0
Dražen Žerić Žera, legendarni muzičar, klavijaturista i vođa jedne od najpopularnijih grupa u bivšoj Jugoslaviji, "Crvene jabuke", deo je muzičke scene četiri decenije.
U svojoj dugoj karijeri snimio je veliki broj vanvremenskih hitova i dao značajan doprinos regionalnoj muzičkoj sceni, a njegova karijera umnogome se vezuje za stvaranje sa bendom „Crvena jabuka“.
PROČITAJTE JOŠ:
Prvu postavu popularnog sastava „Crvena jabuka“ činili su pevač Dražen Ričl Zijo, gitarista Zlatko Arslanagić, koji su ujedno bili i osnivači, basista Aljoša Buha, bunjar Darko Jelčić i klavijaturista Dražen Žerić Žera.
Nakon tragedije u septembru 1986. godine, kada su na putu za Mostar, gde su imali zakazan koncert, nastradali Dražen Ričl Zijo i Aljoša Buha, pevač popularnog sastava postao je Žera, koji je prethodno pevao bek vokale.
Dražen Žerić Žera u podkastu „Soundtrack vremena“ govorio je o početku muzičke karijere, usponu „Crvene jabuke“, teškim danima i tragediji koja ih je zadesila, ratnom periodu i sporu benda. Popularni muzičar osvrnuo se na sve priče koje su se vezivale za ime ovog sastava i otkrio istinu koja stoji iza medijskih naslova.
„Svi su rekli da nećemo da uradmo ništa“
„Studentkinja mog oca je htela da se revanšira za dobre ocene iz matematike, pa nam je pomogla da uletimo u studio u ponoć, snimili smo četriri demo sminka i otišli golfom u Zagreb, dali smo demo snimke i snimili ploču uz pomoć Jugotona, nudili smo i Diskotonu demo, ali nas nisu hteli“, ispričao je Žera i dodao:
„Kad je izašla prva ploča, određivali su tiraže tako što čistačica i moler kažu ‘to će proći tako i tako’. Naša prva ploča nije imala ogroman tiraž, ali nije imala ni loš, s obzirom na to da je nije bila nežna, imala je malo žešćih pesama i nije se ulagalo u nju ništa.“
Pre popularnosti i regionalnog uspeha prošli su trnovit put.
„Počeli smo bez ičije pomoći, puno smo putovali i radili za dnevnice, za kifle. Nije bilo kao danas što muzičari snime dve svoje pesme, pa hoće odmah da imaju koncert. Tada se drugačije radilo, pođeš svojim autom, nosiš svoje instrumente, ideš za putne troškove“, prisetio se Žera koji je nakon svega uspeo da ostvari svoje ambicije, te je nastupao po celom svetu, a ostalo mu je da ostvari želju i zapeva u Južnoj Africi i Južnoj Americi:
„Za Južnu Ameriku smo dobili poziv, ali nismo otišli, za Afriku, možda će biti u aprilu. Održali smo nastup u Dubaiju, sada nas opet zove Dubai i Doha. Slušaju nas naši ljudi koji su otišli tamo.“
Iako su postigli veiku popularnost, pre planetarne priče sve je počelo u lokalno u Sarajevu.
„Rođen sam u Mostaru, proveo sam mesec dana posle rođenja u tom gradu, bio je jul i visoke temperature i odmah kad smo mogli da putujemo došli smo ‘ćirom’ u Sarajevo“, rekao je muzičar, čiji su roditelji bili prosvetni radnici, te nisu bili zadovoljni njegovim izborom životnog poziva:
„Nisu nikako gledali na našu želju da se bavimo muzikom. U ono doba gledao se sport, fakultet, a muzika se posmatrala kao hobi. Ali, kad ti kreneš da imaš probe, pa se malo otme, kosa se pusti, probuše se ušu, sve je to vodilo tamo gde se ne dopada nijednom roditelju. Borba je bila žestoka, ali ja sam to rešio, fakultet sam završio i tu je diploma, stoji u kući.“
Žerić je postao zaštitno ime benda „Crvena jabuka“, ali je svoju muzičku karijeru započeo mnog pre saradnje sa popularnim sastavom.
„Detinjstvo sam proveo na ulici, bio sam na audiciji za male šlagere, došao sam sa loptom u ruci i u trenerci. Prošao sam audiciju, ali mislio sam da nema ništa od toga. Posle smo u školi bili face mi koji smo pevali. Imali smo živi orkestar od 50 ljudi, a ti kao dete od 7 godina pevaš zajedno sa njima, imao sam strah od toga“, opisao je muzičar kako je nekada izgledalo baviti se muzikom, pa se osvrnuo na današnju scenu:
„Gubimo emociju i dodir, u tom smeru ide scena. Drago mi je što sam proživeo sve kako treba, da sam rođen u ovo doba ne bih se bavio muzikom.“
Posvećenost muzici imala je uticaja na druge sfere njegovog života.
