Kada se kroz nekoliko godina bude pričalo o rezultatima Srbije na Evropskom prvenstvu, teško da će se iko sećati prilike koju je reprezentacija Srbije imala i sa kakvim je optimizmom ušla u meč protiv Austrijanaca.

I to sa debelim razlogom - poraz od Španije uz sasvim dobrih 60 minuta rukometa 27:25, potom senzacionalna pobeda nad Nemačkom, 30:27, te je u trećem kolu u Herningu u Danskoj duel protiv objektivno gledano najslabije selekcije A grupe turnira trebalo da bude potvrda da trijumf nad "pancerima" nije bio tek slab dan Nemaca i trenutno nadahnuće Srbije.

Ali, kako to obično biva, srpski sportisti - ovo ne važi samo za rukometaše, već je više kao nepisano pravilo u većini sportova, izuzev vaterpola i košarke - su pre svega sami sebi najveći protivnici, jer teško da su Austrijanci bili ti koji su verovali u ovakav ishod.

Jednostavno, pružila im se prilika da dođu do pobede i oni su je oberučke prihvatili.

Od prvog trenutka utakmice bilo je jasno da u igri Srbije nešto ne štima, pre svega u odbrani. Na momente savršena, ona koja lomi rivala, što je Srbiji i donelo tri-četiri furiozna minuta i lake golove a Austrijance ostavljala da u bunili pokušavaju da shvate šta se dešava, nažalost više je izgledala kao da su se izabranici Raula Gonzalesa upoznali neposredno pred početak Evropskog prvenstva i još uvek ne znaju šta bi tačno trebalo da rade u defanzivi.

Tako su Austrijanci kao po nekom nepisanom pravilu uspevali da praktično iz svakog drugog napada, i to bez previše poteškoća, stvore višak bilo na krilu, bilo na centru, i uhvate priključak kada je izgledalo da će se Srbija odlepiti, a potom početkom drugog poluvremena i da sami preuzmu kontrolu utakmice.

Sve to uticalo je na igrače Srbije, a koliko su bili dekoncentrisani pokazuje i situacija iz 51. minuta - imali su "orlovi" igrača više, nisu uspeli da šutnu jer je lopta oduzeta zbog pasivnog napada, da bi potom Austrijanci uspeli da ne samo sačuvaju loptu toliko dugo da je taj igrač manje istekao, već su izborili da oni sami dobiju dva igrača više.

Srećom, Srbija je na svom golu imala spektakularnog Dragana Milosavljeva, koji je fantastičnim odbranama (imao ih je 13) "orlove" držao u igri, pružao im šansu da dođu do pobede, ali jednostavno snage za to nije bilo.

Na kraju, uspeli su da urade bar nešto - smanje na samo gol minusa, što bi moglo da bude presudno.

Naime, kako je Srbija dobila Nemačku 30:27, a Nemci Austrijance istim rezultatom, u eventualnom krugu ove tri selekcije naša bi bila najbolja sa gol-razlikom od +2, Nemačka bi imala 0 a Austrijanci -2, te bi "orlovi" prošli dalje.

Za to je, naravno, neophodno da Španci prethodno od 20.30 savladaju Nemce.

Od toga, na kraju, i zavisi da li će Srbija igrati u drugoj fazi, ili će ostati upamćena kao najveća propuštena šansa u novijoj istoriji rukometa da se napravi iskorak.

Srbiju je sa šest golova predvodio Nemanja Ilić, četiri je dodao Stefan Dodić, a Uroš Kojadinović je brojao do tri, kai u Darko Đukić i Dragan Pešmalbek.

Austrija - Srbija 26:25 (12:13)

Dvorana: Herning; Sudije: Mirza Kurtagić, Matias Vetervik (Švedska).

Austrija: Bergman, Mestl, Mar, Božović, Petrušić, Moser, Frimel, Beloš, Herburger, Živković, Dambek, Bilik, Vagner, Nig, Kofler, Huteček.

Srbija: Cupara, Milosavljev, Vorkapić, Jevtić, Borzaš, Kojadinović, N.Ilić, V.Ilić, Damjanović, Kukić, Mitrović, Tasić, Dodić, Đukić, Pešmalbek, Marsenić.