Koliko puta ste čuli da jutjuberi i influenseri "mlate pare" putem interneta i koliko puta ste se zapravo zapitali, kako oni to rade? Snimaju neke klipove, objavljuju neke slike, klinci vrište za njima, i sve deluje tako lako i jednostavno. Međutim, da li je istina da mladi koji se bave ovim poslom zapravo "mlate praznu slamu" ili tu ipak postoji neka nauka?
Ciljna grupa ovih ljudi su uglavnom tinejdžeri ili deca predškolskog i školskog uzrasta koja gotovo svakodnevno sate provode na društvenim mrežama posmatrajući video klipove i fotografije novih zvezda današnjice – jutjubera. Njihov opis posla ne razlikuje se puno od onoga što rade influenseri, instagrameri i tik-tokeri. Manje – više, svi oni rade apsolutno istu stvar. Kreiraju određeni sadržaj na društvenim mrežama, zbog čega većina njih zarađuje više od devedeset odsto odraslih koji imaju „normalne“ poslove u firmama i preduzećima.
Oni koji najviše zarađuju putem ovih platformi su jutjuberi Bogdan Ilić poznatiji kao Baka Prase, Čoda i Andrija Jo. Njih trojica imaju preko milion pratilaca na jutjubu, a Baka Prase svaku priliku koristi da se pohvali kako je svojom zaradom uspeo da kupi poršea i stan u centru Beograda. On je nedavno čak u javnosti ispričao kako je za 60 minuta zaradio sedam miliona dinara, a neretko maše i računima u svojim video klipovima.
I dok se često na internetu hvale svojom markiranom garderobom, skupom načinu života, luksuznim letovanjima i automobilima, postavlja se pitanje, kako i zbog čega ovi mladi ljudi imaju ovoliki novac? O ovoj temi za Nova.rs govorili Petar Ivanović, poznatiji kao Don Petar koji je ujedno i instagramer i tik-toker, ali i mađioničar Strahinja Tadić, koji takođe zarađuje putem društvenih mreža Instagram i Tik-Tok.
„Često se jutjuberi nalaze na meti osuda javnosti uz pitanje „Šta to oni rade, to je izmišljeni posao, nađi konkretan posao, nema ‘leba bez motike“. Žao mi je što je svuda u svetu jutjub kao posao davno prihvaćen, dok se kod nas još uvek polemiše o tome šta je naš posao. Jutjuberi zarađuju od „klikova“ i sponzora. Isti princip kao i kod televizije i portala, brendovi plaćaju jutjuberima da reklamiraju njihove proizvode i aplikacije“, počinje da objašnjava Petar i dodaje:
„U početku to naravno nije tako. Treba proći dosta vremena dok jedan jutjuber ne krene da zarađuje od svojih klipova. Na primer, prošlo je više od godinu dana pre nego sam ja uzeo neke smešne pare. Treba privući publiku, zadobiti poverenje klijenata da će imati koristi ako baš vi budete ti koji će reklamirati njihov proizvod. Možda će ovo biti kliše odgovor, ali novac dolazi trudom i radom. Nikome ništa nije došlo na gotovo. U današnje vreme kada svako ima želju da se bavi ovim poslom, jako je teško da kreneš da zarađuješ i da se lansiraš u sam vrh jutjub scene. Trnovit je put do prve saradnje, do prvog poziva brenda da budeš njihov ambasador, ali ako imaš dovoljno snage u sebi da se boriš nakon pola godine-godinu dana, mozeš očekivati prvi poziv.“
U istom maniru, svoj način zarade objašnjava i Strahinja Tadić koji navodi da jutjuber ili instagrameri u nekom trenutku mogu postati ambasadori određenog brenda, što zapravo znači da mogu postati zaštitno lice određenog proizvoda ili kampanje.
„Najčešći način zarade na društvenim mrežama je partnerstvo sa određenim brendom, odnosno promocija njihovog proizvoda putem objave, preporuke, itd. Kasnije, influenseri mogu postati ambasadori određenog brenda i tako dodatno zaraditi. Naravno, postoji i dosta drugih načina, a jedan od načina je i prodaja fizičkih proizvoda – majice, kačketi i slično – kao i prodaja onlajn proizvoda poput kurseva, obuka, e-knjiga, itd. Ostali načini zarade su procenat od prodaje proizvoda koju je influenser preporučio, prisustvo na događajima, itd. Za sve to naravno potreban je određeni broj fanova koji će kupiti svaki proizvod koji ti reklamiraš“, objasnio je on za Nova.rs.
Kako se dolazi do publike?
I Petar Ivanović i Strahinja Tadić, slažu se da nije jednostavno doći do publike koja će pratiti vaš rad. U ekspanziji interneta, obojica tvrde da ima mnogo zabavnog sadržaja i da jedan jutjuber ili influenser mora pronaći načine da stalno bude zanimljiv i u centru pažnje. Kako navode, i ovaj posao ipak ima svojih mana.
