0
U novoj epizodi emisije "Ispovest" svoju životnu priču je ispričala pevačica Lena Čolak.
Pevačica Lena Čolak je svoju karijeru započela u muzičkom takmičenju „Zvezde Granda“, do danas je snimila nekoliko singlova, a svoje fanove je na Božić obradovala novom pesmom pod nazivom „Pare, zlato“.
PROČITAJTE JOŠ:
0
2
Svojim autentičnim izgledom i „Kruela“ frizurom, uspela je da skrene pažnju na sebe već posle prvog pojavljivanja u „Zvezdama Granda“. Pevačica svoj privatni život već godinama krije od očiju javnosti, a u novoj epizodi emisije „Ispovest“ autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, Lena je iznela bolne detalje iz svog detinjstva, perioda kada se preselila u Beograd, početka karijere, ali i izdaje bivšeg emotivnog partnera.
Kako je izgledalo tvoje odrastanje u Boru?
„Odrasla sam u Boru, u naselju Metalurg, bilo je puno dece, imala sam najlepše detinjstvo. Tata nam je napravio kućicu na drvetu, imali smo veliku trešnju u dvorištu i, kako dan osvane, mi se igramo u toj kućici. Ta trešnja je obeležila moje detinjstvo. Mi smo tu kuću prodali, svi smo se preselili i bolje je da je prodamo nego da stoji. Prodali smo je pre par godina i meni je to bilo okej, do momenta dok nisam otišla do Bora da posetim baku. Bila sam sa drugaricom i rekla sam joj da je vodim do kuće u kojoj sam odrasla. Pogledala sam i vidim da su isekli trešnju, baš sam se slomila, u tom trenutku sam shvatila da je završeno moje detinjstvo. Bilo mi je teško, ali sam prevazišla, onda sam počela noćima da sanjam tu trešnju. Jedne noći je drugarica bila kod mene i ja se budim sva uplakana, ona me pita šta se desilo, ja joj kažem da sam sanjala detinjstvo i tu trešnju a ona mi kaže: ‘Ajde bre, plačeš zbog jednog drveta’ i onda sam shvatila tu simboliku, nekim ljudima je to obično drvo, a meni je to čitavo detinjstvo.“
Upisala si Učiteljski fakultet, odakle ljubav ka toj profesiji?
„Završila sam taj fakultet je sam volela da učim pedagogiju, u Beogradu sam završila srednju medicinsku za vaspitača. Znala sam da se neću baviti tim, ali sam završila. Vikendom sam pevala dok sam studirala, pročulo se da dobro radim i radila sam petak, subota i nedelja, a ostali dani su bili posvećeni fakultetu. Tada nisam ulagala u karijeru da ne bih ostavila fakultet po strani. Nakon što sam ga završila, počela sam da se bavim karijerom i evo, u ovom poslu sam već pet godina.“
Da li se neko u porodici bavi pevanjem?
„Cela familija je muzikalna, mama svira harmoniku, sestra svira klavir i gitaru, tata svira kontrabas. Kod nas u kući je uvek veselo, svi pevamo. Niko nikada nije zarađivao od muzike, ja kada sam rekla da želim da pevam, roditelji mi nisu dali podršku. Mama je u tom trenutku bila direktorka škole i rekla mi: ‘Ja, direktorka škole, a ti pevačica’, kao da sam ja sad nešto loše, ali se to sve iskristalisalo kroz godine jer su videli na koji način ja radim ovaj posao i sada imam podršku svih.“
Kako si počela da pevaš? Gde je bio prvi nastup?
„Od osnovne škole sviram gitaru, tada sam počela i neke pesme da pišem, a prvi nastup je bio kada sam bila druga godina srednje škole. Moja tri druga i ja smo u jednom restoranu na Crvenom krstu pevali, napravili smo neki repertoar i sećam se da sam od tog honorara platila čas matematike.“
Zbog čega se kaješ u životu?
