"U Australiji sam obilazila javne kuće, bilo je to literarno iskustvo"

Jedini doktor nauka iz oblasti dramaturgije u Srbiji, Maja Volk gostovala je u emisiji Ispovest autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, u kojoj je ispričala mnoge detalje iz svog privatnog života.Ona nam je ispričala da je nakon završenog fakulteta otišla u Australiju kako bi tamo napravila karijeru, međutim posle godinu i po dana odlučila je da se vrati u svoju rodnu Srbiju.

"U Australiji sam prodavala balone u luna parku, od ujutru do uveče. Ali to je bilo jedno literarno iskustvo, jer tu dolaze usamljeni ljudi i ja sam počela da pišem roman 'Mrtve lutalice'. Onda sam krenula dalje i odlučila da pravim film između Australije i Srbije, našla sam producenta i desi se preko noći da se donese novi zakon o operizivanju investicija za film. Do tada su u film oporezivali doktori i tako dalje, jer se tako oslobađaju poreza. Moj producent ode u taksiste preko noći, oni se vrlo brzo adaptiraju, a ja ostanem na ulici i onda sam pevala i svirala po raznim kafanama, igrala u nekom teatru, davala časove gitaru, pisala radove diplomcima i naplaćivala debelo jer oni pojma nemaju. Gledala sam radnju na ćošku koja je mesec dana jedno, pa posle dva meseca drugo i odjednom vidiš pritisak, i nema one konstante koja se zove kiosk u Mutapovoj koji se 25 godina ne menja, isti čovek, iste novine, a to je meni smetalo dok sam živela u Beograu. Mislim da je moj veliki uspeh povratak ovde, a ovde se to smatra neuspehom."

"Tamo sam mogla da budem anonimni pisac, da pišem za nekog drugog, za pišem neke serije koje su tada krenule, i treći uslov je bio da ako hoćeš da budeš pisac u Australiji moraš samo pozitivno da pišeš o toj zemlji. Ja sam onda rekla da ću za džabe da pišem u svojoj zemlji. Tamo si atrofira jezik, oni govore golubijin jezikom. Tamo sam videla u srpskim restoranima ljude koji dođu u balskim haljinama i igraju kolo. Kenguri skaču, a naši ljudi prodaju sir i kajmak za dolare u celofanu. To je 1985. godine bilo i oni su želeli da naprave domovinu tamo, to je bilo tužno i literarno zanimljivo."

"Najveći broj u ludnicama su bili Srbi jer nisu mogli da se prilagode, uslov je da izgubiš identitet. Nama kada dođe stranac ovde mi bi najviše voleli da priča srpski, da je prešao u pravoslavlje i da slavi slavi. Šta je onda čudno kada Australijanci želi da postaneš njihov? To ja nisam mogla da prihvatim, mnogo manijaka ima, krek je tada udario, sida, to je bilo kao Čikago tridesetih. Tamo je puno kriminala, a dosta Srba je umešano u kriminal, dosta je koncarnica i javnih kuća tamo, ja sam sve to obilazila, sve sam ih znala i gledala i govorila 'sve je to literarno iskustvo, samo ja da preživim, sve će to u roman'. Tamo sam preživela 10 života za godinu i po dana, danas su druga vremena. Oni često dolaze, tada su dolazili na deset godina, jedna mi kaže da čeka pismo da se isplače, a ja da idem u crkvu i da posle idem na aerodrom i da ispraćam ljude za domovinu, nisam mogla."BONUS VIDEO: ISPOVEST: „Na FDU su bili fini prema meni jedino kad sam imala rak – mislili su da ću da umrem“: Šokantna priča Maje Volk koja će vas ostaviti bez daha