„U gimnaziji su me izbacili iz prve godine. Roditelji su provalili posle šest meseci. Imao sam odlične ocene, ali cela naša ekipa, svi smo bili malo slobodniji dok smo bili prvi srednje. Sedeli smo u parku, išli u bioskom, skupljaš crvenku da imaš za dobre kolače. Posle sam otišao u malo lakšu gimnaziju. Roditelji su obavili razgovor, rekao je stari: ‘Ako budeš takav završićeš opet isto i u drugoj školi’. Nismo bili mangupi, da pravimo probleme, štetu, nevaspitani, imali smo sve petice ali nismo hteli da idemo u školu, takvo je bilo doba“, rekao je Žera, koji je paralelno išao i u muzičku školu i nije je napuštao, već je profesora vodio sa sobom na koncerte i turneju, a onda se prisetio prvih zarada:
„Na početku smo hteli da imamo para za more i lejviske. Jevđa je hteo da idemo u hotel da sviramo, dobro plaćaju. Rekao sam ocu, on me je odveo, ali da stara ne zna. Kada sam došao u septembru posle celog leta dobro obučen, keva se uplašila da nije kriminal. Svirali smo tako dva leta.“
Pre „Crvene jabuke“ nastupao je sa drugim bendovima, koji se nisu do te mere probili na jugoslovenskoj rok sceni.
„‘Tina’ je bio moj bend, tu je bio i bubnjar Šeki iz ‘Pušenja’ (Zabranjeno Pušenje), iznajmili su kuću od neke babe gde smo imali probe, tada nije bilo pojačala. Grupa ‘Tina’ nije bio moj prvi bend, ali je bila malo ozbiljnija priča u odnosu na prethodne. Prvo smo počeli da sviramo kratko pre drugih bendova, u februaru osamdeste smo svirali pre Azre, onda je došla vojska, pa taj hotel.“
Članove benda „Crena jabuka“ poznavao je pre saradnje.
„Sa Zijom sam se prvo upoznao, a sa Zlajom sam se znao iz ulice. Mladi bendovi su u o vreme nosili ploče Bregoviću da se konsultuju sa njim. Zlaja se savetovao sa Bregom, od Brege ne možeš ništa loše da čuješ. Sve što čovek kaže ima smisla. Kad sam dobio poziv od ‘Jabuke’ bilo mi je okej, nismo očekivali da će da se desi stvar kao što se desila, ali nas je iznenadilo, narčito druga ploča“, rekao je muzičar.
Velika tragedija obeležila je njihove živote, kada je bend krenuo na zakazani nastup u Mostar, a onda su na putu u saobraćajnoj nesreći nastradali basista Aljoša Buka i pevač Dražen Ričl Zijo 1986. godine.
„Zlaja i ja samo uvek putovali zajedno, bili smo drugačiji od njih trojice. Ugovorili smo neki intervju koji je otkazan, i tako smo nas dvojica nastavili zajedno na jagnjetinu. Putovalo se fićom i golfom, u golfu se spuste sedišta i stavi oprema, nismo imali kombi. Bilo je popodne, niko nije znao ništa dok me policija nije uveče pozvala. Pitali su da li je ta fića i rekli registarske oznake, a onda smo otišli do bolnice i videli da su to oni. Mi smo samo rekli da je koncert otkazan, a onda je krenulo da se šuška šta je razlog, brzo se pročulo i svi su krenuli ka bonici. Teško je i danas kada pričam o tome“, rekao je Žera i nastavio:
„Pobegli smo za Makarsku baš zbog toga, desila se strašna stvar, da bismo Zaju sklonili od tih budala koje su pričale i pisale svašta. Imali smo drugu ploču spremnu, sve je bilo gotovo. Tamo nije imao ko da ga maltretira, u tabloidima su izlazile budalaštine, ostali smo šest meseci i počeli smo da snimamo ploču. Hteli smo da je snimimo još pre tih koncerata i turneje, planirali smo da idemo u studio u Zagreb i da na turneju idemo sa dve poče. Tada smo svirali po 15, 20 minuta, nismo imali pesme za ceo koncert. Izabereš hitove i to izvodiš. Ja sam prethodno bio klavijaturista i prateći vokal. Zlaja je posle nesreće bio neprepozbatjiv. Ipak, želeli smo da dečački san traje. Publika je jedina presudila tu, to je jedina istina. Tako smo odlučili za treću ploču posle druge.“
Treća ploča pokazala se da je bila presudna, jer je imala sve same hitove, iako su saradnici znali da prokomentarišu da „nijedna pesma nije hit“. Kako Žera kaže, numeru „Ostani“ snimili su kako bi postali delom komercijalni.