„Generalno se trudim da se u životu ne kajem, šta god da se desi – tako je trebalo, ali postoji jedna stvar zbog koje se kajem, a tiče se mog dede koga sam jako volela. Pre nego što je umro, deda je imao sukob sa mojim tatom, a ja sam bila na tatinoj strani jer sam smatrala da treba da budem na strani pravde i nekih mesec, dva sam bila ljuta na dedu, nisam htela da ga zovem i baka me jednog dana zove i pita me da li mogu da dođem do Bora jer je dedi loše. Ja sam joj rekla: ‘Ma, neće njemu ništa biti, sto puta je bilo loše, pa je uvek jači izlazio iz svake sitaucije’. Ja sam u tom trenutku bila ljuta na njega i sada se kajem, jer me je baka zvala sutradan i rekla da je deda umro. Sada, da mogu da vratim vreme, izabrala bih da dođem i da ga zagrlim i da mu kažem da ga volim, pre nego da budem na strani pravde. To je nešto zbog čega se kajem, da se vrati vreme jedino bih to promenila jer je sada kasno.“
Da li pamtiš njegov glas?
„Kako ne, noćima sam ga sanjala kako je živ i kako sa njim razgovaram i jedina nada mi je da ćemo se jednog dana opet sresti i da ću moći da mu kažem to. Nekada ljudi mnogo pogreše jer su ljuti, a nisu svesni da život mnogo brzo prođe, ja i danas kada imam neki problem sa nekim, ja se pomirim, uvek ja oprostim, i uvek ja zovem, iako su drugi krivi. Posle dedine smrti, tako gledam na stvari, kako kaže ona pesma – ‘sve je laž osim smrti’.“
Kako si podnela taj gubitak?
„On je bio star, bila sam svesna da će se to desiti, ne znam da li sam sebi oprostila to što nisam otišla da ga vidim…“
Nakon takmičenja „Zvezde Granda“ si snimila prvu pesmu, kako je to izgledalo?
„Kajem se što sam snimila prvu pesmu, obrisala sam je sa Jutjuba, to je promašena investicija. Radila sam svaki vikend i preko nedelje, skupljala sam novac, nisam znala ni kako funkcioniše taj proces snimanja pesme. Meni se ta pesma nije ni svidela, ali prosto mi je bilo neprijatno da izgovorim čoveku koji mi je radio pesmu: ‘Ja ovo neću’. To je jako važna stvar, ja sada kažem: ‘Neću, ne sviđa mi se’. Pre nisam smela da kažem da mi se ne sviđa. Kada mi je poslao pesmu, ja sam mislila: ‘šta je ovo’, on mi je govorio da je to super. Mislila sam da, ako je neko duže u ovom poslu, da više zna. Najveća zabluda mog detinjstva je što sam mislila da su stariji ljudi pametniji, stariji ljudi nisu pametniji, ne kažem da je to bila zla namera, samo ta pesma nije bila za mene. Bila sam mlada i nisam ništa znala. Pesma se zvala ‘Razvaljen’ i u toj pesmi ja prozivam ljude koji propagiraju nakrotike. Pesma uopšte nije bila za mene i žao mi je što sam dala puno para za to, dala sam između 10 i 15 hiljada evra, razmišljala sam: ‘bolje da sam kupila auto’.“
„Imala sam saradnju sa Banetom Opačićem, on je napisao pesmu ‘Majko’. Uradio je prvu strofu i refren, meni se pesma svidela i ja sam to platila. Pitala sam posle dve nedelje kada će biti druga strofa, on meni kaže: ‘Biće, biće’. On meni pošalje, meni se ne sviđa druga strofa i ja rekoh, ja ću čoveku reći da mi se ne sviđa, možda čoveku treba više vremena. Verujem da mu je bilo čudno, ali se nije uvredio, nije bio sujetan, i nakon dve nedelje mi je poslao drugu strofu i ja sam se na čitanje naježila i u toj grupi koju smo imali je napisao ‘Lena kada kaže da je to to, onda otvaramo šampanjac’, ja sam se njemu učinila kao teška za saradnju, ali zapravo nisam, samo znam da kažem šta mi se ne sviđa.“
O tvom ljubavnom životu se dosta pisalo, pričalo se da si u vezi sa Viktorom Živojinovićem?
„Nismo u vezi, nikada nisam pričala o tome jer smatram da ljudima mogu mnogo više da pružim kada je umetnosti u pitanju. Nisam u vezi sa njim, jako smo dobri prijatelji, novinari su nas povezivali, nisam se bavila time šta i ko piše. Što se tiče novinarskih napisa, ništa me nije pogađalo. Nisam opterećena time ko šta piše, kada vas neko uslika zajedno, ne mora da znači da ste u vezi.“
Da li si imala problem da uđeš u vezu sa nekim jer si javna ličnost?
