0
Iza uloga fatalnih žena krila se nesigurnost.
Ružica Sokić rođena je na današnji dan 1934. godine u Beogradu. Glumica je u ranom detinjstvu doživela ogroman stres i nepravdu.
PROČITAJTE JOŠ:
Naime, njen otac je nakon Drugog svetskog rata bio osuđen na smrt, ali je ipak uspeo da se vrati u Beogradu. Ipak, ubrzo su mu oduzeta sva građanska prava. Kako je i sama rekla, ljudi koji su im se uselili u stan uništili su joj period detinjstva.
„U trosoban stan ubacili su nam porodicu nekog frizera jer je to bila ruska formula stanovanja“ ispričala je Ružica u intervjuu za „Story“.
„Ti ljudi iz sela Rušnja maltretirali su nas, naročito mog oca koji je zbog verbalnog delikta bio prokažen i zatvaran. Čak su i mene saslušavali, ali nisam dozvolila da mržnja nikne u mom biću. Nikoga ne mrzim, pa ni te ljude koji su mi uništili život“, istakla je glumica jednom prilikom.
Svoju karijeru je započela 1957. godine i igrala je dok njena bolest nije uzela maha. Često igrala žene jakog karaktera, a prva je i opsovala na filmu. Ipak, iza svega se krila velika nesigurnost.
„Stalno sam strepela da li ću moći da savladam zadatke koji su mi dati i hoće li me neki reditelj ponovo angažovati, što je ostavilo posledice. Moja nesigurnost bila je ogromna. A oni koji su imali svoje uticajne muževe i fanove, ponašali su se drugačije. Bili su sigurni da će, čak i ako upropaste predstavu, ipak dobiti sledeću ulogu. Ali, za nas koji nismo imali nikakvu podršku, to je bilo pitanje života i smrti“, rekla je ona.
Ostvarila je bitne uloge u filmovima i serijama „Tesna koža“ i „Srećni ljudi“, gde je tumačila siromašnije žene.
„Stalno je bilo moram, a u umetnosti nema moranja jer je ona Božji dar. Važne su i okolnosti jer sam se ja, izgleda, sudbinski našla u tom vremenu, postala glumica crnog talasa i zapamćena sam po likovima tih žena sa dna, što sam teško prebolela. Stidela sam se što se pokazujem u tako nepovoljnom svetlu, ali eto, to je negde obeležilo moju ličnost. Jer, kada bi me ljudi videli privatno, govorili su: ‘Jao, pa vi niste tako ružni i prosti’. Nije mi bilo lako da igram te uloge. Sećam se da sam kupila te cake po železničkim stanicama, čak i na Pigalu u Parizu kada sam skinula jednu uličarku i plasirala ono što je ona govorila u komadu Ljubomira Simovića ‘Čudo u Šarganu'“, dodala je ona.
Njena tvrdoglavost ju je najviše koštala.
„Mira Trailović nije mi dozvolila da stavim ćelavu periku zbog uloge, što sam silno želela, ali čim je posle premijere prestala da me kontroliše, ja sam je stavila. Tvrdoglavost me je mnogo koštala u životu, ali moja priroda je takva i uvek govorim istinu“, govorila je dramska umetnica za života.
Iako je decenijama bila u skladnom braku sa svojim suprugom Miroslavom Lukićem, naslednike nisu imali, prenosi „Kurir“.
„Želja za karijerom je najviše uticala na to da prihvatim činjenicu da nikada neću imati dete. Bojala sam se da zastanem, a i plašila sam se porođaja“, iskreno je govorila Ružica.
U starosti je obolela od Alchajmerove bolesti, a to je uticalo i na prekid karijere.
„Nije shvatala da je bolesna. Ni ja nisam prepoznao da je toliko bolesna. Imala je operaciju 2012. godine i usledila je neugodna situacija. Trebalo je da ode na rehabilitaciju, tada više nije igrala. Pokušala je da odigra još jednu predstavu u januaru 2013. godine. Mučila se s njom dosta. Nije mogla da se seti teksta, pa je imala šaptača“, ovako je o njenim poslednjim danima govorio njen suprug.
Preminula je u Beogradu u 79. godini života.
„Bilo je jasno da se sa njom nešto dešava, ali smo mislili da je to donekle normalno za ljude u tim godinama. Nekad se to zove demencija, nekada Alchajmer. Hvala bogu, nije se dugo mučila. To su bolesti koje mogu da traju i da budu mučenje“, govorio je on.
Nakon njene smrti, njen suprug je osnovao Fondaciju koja na dan njenog rođenja dodeljuje nagradu radi razvoja kulture. Ove godine dobitnica je glumica Kalina Kovačević.
Lukić je sa Ružicom bio sve do njene smrti.
„Samo da me ne zaboraviš“, bile su navodno poslednje reči Ružice Sokić.
BONUS VIDEO: TOP 5 najlepših jugoslovenskih glumica