0
Glumicu Jelenu Žigon publika najbolje pamti po ulozi prije Jelene u serijalu "Žikina dinastija".
Osim ove, ostvarila je i brojne druge uloge u ostvarenjima kao što su „Više od igre“, „Vruć vetar“, „Lutalica“, „Poslednji krug u Monci“, „Policajac sa Petlovog brda“, „Kud plovi ovaj brod“, „Paket aranžman“, „Kraj dinastije Obrenović“, „Seljaci“, „Ptice koje ne polete“, „Ravna gora“ i druga.
PROČITAJTE JOŠ:
Poznato je da je Jelena bila udata za kolegu Steva Žigona sa kojim je dobila dvoje dece, sina Nikolu i ćerku Ivanu. Ivana je krenula stopama svojih roditelja i uspešno se bavi glumom, a Nikola se bavi slikarstvom i ne viđamo ga često u medijima.
Stevo i Jelena upoznali su se 1950. godine kada je ona imala 17 godina, a on 24 godine. Kako su kasnije pričali, ljubav je planula na prvi pogled.
Jelena, tada Jovanović, bila je očarana Žigonovim šarmom, a kada ga je upoznavala sa svojim roditeljima, došao je kod njih sa violinom koja je imala posebni značaj u njegovom životu.
Naime, dok je bio u logoru, svirao je u orkastru i zimi je, krišom, ispod robijaškog nosio i svečano, orkestarsko odelo, što mu je spasilo život.
Kada se spremao da upozna Jelenine roditelje, pomislio je kako bi pomenuta violina mogla ponovo da mu „spase život“ i poneo je sa sobom.
Prethodno je na Jeleninu adresu anonimno poslao na desetine pisama, a anonimno ih je slao jer je u to vreme bio asistent na fakultetu na kom je ona studirala i postojala je velika opasnost od osude okoline zbog toga što se asistent udvara studentkinji, što je tada smatrano neprimerenim.
„U Stevu sam se zaljubila još sa 17 godina na Akademiji, gde je radio kao asistent. Od onda sam pod njegovom rediteljskom palicom“, ispričala je Jelena na predstavljanju knjige „Tako je govorio Stevo Žigon“.
„Godina 1958. unela je u moj život bitne promene. Oženio sam se Jelenom Jovanović i dobio sina Nikolu, danas cenjenog i intrigantnog slikara. Gospođa Žigon potpisivala se Jelena Jovanović-Žigon. Bilo je dobronamernih koji su taj potpis čitali ovako: Jelena Jovanović minus Žigon“, rekao je Stevo svojevremeno.
„Nisam se naročito istakao u porodičnom životu i pokušao sam da to nadoknadim s Ivanom. A Jelena… I sad joj ovako mator govorim Marčbenksa: Žudim za tobom, ne da bi bila moja u mraku poverenja, već u nespokojstvu žive sumnje koja nanosi rane. I sada je lepa moja Jelena. Au, mnogo je lepa! Mnogi koji su bili zaneseni njenom lepotom, nisu stigli da vide koliko je veliki njen dar. Taj usud prati i Ivanu, mada ona ume da tuče nokautom. I sad kad me pitaju koje sam sve nagrade dobio i koje su mi najdraže, odgovaram: Nagrađen sam Ivanom, Nikolom, Jelenom i Vanom. I unuka mi je mnogo lepa“, rekao je on za „Novosti“ mesec dana pred svoju smrt.
Poslednju noć Žigonovog života opisala je njegova ćerka Ivana u svojim memoarima.
„Stevinu poslednju noć probdeli smo zajedno kod kuće, on, mama, ja i pas Bimbo. Ležao je kraj njegovih nogu nepomičan, nepomičniji od Steve, a ja sam čitavu noć pevala svom tati o danu pobede nad fašizmom i ponajviše Bulata Okudžavu. Toga jutra nisam primetila da sam ozdravila i da više nemam temperaturicu koja me je pratila poslednja dva meseca. Osećala sam samo jednu čudnu stvar. Moja ruka, kojom sam čitavu noć držala tatinu ledenu ruku, nije se hladila. Zapravo, tokom noći postajala je sve toplija“, napisala je ona.
„Otac nam je ostavio sve što je imao. Svoju bogatu zaostavštinu: 150 dinara u novčaniku, askonu staru dvadeset četiri godine i nesalomivu volju i snagu da se svaka muka uvek izdrži do kraja, i preko granica izdržljivosti. Njegov život i jeste bio prevazilaženje svojih granica i mogućnosti. To se desilo i noć posle njegove smrti. Niko nije u tom trenutku mogao znati, pa čak ni ja, da je muško dete koje nosim možda preživelo upravo zahvaljujući mističnoj snazi i toplini koju mi je tata predao kroz naše dve spojene ruke. Ruke oca i ćerke koje nisu priznale da se dogodila smrt. Meni se i danas čini da tata kao ptica trči po nekom nama nevidljivom vazduhu. Možda mi je toga jutra pozajmio svoj novi leteći ćilim. Samo tako mogla sam sebi da objasnim neverovatnu lakoću s kojom sam ipak izdržala neizdrživ bol našeg rastanka“, nastavila je glumica.
„Njegov život i sve ono što je iza sebe ostavio, najbolje je sažela ćerka Ivana Žigon koja je u oproštajnom govoru sa suzama u očima, ali s ponosom u glasu, između ostalog, kazala: Bio je svoj i drugačiji, stalno je išao uzvodno, ali njegov pravi dom uvek je bilo pozorište“, zaključila je Ivana Žigon u svojim memoarima.
Stevo je preminuo 28. decembra 2005. godine u 80. godini života, a dva dana ranije njegova ćerka je saznala da je u drugom stanju. Sinu je dala ime Stevo, a dečak je poneo i prezime svog dede, čime je glumica ukazala čast svom pokojnom ocu.
Steva Žigona imali gledali smo u brojnim domaćim filmovima i serijama, a samo neki od njih su: „Bura“, „Veliki posao“, „Valter brani Sarajevo“, „Otpisani“, „Slom“, „Lude godine 2“, „Sedam sekretara SKOJ-a“, „Vuk Karadžić“, „Složna braća“, „Kraj dinastije Obrenović“, „Srećni ljudi 2“, „Kaži zašto me ostavi“, „Policajac sa Petlovog brda“ i drugo.
Jelena Žigon preminula je 10. aprila 2018. godine u Beogradu posle kraće bolesti. U trenutku smrti imala je 84 godine.
BONUS VIDEO: Od agenta do baštovana: Veliki glumac koji je bio poznat po malim ulogama