„Ja nikada nisam imala problem sa tim, problem je partner koji na početku obožava što mu je devojka Lena Čolak, javna ličnost, a onda u nekom momentu to momcima krene da smeta. Mora svako da zna da li je spreman da se nosi sa tim ili nije. Pevačica biti u Srbiji nije lako, šta god da uradite, gledaju vam se loše stvari, uvek ljudi gledaju da nađu nešto što ne valja.“
Jesi imala ti nekada loša iskustva u ljubavi?
„Imala sam situacije koje su ostavile posledicu na mene. Doživela sam jednu vrstu izdaje, imala sam momka sa kojim sam bila šest meseci, najdivnija veza do te mere da kada idemo kod prijatelja on nosi kućne papuče da se ja ne prehladim. Ja peglam kosu ili se feniram, hoću da pokupim dlake, on zajedno sa mnom da mi pomogne. Ja sam razmišljala ‘vau’, to je trajalo šest meseci i u jednom trenutku se skroz okrenuo, postao je dečko koga ne poznajem. Počeo je da izlazi, da pije, ne javlja se na telefon. Desila se jedna sitaucija koju ću pamtiti do kraja života, to je vrsta traume. Bila je subota, radila sam jednu svadbu u Beogradu, završila se svadba do ponoći, a on je otišao u izazak u Novi Sad. Nisam bila lenja, okrenem auto i krenem za Novi Sad. On je mene zvao na video-poziv, a ja sam prekrila kameru, kao mrak je u sobi, legla sam da spavam, i čula sam da oni idu dalje u drugi klub. Ja pravac Novi Sad i ulazim u taj klub, stojim na ulazu i vidim ga za šankom, zovem ga, a on gleda u telefon i vraća ga u džep, nije mi baš bilo svejedno.“
„Pomerim ja ugao gledanja i vidim njega sa nekom devojkom u zanosnom izgranju. Meni se i sad okreće želudac kada ti pričam ovo, njih dvoje igraju u zanosu i ja prilazim, razdvojim ih i kažem šankeru: ‘Dupli viski’, a u tom trenutku se okreće ta devojka što je sa njim igrala i kaže: ‘Lena Čolak, otkud ti?’, a ja u sebi mislim: ‘Zemljo, otvori se’. On je bio pijan, a ona se oduševila što me je videla, ona ne zna da sam ja sa njim. Ja se upoznajem sa njim i sa njom, pravim se da ga ne poznajem. Kako sam stajala, ja sam mu nabila prste u rebra, a on valjda nije mogao više da izdrži i otišao je do toaleta. Pitala sam je: ‘Ko ti je ovaj dečko?’, a ona mi kaže da nema pojma, to je neki lik iz grada. Ja se mislim: ‘Bože dragi, volela sam pogrešnog’, ona više njega nije videla, samo je u mene gledala. On je otišao, a nas dve smo ostale da pijemo viski.“
Da li si ga pozvala posle toga?
„Posle toga smo se čuli, ja sam lakše opraštala drugima nego sebi i pokušala sam da ga razumem jer sam videla da je van sebe, oprostila sam mu, ali jedan deo mene je uvek želeo da mu se osveti. On je pokazao ko je i kakav je, tako da nije na meni da se svetim.“
Da li si imala potrebu za psihologom?
„Nakon te situacije, pošto sam ja njega mnogo volela, znam da on mene voli i dan danas, ja sam nakon toga potražila pomoć. Imam svoj posao, svoje aktivnosti, ali nisam mogla da se pomirim sa tim emocijama, to je kao da se skidaš sa droge. Kada razmišljam o njemu, mene boli celo telo, vrati mi se cela ta situacija, počela sam da osećam fizičku bol, bolele su me kosti i mišići. Otišla sam kod psihologa i mislim da mi je to dosta pomoglo, nakon nekoliko seansi sam prestala da osećam taj bol. Tada sam se prvi put obratila psihologu jer sam videla da ne mogu sama da rešim stvari. Sasvim je okej da potražite pomoć, niko vas neće gledati kao ludaka. Šta je zdravlje? Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili nekog poremećaja. Nije da vi niste zdravi samo ako ste bolesni, ne, ja se nisam osećala zdravo jer nisam mogla normalno da funkcionišem.“
BONUS VIDEO: EKSKLUZIVNA ISPOVEST „Supruga je operisala tumor, ubeđivali su nas da ne možemo da imamo decu i da uradimo vantelesnu“: Ljuba Perućica o borbi za potomstvo i grešci lekara