Pločom „Tamo gde ljubav počinje“ postigli su vrhunac popularnosti.
„Tada smo radili najveće turneje, preko 260, 270 koncerata godišnje, obišli smo sve što se moglo obići. Jedino na Kososvu nikada nismo bili, ne zbog nas, nego kad god se zakazalo odlagali su zbog bezbednosti“, rekao je Žera.
Iako je posle tog albuma želeo da napusti bend zbog narušenih odnosa, ipak je ostao, pa je na nagovor kolega snimio „Nekako s proljeća“ i ostvario svoju želju da peva sa Kemalom Montenom, velikim umetnikom koji je ujedno bio i njegov komšija i tada velika zvezda muzičke scene Jugoslavije.
„Zajedno smo pevali u studiju, on te opusti, nije neko ko gleda sa visine, on je raja. Nikada se nije promenio, ostao je isti. I dan danas je ta pesma nekako pravo čudo“, rekao je Žera o saradnji sa Montenom, a onda se prisetio ratnog perioda:
„Devedesetih je bila rasuta turneja, bio je rat u Jugoslaviji. U nesreći smo se Zlaja i ja zbližili, podredili smo se tome da prođe taj perod boli i tuge. Ljudi su uvek zločesti, bilo je svega. Kad živiš sa nekim, kad provedeš 20 sati dnevno zbližiš se mnogo, tako je nastala solo ploča na koju je uticao i Dino Merlin, sa kojim sam išao na nekoliko koncerta.“
U ratnom periodu snimio je pesmu Alekse Šantića „Ostajte ovde“.
„Niko nije hteo da peva, govoreći da je to Srbin. Pitali su mene da li bih ja otpevao, rekli su mi da je problem, da neće drugi. Otišao sam do Sarajeva da snimim. Bilo je ratno stanje kada smo snimali spot dve godine, otišli smo sa druge strane bez pancira, to je bio ponos ratni, ludost. Prvi koncert u to doba je bio takav da smo išli smo da tražimo po bocu nafte, birokratija je tražila da napišemo ko smo mi, članovi benda koji su ostali u Sarajevu da drže koncert, stvaraju nove pesme. Francuzi su nam dali za gorivo, za agregate. Uprkos svemu, bila je to lepa atmosfera“, ispričao je muzičar koji je u dugoj karijeri snimio veliki broj dueta, između ostalog sa Severinom i Halidom Bešlićem:
„Sa Severinom smo snimili ‘Ti si srce moje’, mi smo pristali na to. Pesma je pop, ne možeš da kažeš da je baš to je tvoj fah, Severina je popularna i eto. Sa Halidom je bila borba, godinama smo ganjali da dođe do saradnje. Sa Kemalom smo više snimali. Ljudi se jave, ako mislim da mogu da pomognem ja uvek otpevam. Bitno je da ne bude kopija bilo čega, da bude oiginal. Nikada mi nije bilo žao što sam snimio neki duet.“
„U Sarajevu smo sve delili, nije šuplja priča, imamo sto maraka, nas deset podelimo, imamo dva jajeta, litru ulja, četiri cigare i sve delimo“, rekao je Žera o životu u Sarajevu, koji je nakon toga nastavio svoj put kroz Makarsku, pa Nemačku, dok je njegov saradnik Zlaja gradio karijeru u smeru Londona i Toronta.
Poslednjih meseci javnost je iznenadila priča o sudskom sporu nekadašnjih članova „Crvene jabuke“, prema kojoj je bubnar Darko Jelčić Cuja osnovao drugu grupu i započeo spor oko imena.
„Nemam ja šta da se dogovaram sa njim, čovek je manipulator koji hoće manipulacijom da me optuži na sudu. Svako ima pravo na svoje. Da li je Zlaja podigao tužbu, ne zanima me, neka mi sude. Iza svakog dela stojim, da li sa ‘Jabukom’ ili sam. Jabuka se od nečega što je bilo tu, lokalno, podigla na najviši nivo. Ko će se kako zvati, to me ne zanima“, istakao je Dražen Žerić Žera u podkastu „Soundtrack vremena.“
BONUS VIDEO: Žera Crvena jabuka – MTS dvorana – Koncert Željka Samardžića
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
