Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
7
Borivoje Bora Kandić rođen je u Mostaru 1961. godine, gde je njegov otac glumac Miloš Kandić imao glumački angažman.
Završio je srednju ekonomsku školu, a nakon toga Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu u klasi Arsenija Jovanovića.
PROČITAJTE JOŠ
Karijeru je započeo u poznatim filmovima „Šećerna vodica“ iz 1983. godine i „Varljivo leto ’68“ iz 1984. godine. Uloga koja mu je donela posebnu popularnost jeste u seriji „Vuk Karadžić“ gde je tumačio ulogu mladog Vuka. Tokom devedestih godina glumio je u najpoznatijim serijama tog vremena poput „Srećni ljudi“, „Gore dole“ i „Kraj dinastije Obrenović“. Bio je stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a igrao je i u Zvezdara teatru i Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
Iza sebe je imao više brakova. Prvo se oženio za Mašu, ćerku glumca Karla Bulića, međutim, brak im nije potrajao. Ubrzo zatim se oženio Elizabetom, a na kraju i Ljubicom, koja je takođe glumica.
Te 1998. godine odlučio je da ode u Australiju gde je prvo živeo u Pertu, a posle u Melburnu i Sidneju, a razlog za selidbu je opet bila žena. Međutim, par se razveo 2007. godine.
On se prethodno vratio u Srbiju gde je odigrao 2003. godine ulogu u filmu „Život je marš“, potom u seriji „Seljaci“, a poslednja uloga mu je bila 2010. godine u seriji „Greh njene majke“.
Bora je otkrio da je i pored svih žena njegova najveća ljubav ostala Ana Prenk, ona mu je prvo bila školska drugarica, ali njena tragična smrt ostavila je posledica po njega. Ana je poginula, a izdahnula mu je na rukama dok su sedeli na zadnjem sedištu automobila kojim je upravljao njihov prijatelj. Ona je tada bila trudna, a Bora je nakon ovog nemilog događaja doneo odluku da nikada neće imati decu.
Poslednje godine života uglavnom je provodio u kafani na Zelenom vencu sa prijateljima.
„Pomažem prijatelju u ovom kafiću, u jednu ruku se i družimo, a i on mi daje malu naknadu. Dođem svako jutro pre osam, malo počistim, pripremim stolove pre nego što pristignu gosti. Nije to mnogo posla, niti nešto od čega bih mogao da živim. Mene izdržava majka. Od njene penzije preživljavam. A živim sam, sa psom, otkad sam se razveo“, rekao je u svom poslednjem intervjuu.
Njegovi prijatelji su nakon njegove smrti potvrdili da je glumac živeo u siromaštvu, kao i da ga nije bilo sramota da bilo šta radi. Kako su dodali njegove komšije su saznale da je on umro tako što je njegov pas konstantno zavijao jer je želeo u šetnju.
„Poslednji put smo se videli pre sedam-osam dana. Tada mi je rekao da umire, međutim, to je stalno pričao, ali izgleda da je ovog puta bio u pravu. Poslednji put je bio u četvrtak u pivnici, prijatelj ga je odveo do stana jer nije mogao da stane na noge zbog sepse. Pošto nije imao nikog, mi ćemo mu organizovati sahranu“, rekao je njegov prijatelj medijima.
Glumac je umro 2020. godine u 59. godini života.
BONUS VIDEO: Sahana Branka Cvejića na Novom groblju