro porastao kada su timovi iz Kine, SAD i Velike Britanije objavili da su njihova testiranja bila uspešna i da je izazvan imuni odgovor kod dobrovoljaca. Potrebno je da te vakcine prođu kroz još obimnija testiranja, nakon čega sledi proizvodnja u velikim količinama.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
