0
Zvezda serije "Folk", glumica Miljana Gavrilović porodila se pre deset dana po drugi put i na svet je donela dečaka Vukadina. Miljana i njen suprug Miloš Ivović prvi put su postali roditelji 2018. godine, kada su dobili ćerku Mionu, koja se sada najviše raduje bratu. Gavrilovićeva je sada u iskrenom razgovoru za Nova.rs govorila o porođaju u dobra korone, kako se snalazi sa dvoje dece, ali i o glumi, karijeri i kolegema.
PROČITAJTE JOŠ
Kako je prošao porođaj i da li si strahovala, s obzirom na to da se sve odigralo u atmosferi pandemije?
– U suštini mi porođaj nije predstavljao nikakav problem. Psihički sam se pripremila i za prvi porođaj, i za ovaj sad. Nisam imala nikakav strah. U početku kad je počelo sve ovo sa koronom, jesam se plašila, pošto su zatvorili dosta porodilišta. Nisam znala kako će to uopšte da se odvija, ta organizacija vezano za nas porodilje, ali kasnije sam naravno prihvatila situaciju kao svi drugi, i onda me nije bio strah. Što se tiče samog porođaja, pukao mi je vodenjak, otišla sam u „Narodni front“, i za 50 minuta sam se porodila. Mnogo brzo se sve odvijalo. U 18 časova sam bila na operacionom stolu, a u deset do sedam uveče sam se porodila, tako da mi je baš brzo prošlo. Imala sam dobrog doktora i babicu. Ta babica je odigrala ključnu ulogu u celom porođaju, u tih pet-šest minuta mnogo je bitno ko ti je babica na porođaju.
Kako se sada osećaš kao mama dvoje dece i kako uspevaš da se organizuješ?
– Nije ništa strašno. Beba je mirna, ali sad će krenuti grčevi, zubići, koje primećujem da će kod Vukadina biti problem, dok kod Mione ništa od toga nismo osetili. Mislim da će on sad da nam nekako nadoknadi to sve. Nije mi teško da se uskladim, kao da su oduvek njih dvoje bili tu prisutni. Nije kao da mi je odjednom došlo drugo dete, pa da sam zbunjena i da ne mogu da se organizujem. Jedino što oni sad imaju različiti bioritam, pa se usklađujemo oko spavanja. Mi se tu uklapamo kao roditelji, pa nam je malo opterećenje zato što u celoj toj priči, mi nagrabusimo najviše, jer mi ne spavamo.
Kako je vaša ćerka Miona prihvatila brata?
– Suštinski, njih dvoje su se lepo uklopili. Ona nije ljubomorna. Po prirodi mnogo znatiželjna. Mislili smo da ćemo baš imati problema. U početku je malo htela da ga hrani, da mu da vodu, a onda smo joj sve objasnili, da beba pije mleko i mama ga doji, i to je prihvatila. Skontali smo sve (smeh). Kad je beba došla, uopšte nije bila ljubomorna. Brzo je skapirala da je to njen brat.
Da li ti suprug pomaže oko bebe, da li ume da menja pelene?
– On to ne radi. Nismo mi sad kao patrijarhalna porodica, i nije da je on klasično balkanski tip, ali ja se trudim da sve što se tiče dece, menjanja pelena i hranjenja – radim ja. Ne zato da bih ja tu ispala heroj, nego smatram da je to stvar rutine kod mene i stvar veštine sa kojom se žena rodi, prirodno joj dođe. A muškarci tu tek treba da se uvežbavaju. Miloš sad tu ne može ništa konkretno da pomogne oko Vukadina, osim da ga uspava. Sve ostalo ja obavljam – noć, dan – nije bitno. Ja sam stara škola. Volim švedsku pelenu da im stavljam zbog kukova, tako da kod mene nema pampersa. Reći će neko da sam blesava i što to radim, ali smatram da mi je lakše – operem, promenim. Muž mi pomaže oko Mione, jer je ona starija i onda je lakše. Više mi je pomoć tu potrebna. Iako je mala, ume sama i da se obuče i obuje, traži šta hoće… Baš nemamo problem. Mnogo rano je sve sama savladala, i onda oko nje nemam neku preteranu brigu.
PROČITAJTE JOŠ
Kako ste se odlučili da date ime bebi, da li su još neka imena bila u opticaju?
– Mali broj imena je bio u opticaju, razmišljali smo koje ime bi moglo da bude na slovo M. Kad je Miona bila u mom stomaku, do šestog meseca smo mislili da će biti dečak, tako da smo i tada smislili ime i za dečaka i za devojčicu. I tada smo rekli da će sigurno biti Vukadin. Međutim, u sedmom mesecu su nam rekli da je devojčica, jer se ona stalno vrtela i nismo mogli da vidimo. Iskreno, do dana kada je trebalo da definitivno odlučimo da li će biti Vukadin, nismo bili sigurni. Bukvalno smo bili toliko neodlučni, prijatelji su nam davali raznorazne predloge. Moja koleginica Nina Janković je insistirala da bude Milutin. Onda sam joj rekla ako bude treće dete dečak, biće Milutin. Voleli bismo više dece. Zato se ja i šalim i smišljam imena.
