Foto: Frederic J. BROWN / AFP / Profimedia

U Los Anđelesu se juče održala 94. ceremonija dodele Oskara, na kojoj su podeljene prestižne zlatne statue u raznim kategorijama filmske industrije. Pored pobednika koji su sinoć imali čast da drže Oskara u rukama, pažnju treba posvetiti i samom kipu koji košta pravo bogatstvo i donosi status neviđenih razmera.

Čuveni kip stvoren je 1929. godine, i to po nalogu tadašnjeg šefa studija MGM Luija Mejera. Inače, ideja je potekla od umetničkog direktora MGM-a Sedrika Gibonsa, a umetnik iz Los Anđelesa Džordž Stenli je napravio prvu statuu viteza koji stoji na rolni filma i drži krstaški mač. Visok je samo 34 centimetra i težak je 3,85 kilograma.

Može li se Oskar prodati?

Na postolje ovog prestižnog kipa ugraviran je serijski broj kao i pločica sa imenom vlasnika i Oskari ne mogu da se prodaju, poklanjaju ili prebacuju bilo kome ako prethodno prvo nisu ponuđeni Akademiji.

PROČITAJTE JOŠ

Iako vrede mnogo više, Akademija ima pravo da ih kupi za 10 dolara i 2008.godine je pobedila u pravnoj bici sa naslednicima Meri Pikford koji su želeli da prodaju njenog Oskara.

Godine 1993. godine, Oskar koji je 1945. godine dobila Džoan Kroford za „Mildred Pirs“, prodat je na aukciji za 68.500 dolara, a u decembru 2011. godine, statua Orsona Velsa za kultni “Građanin Kejn” otišla je za 861.000 dolara.

Od čega je kip napravljen?

U početku, male figure bile su pravljene od pozlaćene bronze, ali je taj postupak odbačen nekoliko godina kasnije u korist takozvanog „britanija metala“ koji se potom prevlači bronzom pa niklovanim srebrom i konačno 24-karatnim zlatom.

Zbog nestašice metala u Drugom svetsko ratu, tri godine su dodeljivani Oskari od gipsa koji su bili premazan zlatnom bojom, a posle rata dobitnicima su statue zamenjene pozlaćenim.

Statue od 1982. pravi čikaška kompanija “R.S. Ovens” i koštaju oko 18.000 dolara po komadu.

Kako je Oskar dobio ime?

Verovatno niste znali ko je „kumovao Oskaru“, i legenda kaže da je bibliotekarka Akademije, a kasnije i izvršni direktor Margaret Herik, primetila da statue liče na njenog ujaka Oskara.

Akademija taj nadimak nije zvanično usvojila do 1939. godine, ali su se nagrade tako nazivale još od 1934. kada je holivudski novinar Sidni Skolski upotrebio termin za prvu pobedu Ketrin Hepbern u kategoriji najbolje ženske uloge.

BONUS VIDEO: Jutro posle Oskara – Šamar, incidenti i iznenađenja

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk Tviter.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare