0
Slavni francuski glumac juče je napunio 87 godine, a smrt Stevana Markovića misterija je i pet decenija kasnije.
„Afera Marković“, kako su je nazivali francuski policajci, pod velom je tajni i 54 godine nakon što je njegovo telo pronađeno na otpadu u blizini Pariza.
PROČITAJTE JOŠ:
Iako je jeziva činjenica da je telo pronađeno u plastičnoj kesi, vezanih ruku i nogu, ova vest bi se, kao i njoj slične, vrlo brzo zaboravila. Ipak, zbog umešanosti mnogih poznatih imena, kao što su tadašnji francuski predsednik Žorž Popidu i glumac Alen Delon, ona ne jenjava.
Zvanično, Stevan Marković je 22. septembra 1968. godine ušao u taksi u kome ga je čekao muškarac, koga su prvo svedoci prepoznali, a onda promenili iskaze.
Nakon što su uzeti uzorci sa tela Markovića, utvrdilo se da je u pitanju jugoslovenski emigrant, a potom i da nije ubijen udarcem tvrdim predmetom, kako je na početku bilo saopšteno, već su ga usmrtili hicem iz oružja koje su koristile profesionalne ubice.
Stevan Marković je bio rođeni Beograđanin, a svoje dane mladosti je proveo u beogradskom naselju Savamala. Njegovi prijatelji iz detinjstva su nakon njegove smrti govorili da je bio sklon fizičkim obračunima, ali s obzirom na to koliko se priča vezuje za njegovo ime, sve se uzima sa rezervom.
Prijateljstvo sa Milošem Miloševićem iz susedne ulice pokazaće se kao sudbonosno, s obzirom na to da ga je on upoznao sa Alenom Delonom.
Trend mladih da beže iz socijalističkih zemalja je zahvatio i Jugoslaviju, te su krajem pedesetih godina mnogi sreću potražili u Evropi, a među njima i Stevan Marković.
Naime, on je sa prijateljima iz Istre ilegalno otišao u Italiju, a potom u Francusku gde su na početku delili iste, teške životne okolnosti. Možda je upravo taj strah od nemaštine uticao na njegove ambicije, koje su ga koštale glave.
Njegov prijatelj Miloš je 1962. u Beogradu upoznao Delona tokom snimanja filma “Marko Polo”, a nezvanično tri godine kasnije je sa glumcem upoznao i Stevana.
Međutim, Miloš je 1966. godine pronađen mrtav u vili glumca Mikija Runija. Spekulisalo se da je glumca supruga Barbara varala sa Milošem. Njegovo telo je potom preneto na Novo groblje u Beogradu, a predstavljao je početak serije ubistava.
Pre nego što je umro, pomogao je svom prijatelju da dođe do Alena Delona kome postaje telohranitelj. Izgleda da su beogradski momci bili privlačniji od holivudskih glumaca, te je i supruga Alona Delona, Natali, navodno imala romansu sa Markovićem.
Kako je Delon bio jedan od najatraktivnijih muškaraca tog doba, nije mu bilo svejedno da ga supruga vara sa bilo kim, pogotovo ne sa jednim migrantom, te mnogi smatraju da glumac Markoviću to nikad nije zaboravio.
Stevan je bio u sve lošijim odnosima sa Delonovima, a kao glavni razlozi su se navodile njegove kockarske aktivnosti, kao i ucene. Međutim, Marković je u svojim uslovima toliko preterivao da mu nije bila dovoljna ni otpremnina Alenove kuće u aveniji Mesin.
Nakon što je vest o smrti Markovića dospela u medije, pojavila su se dva svedoka, jedan je bio taksista, a drugi njegov prijatelj koji ga je poslednjeg živog video. Naime, njegovo ime je bilo Uroš Milićević, a kako je tada rekao policiji, Stevan mu je nagovestio da ima važan sastanak, te je ovaj odlučio da ga prati do ulaska u taksi.
Na jednom od suđenja rekao je: “Zakletva koju sam dao prijatelju obavezuje me da ne kažem sve što znam”, a zapravo govori u prilog tome da je mnoge tajne vezane za „Aferu Marković“ odneo u grob.
Tokom prvog svedočenja Alen Delon negira da je poznavao ubijenog. Ipak, odala su ga pisma koje je Stevan slao bratu u Jugoslaviji, a koja su potom obišla planetu putem medija. U njima su Stevana povezali sa još jednom „sumnjivom“ osobom, a u pitanju je Fransoa Markantoni, takođe Delonov bliski prijatelj.