Da li si stroga mama?
– Kod nas važi „živela sloboda“, sve može – u smislu da dopuštam da se crta na zidu, na ormaru, jer smatram da ćeš zid da prekrečiš, a oni će svoju kreativnu slobodu da ispolje, jer sad je to vreme, ali naravno da zna da se ne sme to raditi kad odeš kod nekog. Ne verujem da ću biti stroga majka kad porastu, ali ja sam tu na svog oca. Ja trpim, trpim, pa mi pukne film.
Kada si upisivala akademiju, pripreme za prijemni imala si sa Branislavom Lečićem. Koliko ti je on pomogao u svemu tome?
– Kad moji mama i tata nisu bili prisutni, onda je on meni bio taj roditelj u Beogradu, pošto sam ja rođena Leskovčanka. Bio mi je i mentor i roditelj. Kasnije mi je bio velika podrška, i kada je trebalo da se udam, i da imam porodicu. Mogla sam sa njim da pričam kao sa roditeljem i dosta iskustava je podelio sa mnom kroz život, da meni bude lakše. Nije mi bio samo profesor, nego mi je dosta pomogao da neke stvari iz života shvatim. Mnogo mi je lakše da shvatim suštinu života, jer on je mnogo toga prošao i ima bogata iskustva. Zahvalna sam mu u više aspekata.
Šta za tebe predstavlja uloga Zvezdane u seriji „Folk“, šta ti je ona donela?
– Donela mi je popularnost u to vreme kada mi je bila najpotrebnija. Donela mi je i dosta angažmana u pozorištu. Kasnije je to počelo da jenjava, zato što moraš da budeš aktivan, a ja sam jako brzo nakon te serije počela da živim sa suprugom, ostala u drugom stanju… Od „Sumnjivog lica“, kada sam prvi put zatrudnela, imala sam mnogo manje angažmana. Ne znam da li me niko nije angažovao iz tog razloga ili iz nekog drugog. Došlo je do nekog zatišja. Osetila sam potrebnu da se ostvarim kao majka, a kada dođu te neke zrele godine i ne ostvariš se kao roditelj, onda je godinama sve teže i teže. Mislim da je pun pogodak što mi se tako nešto desilo na uštrb karijere. Tako da je meni ovo najveća sreća, a pare, karijera, posao – uvek će toga biti.
U „Folku“ smo te videli kao pevačicu. Da li bi se možda bavila pevanjem da nisi glumica?
– To je jedina stvar kojom bih se bavila da nisam glumica. Čak nisam odustala od te ideje uopšte. Deo sam „Falš“ benda, koji će uskoro da ugleda svetlost dana. Imamo desetak autorskih pesama. Postojimo jako dugo, samo što nismo ništa izdavali do sada. Verovatno ću da se posvetim tome i to će mi biti prioritet.
Na klasi si bila sa Milošem Bikovićem i Miodragom Radonjićem. Kakvi su oni bili na fakultetu? Da li su se sad uobrazili, s obzirom na to da su dostigli veliku popularnost?
– Oni su odlični prijatelji. Jako su pošteni i vredni ljudi. Prvo su dobri u glumačkom poslu, a onda i u producentskom. Na akademiji Biković je bio vredniji od Radonjića, bio je onaj teški štreber. Dostojevski, Puškin su mu bili najveći uzori na svetu. A Mićko je bio u potpuno drugom stilu. On je bio Antonio Banderas stil, a Biković je bio u nekom Alon Delon stilu. Totalno su imali različite stilove, i u glumi i u stavu.
Da li su bili veliki zavodnici na FDU?
– Ja iz ugla žene ne mogu to da kažem, jer ih gledam na potpuno drugačiji način. Čini mi se da je Mićko bio taj koji je prednjačio u tome, iako je kasnije stvoren drugačiji imidž, ali mislim da je Mića tu bio veći šarmer. Ovo sad pričam kao posmatrač. Nisu se uobrazli, niti promenili sada. Ostali su isti. Biković je, kako je vreme išlo, sve više i više postajao zreo i samo je u toj zrelosti poenta – i emocionalno, poslovno i svakako. I jedan i drugi su na zemlji. Naročito Biković, koji je mnogo zastupljeniji medijski od Miodraga. On tek nije uobražen. Samo što drži do sebe u nekom poslovnom svetu, što je i normalno. Čuva privatni život za sebe.
I Jelisaveta Orašanin je bila u vašoj grupi, i ona je sada u drugom stanju. Da li se često čujete i da li međusobno delite savete vezane za majčinstvo?
– Uvek. Što se tiče žena na klasi, mi smo bukvalno kao sestre. Tako smo postavile stvari – da jedna drugoj možemo sve da kažemo. Samim tim, pričamo o svemu. Savetujemo jedna drugu. Jelisaveta je u odnosu na sve nas najopuštenija. Kod nje nema stresa. Ona voli da čuje savet, ali kod nje je sve rešivo.
