0
Vest da se u Holivudu pokreće inicijativa za prikupljanje novca kako bi se Mikiju Rurku pomoglo da plati kiriju, odjeknula je snažno i šokirala javnost. Još snažnija bila je reakcija samog glumca, koji se oglasio besno i poniženo, naglasivši da o toj akciji nije bio obavešten i da nikada ne bi dozvolio da se njegovo ime koristi na taj način.
U video-snimku koji je objavio na Instagramu, Rurk nije krio ogorčenost, ali ni duboku nelagodu zbog činjenice da se o njemu govori kao o čoveku kome je potrebna javna milostinja.
PROČITAJTE JOŠ:
„Ne bih to uradio na ovaj način“, rekao je Rurk, više puta naglasivši koliko mu je neprijatno da traži finansijsku pomoć od javnosti.
Potom je dodao rečenicu koja je obišla svet i još jednom potvrdila njegovu prirodu:
„Postoji samo jedna osoba za koju mogu da pomislim da bi uradila takvu stvar, i nadam se da to nije osoba na koju mislim. Ponižavajuće je. To nisam ja, u redu? I da mi treba novac, ne bih tražio nikakvu milostinju. Radije bih si gurnuo pištolj u gu*icu i povukao okidač.“
Povod za glasine i pokretanje akcije bila je informacija da Mikiju Rurku preti iseljenje iz kuće u Los Anđelesu zbog neisplaćenog duga od skoro 60.000 dolara. Glumac iznajmljuje kuću sa tri spavaće sobe od 30. marta, kada je potpisao ugovor o zakupu uz mesečnu kiriju od 5.200 dolara. Međutim, prema tužbi, kirija je već od drugog meseca povećana na 7.000 dolara.
U međuvremenu, Rurk je uslikan ispred lokalnog supermarketa i restorana brze hrane, dok je preuzimao dostavu iz Taco Bella i jednog marketa. Fotografije su izazvale lavinu komentara, jer je glumac delovao potpuno neprepoznatljivo.
Bivši holivudski „loši momak“, danas star 73 godine, viđen je 31. decembra bos, u prugastom džemperu, sa brojanicom oko vrata, vidno krhak i sumoran. Mnogi su primetili da je od poslednjeg pojavljivanja u javnosti u avgustu pretrpeo ozbiljan gubitak kose, dodatno naglašavajući utisak fizičkog i životnog raspada.
Ali da bi se razumela današnja slika Mikija Rurka, potrebno je vratiti se mnogo unazad.
Miki Rurk rođen je kao Filip Andre Rurk 16. septembra 1952. godine u Albani, u saveznoj državi Njujork. Njegovo poreklo bilo je mešavina nemačke, irske, škotske, francuske i engleske krvi, a odrastao je kao rimokatolik, veru koju, kako ističe, praktikuje i danas.
Kada je imao samo šest godina, njegov otac je napustio porodicu i odselio se u drugi grad. Taj trenutak predstavljao je prvu veliku pukotinu u njegovom životu. Majka se ubrzo preudala za Judžina Edisa, policajca iz Majamija, i sa decom se preselila u južnu Floridu.
Za Mikija, to nije bio novi početak, već ulazak u period koji će ga zauvek obeležiti.
Period odrastanja uz očuha bio je, prema njegovim rečima, izuzetno brutalan. Navodno je svakodnevno dobijao batine, a nasilje nije bilo usmereno samo ka njemu — i njegova majka bila je redovna meta fizičkog i verbalnog zlostavljanja.
Osećaj bespomoćnosti, straha i potisnutog besa kasnije će eksplodirati na razne načine: kroz boks, zavisnosti, autodestrukciju i nepredvidivo ponašanje.
Kao tinejdžer, Rurk je utočište pronašao u sportu. Učlanio se u bokserski klub, isprva kako bi naučio samoodbranu, ali je vrlo brzo razvio strast prema ringu. Sa samo 12 godina pobedio je u svom prvom meču u kategoriji do 51 kilograma.
Boksovao je pod imenom Fil Rurk, a talenat mu je bio neosporan. Tokom amaterske karijere, od 1963. do 1973. godine, ostvario je impresivan skor od 27 pobeda, od kojih je 17 završio nokautom, uz samo tri poraza.