„Danas je sve teže doći do publike, pošto je internet prezasićen zabavnim sadržajima. Publika veoma brzo sama prepozna sadržaj koji je interesuje, a na nama je da slušamo šta publika želi, da stalno budemo zanimljivi, menjamo teme i radimo neočekivane stvari jer je to ono što publika voli. Ako publika voli sadržaj, naravno da će se uvek vraćati na njega i postati obožavalac. Isplativost zavisi od toga koliko dugo zadržite publiku na sadržaju koji plasirate. Ako su to 2-3 zanimljiva klipa, verovatno nećete moći da zaradite, ali ako publiku interesuje svaki sadržaj koji plasirate, veoma lako ćete od ovog posla moći lepo da živite“, objašnjava Strahinja, a Petar se nadovezuje:
„Ako se maksimalno posvetiš svom poslu, itekako je isplativo. Kao i svaki posao, ima mane i vrline tog posla. Kao vrlinu naravno da bih izdvojio odličnu zaradu, popularnost i mnoge beneficije, a mane ovog posla su što si svoju privatnost prodao današnjici, što svaki mediokritet sa punim pravom moze da komentariše tvoj život, tvoj posao i tvoj izgled. Svako svoje sopstveno nezadovoljstvo projektuje na nama i to je ono sa čime se jutjuberi bore godinama u nazad. Nije ni u ovom poslu sve tako idealno iza kamere.“
Da li jutjuberi plaćaju porez državi?
S obzirom na to da pojedini jutjuberi i influenseri zarađuju i više od pet prosečnih mesečnih plata u Srbiji, postavlja se pitanje, da li oni plaćaju porez državi? Kada je ovo pitanje po sredi, Strahinja i Petar imaju različita mišljenja.
„Kada nas država bude prihvatila, odnosno kada budemo mogli da se prijavimo kao jutjuberi i kada naš posao bude u istom košu sa ostalim poslovima, kada budemo imali svoj registar i kada budemo imali i šifru delatnosti u Agenciji za privredne registre, moći ćemo da pričamo o porezu“, navodi Petar za Nova.rs.
Strahinja sa druge strane tvrdi da je sve češći slučaj da jutjuberi zaista plaćaju porez, ali kako objašnjava, ne zbog toga što je moranje – jer nijedan zakon ovo ne reguliše – već zbog pažnje publike i brendova. Na taj način, oni navodno dižu sebi cenu.
„Moram da primetim da je u poslednje vreme sve češći slučaj da influenseri plaćaju porez na zaradu, a neki se čak i javno hvale iznosima koje su uplatili kao porez. Sve je to marketing, brendovi to vide, a to onda znači da dosta zarađuju i da je njihova cena veća. Inače to ne moraju da rade, dobijaju keš na ruke, odnosno na svom ličnom računu u banci, nema tu poreza.“
Šta je to Tik-Tok i kako funkcioniše?
Tik-Tok je nova kineska aplikacija lansirana 2012. godine u Kini, a postala je dostupna globalnoj javnosti tek 2017. godine. Svakog dana dobija na hiljade novih korisnika, a trenutno je koristi više od 500 miliona ljudi.
Ona omogućava korisnicima da snimaju kratke video snimke u trajanju do šezdeset sekundi. U jako kratkom periodu, postala je popularna u Americi, Evropi i Australiji, a zahvaljujući njoj, danas je lakše nego ikada ranije postati „viralan“ na internetu. Zahvaljujući segmentu „Za tebe“ koji se nalazi na aplikaciji, gotovo svaki video snimak može sakupiti više miliona pregleda u roku od nekoliko sati ukoliko se uspešno „zavrti“.
Petar Ivanović, nedavno je sakupio više od tri miliona pregleda na svojim video klipovima na Tik-Toku, a za Nova.rs objašnjava da mu je to najzabavnija društvena mreža do sada.
„Jedan moj video na Tik Toku broji preko tri miliona pregleda, više od 90% pesama naših pevača koji su najglasniji u tome da jutjuberi uništavaju današnjicu. Možda nas zato i sabotiraju. Šalu na stranu, Tik Tok je nova društvena mreža koja je veoma zabavna. Prava muzička aplikacija, puna plesa, zabave, šale i igre. Nikada do sada nije bilo moguće tako lako postati globalno viđen. Definitivno će uneti mnogo promena u svet na internetu i većina jutjubera je već krenula da objavljuje svoje videe tamo. Već su počeli prvi pozivi za reklamiranje i na Tik Tok-u, tako da je zarada moguća i tamo. Sve je to još na početku kod nas.“