Ovo je potvrdilo da je Delon blisko vezan sa kriminalnim krugovima, a Markantoni je jedini učesnik cele afere koji je zbog ubistva Markovića bio u zatvoru 11 meseci, odakle je pušten zbog nedostatka dokaza.
Uroš je pobegao iz Pariza za Beograd, odakle je medijima rekao da je beg usledio zbog opasnosti po njegov život.
U ceo slučaj upleten je i Miloš Milošević, poznatiji kao Miša Slovenac, za kojim se tragalo, a koji je se navodno majci u Beograd javio putem telegrama.
On je jedini učesnik koji je uspeo da preživi, ali njegova uloga nije najjasnija. Naime, prema jednoj priči najavio je Markoviću šta bi moglo da mu se dogodi, te ga je savetovao da ne dolazi u Sen Trope, a druga priča tvrdi da je ubio upleten u sam proces sačekuše.
Međutim, Uroš jedno pismo šalje Stevanovom bratu u Jugoslaviju, a drugo Natali Delon, a potom u svojim iskazima sa sigurnošću govori da je holivudski glumac upleten u ovaj slučaj, kao i Markantoni.
Najdragoceniji predmet ovog slučaja bio je Stevanov dnevnik koji je njegova devojka Klod Hos dala Urošu. Druga strana je govorila da je Uroš taj dnevnik uzeo po instrukcijama, a toliko je bitan jer su se u njemu nalazila svedočenja o mnogim uticajnim ljudima.
S obzirom na to da je Uroš bio ubeđen da je Stevan ubijen vatrenim oružjem, čak i kada je prva verzija govorila da su ga usmrtili tvrdim tupim predmetom, pojavila se i verzija da je upravo Uroš taj koji ga je sačekao u taksiju. Posle tih dešavanja, Uroš počinje da menja priču pred sudom.
Njegovo telo je pronađeno u Briselu 1976. godine, a navodno su to bili obračuni među emigrantima. Ipak, mnogi ne veruju u tu priču, pogotovo nakon što je „Afera Marković“ ostavila toliko toga nerazjašnjenim.
Iako je delovalo da će se na ovome završiti slučaj, cela priča dobija novi tok nakon što se iz zatvora oglasio Borivoj Ackov, koji je kazao da je uveren da je Stevan ubijen zbog ucene. Takođe, on pominje seanse seksa kojima su prisutvovale mnoge moćne žene, a između ostalih i supruga, tada budućeg predsednika Francuske, Žorža Pompidua.
Stevan je navodno sve ovo fotografisao i to tajno, a potom skupo naplaćivao. Potom je anonimna ženska osoba, koja je bila zaposlena u službi sigurnosti Pete republike, sa sedištem u Alžiru, iznela da postoje fotografije sa takvih seansa na kojima se Marković nalazi sa mnogim poznatim i uticajnim ličnostima toga doba.
Mnogi su smatrali da je priča plasirana kako bi se bacila senka na predsedničkog kandidata Pompidua, te je on negirao izjavu Stevanovog brata, kako su bili na zajedničkom ručku, a prema njegovim rečim do toga nije došlo jer je njegovu ženu Klod, navodno bolela glava.
Policija je čak i prisluškivala telefonski razgovor koji je imao Alen Delon sa prijateljem pokojnog Stevana, ali policija nikad nije tog sagovornika potražila.
Takođe, pronađena je dopisnica sa Alenovim potpisom koja je ubačena baš gde je Marković živeo i to na dan njegove smrti. Delon je ovo potvrdio, rekavši da ju je dostavio njegov prijatelj koji je putovao automobilom, ali se ime prijatelja našlo i na spisku za let, te ostaje nerazjašnjeno ko je umesto njega leteo avionom u Pariz. Ova činjenica ostavlja prostora za sumnju da je u pitanju bio upravo Alen Delon.
Ceo slučaj je ostao misterija i nakon više od pet decenija, a jedino je sigurno da fotografije sa zabava za odrasle nisu postojale, pa samim time se pretpostavlja da je slučaj osmišljen kako bi se bacila senka na predsedničku kandidaturu Pompidua, koji je potom ipak dobio vlast.
BONUS VIDEO: Čovek čiji je san promenio Ameriku i ikona nenasilnog otpora
