Zbogom, Zafire: Kako je živeo i radio imperator šansone

U nekom od retkih intervjua koje je davao za domaće medije, Hadžimanov je pričao o svom poreklu, supruzi, porodici, ali i o muzici i umetnosti."Rođen sam u Makedoniji, i to zaborava nema, taman da si završio deset Harvarda. Ja sam završio samo jedan, glumu na FDU u Beogradu, i srpski naučio bolje od nekih Srba. Ne treba mi lektor. Imam desetak knjiga u opticaju. Pre nekoliko godina mi je izašla knjiga kratkih priča na dva jezika "Pesmopojac/Pesnopoec", drugo izdanje. Izdavači su Nacionalni savet Makedonaca koji žive u Srbiji. Jednu dramu sam napisao na tikveškom dijalektu. Oduvek me zanimaju dijalekti. Ja sam jedan onih ludaka koji sve što radi, radi na dva jezika. Spavam na dva jezika, dišem na dva jezika. Vodim ljubav na barem dva jezika! Ajde da kažemo: vodio sam ljubav, haha", rekao je on svojevremeno za domaće medije.

Ispričao je da je tada da je njegov sin zavoleo muziku sa svega tri godine, kada je čuo prve taktove majčinih pesama."Imao je tri godine kad je čuo prve taktove jedne Senkine pesme na radiju i rekao "mama". Kamen nam je pao sa srca", rekao je on tada."Sva sreća pa je naša ljubav - prva dok smo bili ljubavnici i mladi bračni par, a onda i druga, kada se Vasil rodio - toliko jaka da pobeđuje sve nedaće koje donose ove dalje ture zajedničkog života", govorio je Hadžimanov.

Starost je jedna od najružnijih stvari koje je sreo u životu, govorio je."Kad sam ušao u osmu deceniju, počele su nevolje. Valjda se to zove starost. To je jedna od najružnijih stvari koje sam u životu sreo. Najpre sam nemarom očnih hirurga ostao bez jednog oka. Onda je na red došlo srce, a od majke sam, osim divne kuće u Skoplju, nasledio i dijabetes", rekao je pre nekoliko godina muzičar."Postao sam zvezda u zemlji od dvadeset i nešto miliona ljudi" "Postao sam zvezda u zemlji od dvadeset i nešto miliona ljudi i svaki dan sam mogao da imam dva do tri koncerta. Sada najveće zvezde i u jednoj i u drugoj i u trećoj zakrpi onoga što je nekada bila Jugoslavija moraju da idu "preko" da bi dosegle skor koji smo Senka i ja dostizali u Jugoslaviji. Naše turneje su trajale po dva meseca, iz večeri u veče, pa na to si imao Sovjetski Savez, a na sve to i celu gastarbajtersku Evropu, Australiju, Kanadu, Ameriku. Bilo je to izvanredno... Moja životna storija se sastoji od uspeha u mladosti, srednje faze kada je trebalo odbraniti to što si do tada osvojio, što je bilo dosta teško zato što se veterani dočekuju sa pitanjem "dokle ćemo da vas gledamo, treba nam nešto novo", i sadašnje faze kad me kao nekog ko je poznat i uspešan pozovu u neki projekat kad niko drugi ne može ili neće. Ja naravno dođem, i pokupim lovorike", ispričao je preminuli muzičar 2010. godine u intervjuu za "Vreme".U starosti je pravio vino"Dugo su mi ga drugi negovali, ja sam sa 28 godina imao i vinograd i vikendicu, ali ne i vremena za njih, a sad znam i mogu da tih 200 litara vina koliko sam proizvedem dovedem do sajamskog kvaliteta. To je moja dika i ponos! Nedavno je bilo takmičenje vinara, i naravno, pobedio je komšija: ja imam malo nežniji i delikatniji roze od onog kakav je po ukusu žirija", rekao je Hadžimanov svojevremeno za pomenuti medij.https://www.youtube.com/watch?v=o9XTYaRur2o