Trenirao je sa legendarnim Luisom Rodrigesom, svetskim šampionom, a upravo tokom sparinga sa njim zadobio je prvi potres mozga. Drugi je usledio 1971. godine, nakon čega su mu lekari savetovali da napravi dužu pauzu.
Iako se kasnije vratio boksu, ring mu je doneo i trajne posledice — ne samo psihičke, već i fizičke, koje će kasnije pokušavati da “ispravi” skalpelom.
Iako je prvu glumačku ulogu imao još 1971. godine u školskoj predstavi, Rurk tada nije zamišljao sebe kao glumca. Tek nakon što je privremeno napustio boks, prijatelj reditelj ponudio mu je ulogu, što je pokrenulo lanac događaja koji će mu promeniti život.
Pozajmio je 400 dolara od sestre i otišao u Njujork, gde je upisao čuveni studio Sandre Sikata. Direktor studija, Džejms Lipton, poslao ga je na audiciju nakon koje je Elija Kazan izjavio da je to bila najbolja audicija koju je video u poslednjih trideset godina.
Uloge su počele da stižu. Nakon zapaženog pojavljivanja u filmu „Fade to Black“, usledili su „The Pope of Greenwich Village“, a zatim i film koji će ga zauvek obeležiti — „9 i po nedelja“.
Iako je film u Americi doživeo mlak prijem, u Evropi je postao kult. Rurk i Kim Besindžer proglašeni su simbolima erotske napetosti i sirove hemije, a Miki je preko noći postao seks simbol.
I dok je publika bila opčinjena, mnogi reditelji nisu delili isti entuzijazam. Alan Parker je otvoreno izjavio da je rad sa Rurkom bio „noćna mora“, opisujući ga kao nepredvidivog i opasnog na setu.
„Iako je neosporno da je Rurk veliki glumac, cela njegova karijera ostala je u senci njegovog privatnog života“, rekao je jedan poznati reditelj.
Kako su devedesete odmicale, uloge su se proređivale, a Rurk je sve češće bio u fokusu zbog problema, a ne umetnosti.
Bokserske povrede, kombinovane sa strahom od starenja, navele su Rurka na niz plastičnih operacija. Nikada nije krio šta je radio.
„Nos mi je bio slomljen dva puta. Imao sam pet operacija nosa i jednu kad sam razbio jagodicu. Morali su da mi uzmu hrskavicu sa uva da bi mi obnovili nos i još nekoliko operacija jer ožiljak nije zarastao kako treba“, rekao je Rurk.
Kasnije je priznao da je svake godine „popravljao“ još nešto, a botoks mu je postao rutina.
„Uglavnom sam od njih tražio da mi lice vrate na mesto. Međutim, priznajem da sam odabrao pogrešnog hirurga i navukao se.“
Danas je njegovo lice često navođeno kao jedan od najekstremnijih primera neuspelih estetskih intervencija u Holivudu.
Pored operacija, Rurk se godinama borio sa zavisnošću od alkohola i droga, što je, kako kaže, posledica traumatičnog detinjstva.
U najtežim trenucima, kada je razmišljao o samoubistvu, spas je pronašao u — psu.
Istakao je da ga je njegov pas Džek sprečio da povuče okidač. Kasnije su i drugi psi igrali ključnu ulogu u njegovom životu, uključujući Lokija i Foksija, koga je usvojio tokom snimanja filma u Rumuniji.
Donirao je 250.000 dolara za izgradnju azila i javno se zalagao za zaštitu napuštenih životinja, ističući da mu psi znače više nego ljudi.
Na dodeli Zlatnog globusa za film „Rvač“, rekao je da kada čovek ostane sam — pas je sve što mu ostaje.
Njegov privatni život bio je jednako buran kao i karijera. Bio je u vezama sa brojnim poznatim ženama, a dva puta se ženio. Najkontroverzniji brak bio je sa manekenkom i glumicom Kare Otis, koja je kasnije u memoarima detaljno opisala nasilje, ljubomoru i strah.
Njihov odnos obeležilo je teško nasilje i stalni pozivi policiji, a u jednom trenutki morala je zbog svega toga da se ukčljuči i socijalna služba u njihov slučaj. Miki je bio optužen za fizičko i porodično nasilje nad Kare, a ona mu je ipak, uprkos svemu, iznova opraštala greške, kako piše „Story.hr“.
