2
Iz emisije "Ispovest" izdvajamo vam priče tri poznata pevača koji su svoju dušu ogolili do koske i progovorili o najtežim trenucima u životu.
Kroz emisiju „Ispovest“ autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, prošlo je više od 120 javnih ličnosti, a pevačice Aleksandra Bursać i Ćana, kao i pevač Dejan Drašković otvoreno su govorili o najvećim tragedijama koje su doživeli.
PROČITAJTE JOŠ:
2
0
Stanojka Mitrović, poznatija kao Ćana je u emisiji „Ispovest“ ispričala svoju životnu priču, i po prvi put u karijeri iznela mnoge detalje za koje javnost do sada nije znala. Ona je ispričala kako je izgledalo njeno odrastanje u Bosni, a onda i otkrila detalje detalje tragedije koju su njeni roditelji doživeli.
„Imali su nesreću kada su se rađala ta deca. Oni su 20 kilomentara udaljeni od grada, da li su to bile upale pluća ili posle ratne bolesni… Teško ko može da ostane normalan, njoj je jedne nedelje umrla ćerka, druge nedelje je umro sin, to je strašno bilo. Ja se divim što je ostala normalna, imala je strašne napade u snovima, sećam se da nismo mogli da je probudimo, bilo je traumatično.“
„Ja sam imala osam i po godina kada je tata umro, to je bila velika tragedija. Najstariji brat je bio oženjen i zaposlio se ali je morao da se vrati da bi majci pomogao oko mene i drugog brata. Moja majka je imala 53 godine kada je tata umro, nije razmišljala o narednom braku, nego se posvetila nama. Braća su se zaposlila, jedan je otišao u Suboticu, drugi u Sloveniju, a ja sam ostala sa majkom“, kaže Ćana, a šta je još dodala na tu temu pogledajte u videu iznad teksta.
Pevačica Aleksandra Bursać je u emisiji „Ispovest“ ispričala da je kao dete ostala bez oca koji je poginuo u Oluji braneći svoju zemlju. Ovu najtežu životnu priču pevačica je sa nama podelila kroz suze.
„Imala sam dve i po godine kada je otac poginuo, pričala sam sa sestrom skoro i mislim da je lakše što ga ne poznajem. Imam njegove slike, kažu da sam ista on, fizički, a mama kaže i da sam tvrdoglava kao on, može da trpi dosta ali kada precrta onda ne postojiš više, takva sam i ja. Visina, naravno ne, ali lice, oči i osmeh kažu da su isti. Ja sam ponosna na njega jer je on u mojim očima heroj ispao jer je on otišao da se bori za svoju zemlju.“
„Ja se toga ne sećam, ali mama mi je pričala da sam joj bila velika podrška u tom momentu. Nedostaje mi i danas, mi smo odrasle uz maminog supruga, mi njega volimo, ali nisam imala koga da nazovem ocem i to će uvek da bude bolna rana“, rekla je Aleksandra kroz suze.
Pevač koji se proslavio u muzičkom programu „Nikad nije kasno“ Dejan Drašković je u emisiji „Ispovest“ ispričao trenutak koji će pamtiti zauvek. Naime, njegov sestrić je tragično nastradao skokom u vodu na plaži u Žanjicama u Crnoj Gori.
„Da budem iskren, teško je bilo, jako teško i teško je i dan danas, ali ono što me čini srećnim u ovim okolnostima je što radim stvari koje je moj Strahinja voleo, jako je voleo muziku, siguran sam da je srećan zbog mog uspeh. Ja živim i za sebe i za njega. Strahinja (11) je bio moj sestrić koji je tragično nastradao skokom u vodu na plaži u Žanjicama. Ono što nas boli je to što je to slučaj koji se desi jednom u ne znam koliko miliona. Takve stvari se deci po difoltu ne dešavaju. Skok u vodu sa smrtnim ishodom je karakterističan za starije ljude, a ne za decu koji imaju elastične krvne sudove. To je bilo jedini njih unuk i jedino dete moje sestre Dragane. Ona je mojim ćerkama kako tetka tako i majka. Ja želim da održim uspomenu na njega i istetovirao sam njegov lik na grudima. Uvek kada se pogledam u ogledalo uvek se njega setim. On je imao moju energiju, za sport i za umetnost, mnogo je bio hrabar, bio je ispred svih, ispred svoje generacije. Bio je viši za glavu od svoje generacije. Volim da kažem da je on jedan anđeo. Znam da ga je Bog uzeo pored sebe i da me on sada podržava.“
„Ja sam bio tamo, bitno je da moja sestra nije bila tu, to je bilo jezivo. To su slike koje ne zaboravljate ceo život. Voleo bih da sam mogao da ga zapamtim drugačije. Nažalost, te slike su ostale urezane, jezivo. On je skočio sa mog čamca, ja sam skočio prvi, a onda on. Nismo mogli da se saberemo odmah, jer smo mislili da roni. Jako nam je teško, nikakvu šansu nije imao da preživi, to je trajalo dva sata, međutim on je poplavio odmah. To su najteži trenuci u moj životu. Mislio sam da nikada neću uspeti da se izvučem iz toga jer to je dete, bio je moje dete. Moj sestra ga je odgajala sama, ali sam ja više bio pored njega. Na roditeljske sastanke sam išao ja, a ne moja sestra, on je vazda govorio ‘Meni je ujko isto kao otac’. Ja nemam mušku decu, imam četiri ćerke, želeo sam da na njega prenesem neke svoje hobije. Ja sam igrao košarku dugo vreme bio sam kariski reprezentativac Crne Gore, a on je bio veliki talenat za košarku i tako da smo mnogo vremena provodili zajedno. Skijali smo zajedno, nas dvojica smo uvek bili prvi na stazi u devet ujutru“, ispričao je Dejan sa suzama u očima.
BONUS VIDEO: ISPOVEST „Otac mi je poginuo u Oluji“: Aleksandra Bursać u suzama o tragičnom gubitku oca i porodičnom nasilju zbog kog je godinama živela u Sigurnoj kući