0
U ovonedeljnoj retrospektivi emisije „Keš ili treš“, koja se emituje radnim danima od ponedeljka do četvrtka u 21:30 časova na TV Nova, izdvojili smo trenutke u kojima su gledaoci mogli da vide sve – od predmeta neprocenjive vrednosti do onih bez ikakve cene.
Najveća iznenađenja doneli su eksponati koji, iako nemaju materijalnu vrednost, kriju snažne emotivne priče zapisane na papiru još iz vremena bivše Jugoslavije.
PROČITAJTE JOŠ:
Jedan od predmeta u emisiji „Keš ili treš“ doneo je Perica Pernjak iz Vršca, a u pitanju je bio reklamni model aviona Boing 707.
„Ovaj avion je dospeo u turističku agenciju u Vršcu, bio je izložen u izlogu, a ja sam kao dete dolazio da ga gledam jer je u to vreme bio atrakcija. Ima malo i oštećenja, sve do pre 20 godina je stajao u izlogu dok ta agencija nije prodala lokal, onda sam ja konkurisao za kupovinu ovog predmeta i kupio sam. Agencija je imala uslov – da kupim sve predmete u agenciji, ja sam kupio i bacio sve to, samo sam sačuvao ovaj avion. Držao sam ga u svojoj sobi, želeo sam da ga nosim u inostranstvo da ga prodam, ali evo video sam ovu vašu emisiju, pa sam doneo ovde“, kazao je prodavac.
Procenitelj Jovan Mandić je istakao da maketa predstavlja avion iz 1958. godine: „To je bio prvi komercijalni mlazni avion, to govori koliko smo mi kao Jugoslavija tada bili razvijeni. Ovaj model je iz pedesetih godina, biser je, u inostranstvu bi bio brzo prodat jer kolekcioni to traže, ali kod on vredi 7.000 evra“, rekao je procenitelj.
Na kraju predmet nije prodat, jer kupci nisu bili spremni da izvoje veliki novca za maketu aviona, pa ga je prodavac vratio kući sa nadom da će u inostranstvu dobili odgovarajuću sumu novca za ovaj maketu aviona.
Jedan od prodavaca bio je i Miloš Petrović iz Barajeva. On je u emisiju doneo stari fiksni telefon koji je nekada svaka porodica imala, a ono što posebno dirnulo gledaoce jeste informacija da je Miloš otac šest ćerki.
„Imam šest ćerki, sada smo u procesu renoviranja kuće, sređujemo sobe za decu, pa samo našli ovaj predmet. Pomislio sam da mogu da dobijem nešto novca, pa da deci kupim igračku ili neki deo nameštaja“, pričao je prodavac, a onda je procenitelj Jovan Mandić kazao odakle potiče ovaj fiksni telefon.
„Ovo je švedski model, proizveden je krajem šezdesetih godina. Među kolekcionirama se popularno zove kobra. Ispod ima prekidač kojim se prekida veza, za svoje vreme je bio avangarda, pa ga je čak jedan muzej u Njujorku izeo kao premirak… Na našem tržištu ovaj primerak košta 60 evra“, kazao je procenitelj.
Na kraju je fiksni telefon prodat za 80 evra.
Veliku pažnju privuklo je pismo pokojnog umetnika Uroša Predića koje je napisao 1929. godine, a u emisiju ga je doneo Milan Milošević iz Zrenjanina, medicinski radnik u penziji i strastveni kolekcionar.
Voditeljka Tijana Živanović je zamolila prodavca da otkrije kako je on došao u posed pisma pomenutog velikana.
„To pismo je pisao između dva svetska rata, pisao ga je ćerki svoje drugarice, nije joj se udvarao, potpisao se kao ‘čika Uroš’. Ona je naručila neku ikonu od njega, pa je pismo na tu temu… Jedan Jevrej iz Zrenjanina otkupljuje jevrejske stvari pošto je sinagoga u Zrenjaninu srušena, on je došao do pisama Uroša Predića i prodao ih je muzeju, a ostalo je ovo jedno koje je čuvao za sebe. Ja sam imao neke enciklopedije iz Berlina koje je on baš voleo, pa smo se menjali… Dosta ličnih stvari Uroša Predića se nalazi u muzeju u Zrenjaninu“, dodao je prodavac i istakao da pismo želi da proda jer imam mnogo stvari iz prošlog veka koje je skupio.
„S obzirom na to da je ovo pismo našeg velikana, veoma je interesantno, mislim da će kupci biti zainteresovani… Tržišna vrednost je oko 150 evra, s tim da neko ko ima njegovo ulje možda bi želeo i više da plati.
Na kraju pismo nije prodato u emisiji „Keš ili treš“ jer su kupci ponudili veoma male cene koje se prodavcu nisu dopale.
Četvrta emisija u ovoj nedelji bila je malo drugačija, naime, Nikola Pavlović iz Bora je u „Keš ili treš“ doneo predmet koji je njegov pradeda koristio kao sredstvo za rad, a u pitanju je pisaća mašina koja ima svoju originalnu kutiju i ćirilična slova.
„Pisaća mašina je od pradede, iz 1936. godine, on ju je koristio dok je radio u muzičkoj školi i nosio ju je kući da radi i kod kuće… Pre pet godina mi je otac pokazao mašinu, ja nisam ni znao da je imamo. Probao sam je tada i iznenađujuće je da radi“, kazao je prodavac.
„Ovo je nemački proizvođač koji je napravio tastaturu na ćirilici. Ovo je prenosiva mašina, sjajno je što ima svoj kofer, koji nije u sjajnom stanju, ali može da se restauira. Mi smo je ovde takođe probali i videli smo da je u ispravnom stanju. Sloba su bleda, istrošila su se… Mnogi umetnici i danas vole da pišu na ovim mašinama… Ovakva mašina iz prve polovine dvadesetog veka u ovom stanju na našem tržištu možete očekivati 150 evra“, rekao je procenitelj Jovan Mandić, a prodavac je dodao da smatra da ona vredi mnogo više.
Kupci su kao krajnju cenu ponudili 100 evra, na šta je prodavac pristao iako je rekao da smatra da ona vredi mnogo više.
Spasilac po bazenima, profesionalni fitnes trener i radnik u državnoj službi Aleksandar Urošević (57) je u emisiju doneo predmet iz Art Deko stila koji se generacijama prenosio u njegovoj porodici, a u pitanju je peć.
„Ova peć je već dugo u mojoj familiji, pripada je mom dedi koji je bio vinogradar, radio je u smederevskom voćarskom kraju. Ova peć je bila prestižna, naročito tridesetih godina… Izrađena je u Art Deko stilu koji je nastao u Francuskoj pred drugi svetski rat, u primenjenoj umetnosti, arhitekturi i dizajnu“, kazao je prodavac.
„Ovo je klasičan primer Art Dekoa koji je vladao između dva rata. Pećke su obično bile metalne ako bi želeli neki luksuz. Ova peć se lakše održava, manja je peć koja se koristila za male sobe. Ložište se diže ovim lancem kako ne bi morali da prljaju ruke. Pozadi ima pločila sa podacima, piše koji je proizvođač. U solidnom je stanju, napred fali jedan deo koji mu umanjuje vrednost, ali ne puno… Na našem tržištu ova peć vredi 300 evra“, kazao je procenitelj Jovan Mandić.
Na kraju je peć prodata za 200 evra.
