0
Sonja Savić bila je glumica koja je živela ispred svog vremena, pomerala granice, rušila tabue, zbog čega je često bila neshvaćena, a njena neobična životna priča imala je tragičan kraj.
Sonja Savić rođena je 15. septembra 1961. godine u Čačku.
PROČITAJTE JOŠ:
Preminula je u 47. godini u Beogradu. Javnost je tada iznenadila vest da je 23. septembra 2008. godine pronađena je mrtva u stanu u Kursulinoj ulici. Lekari su samo mogli da konstatuju smrt, a prema zvaničnim podacima nakon obdukcije, preminula je usled prevelike doze nedozvoljenih supsatnci.
I medijima su tada otkriveni detalji njenih poslednjih meseci života, a javnost je potresla informacija da je slavna glumica jugoslovenske kinematografije pronađena mrtva u stanu koji, osim prljavog dušeka, nije imao nikakav drugi nameštaj. Komšije jedne od najtalentovanijih srpskih glumica tvrdile su da u njenom stanu nije bilo nameštaja, da je spavala na dušeku na podu, a svuda okolo bili su razbacani upotrebljeni špricevi.
Sonja Savić je poslednji intervju dala samo dva meseca pre smrti, u julu 2008. godine, za crnogorske „Vijesti“, a njene reči pokazale su u zašto se smatra jedinstvenom umetnicom u svetu glume.
„Ono čime mogu da se ponesem, ne ponosim, nego ponesem, to je što sam uspela da izbrišem granicu između života i poziva. Da li to svaki put uspešno dočaram i do koje mere mogu da vladam scenom ne znam. Trudim se da moja reč dovoljno dugo putuje da može publici da zadrži pažnju, jer, i posle toliko godina, ja i dalje brinem o tome šta publika misli“, rekla je tada Sonja Savić.
Tom prilikom prisetila se životnih lekcija i reči svoje bake, koja joj je uvek govorila da se u ljudskim očima sve može pročitati.
„Ima još jedna bakina izreka koje se često setim – žagre ti se oči. Danas bi mnogim generacijama, kada prođe ponoć, mogli to da kažemo. A njima oči žagre od ko zna čega, a to nije dobro ni za njih ni za porodicu. Izgleda da je samoća cena moje slobode“, ispričala je glumica.
I u ljubavnom životu glumica je preživela veliku tragediju, jer je izgubila čoveka kojeg je volela, a ovaj gubitak nije prežalila do kraja života. Sonjina velika ljubav bio je džez muzičar Vlajko Lalić, a njegova pogibija prekinula je ovu ljubavnu priču.
„Dok sam bila mlada, često sam zamišljala kako ću se udati i zasnovati porodicu sa čovekom koga beskrajno volim i kome ću se potpuno posvetiti. Imala sam veliku ljubav, ali otkako je on otišao iz mog života kada sam imala dvadeset devet godina, sebe smatram udovicom“, rekla je Sonja u jednom ranijem intervjuu za magazin „Story“.
Sonja Savić se bavila glumom još kao dete, a sa samo 16 godina ostvarila je prvu ulogu kada je debitovala u filmu „Leptirov oblak“ 1977. godine.
Fakultet dramskih umetnosti je završila 1982. godine u klasi sa Svetislavom Goncićem, Branimirom Brstinom, Žarkom Lauševićem i Zoranom Cvijanovićem.
Godinu dana nakon što je diplomirala dobija je glavnu ulogu u filmu „Šećerna vodica“, a naredne 1984. godine igrala je u najpoznatijim filmovima osamdesetih poput „Davitelj protiv davitelja“ i „Balksanski špijun“, gde je tumačila lik ćerke Bate Stojkovića i Mire Banjac.
Iste godine ostvarila je ulogu po kojoj je mnogi pamte u filmu „Una“, rađenom po romanu Moma Kapora. Sonja je dobila glavnu ulogu, a sarađivla je i sa Radetom Šerbedžijom sa kojim su je i povezivali, zbog čega je jedan intervju prekinula.
„Ja sam fascinirana Radetom Šerbedžijom. Ja ga obožavam, i uvek ću ga visoko staviti na pijedestal ljudi koje sam upoznala u svom životu. Ja nisam gledala mnogo njegovih predstava, pre nego što sam ga upoznala, ali sam zato gledala dosta filmova. Međutim, to me nije fasciniralo, ja sam to poštovala“, rekla je glumica nakon snimanja pomenutog filma.
Sa Radetom Šerbedžijom je glumila i sledeće godine u filmu „Život je lep“.
U istom periodu počela je da se druži sa frontmenom grupe „EKV“ Milanom Mladenovićem, kao i ostalim članovima benda. Smatrali su ih za buntovnike grada, a Sonja je više puta naglasila da je neshvaćena, te da je u ovom okruženju osetila razumevanje.
„Nisam bila srećna što se družim s njima. Bila sam srećna što sam pronašla ljude koji su nesrećni kao ja“, izjavila je jednom prilikom glumica.
Tokom rata u Jugoslaviji jedan period je provela u Sloveniji i glumu zamenila režijom. Ostvarila je niz uspešnih projekata poput „Prvi srpski tehno vodvilj“, „Plej“, „Šarlo te gleda“ i „Supernaut – Beograd andergraund“.
„Zašto loše prolazim u gradu u kom živim, u zemlji iz koje potičem, pojma nemam. Da nije bilo Slovenije, ne bih preživela devedesete, a isto važi i za ovo vreme. Volela bih da dobijem sredstva i napravim samo još jedan savremeni sajber mjuzikhol koji bi prerastao u klabing, ali ovaj grad izgleda da nema afiniteta prema meni. Često čujem da da govore kako sam ekscesna ličnost, mada kad radim nikad nisam takva, pitajte koga hoćete“, rekla je jednom prilikom Sonja.
Iako se tokom devedesetih godina ređe pojavljivala u filmovima, ostvarila je zapažene uloge u „Mi nismo anđeli“, „Kako je propao rokenrol“, „Ni na nebu ni na zemlji“ i drugim.
Veliki povratak na glumačku scenu usledio je posle uloge u filmu „Hleb i mleko“ 2001. godine, nagrađenog „Zlatnim lavom“ u Veneciji. Film „Jug-jugoistok“ u kojem je igrala, dobio je nagradu beogradskog FEST-a „Nebojša Đukelić“. Poslednju ulogu ostvarila je u filmu „Zabranjena ljubav“, a gledaoci su imali prilike da je gledaju i u TV seriji „Vratiće se rode“.
U trenutku smrti Sonja Savić je imala 47 godina. Sahranjena je u svom rodnom selu Donja Gorevnica, a ono što je posebno tužno jeste činjenica da se niko od njenih kolega nije pojavio na sahrani.
BONUS VIDEO: TOP 5 najlepših jugoslovenskih glumica
