Teorije zavere o Evroviziji ne prestaju da se šire

Podeli:
Foto: EPA-EFE/Sander Koning / POOL

Fanovi Evrovizije složni su u jednom - nakon još jednog održanog takmičenja, ovo je, prema njihovom mišljenju, bio jedan od najčudnijih izbora za pesmu Evrope, što je podgrejalo teorije zavere nakon što je EBU objavio zvanične podatke događanja u Roterdamu.

PROČITAJTE JOŠ

Nekada davno Evrovizija je bila jedan od najprestižnijih muzičkih takmičenja, na koje su išli najbolji od najboljih, a upravo je ona otvorila i vrata nekim od najpoznatijih muzičara svih vremena. Ti davni hitovi i dalje se pevaju, što nije slučaj s pobednicima nekoliko godina unazad.

Ali, vratimo se na poslednje finale.

Osvrnemo li se na rezultate koje je EBU napokon objavio, može se zaključiti da je pop muzici, kad je Eurosong u pitanju, odzvonilo. Pop pesma s najvišom pozicijom u finalu je Malta, koja je od samog početka bila veliki favorit. Međutim, na kraju je završila tek na sedmom mestu. Na višim pozicijama još su se jedino u finalu našli Grčka i Moldavija, dok su Srbija, Kipar, Izrael, Azerbejdžan i San Marino završili na samom začelju.

Mnogi razlog takve propasti popa na Eurosongu vide u tome da je jednostavno bilo previše tih atraktivnih pevačica, zbog kojih su se na kraju bodovi samo razdelili svima, dok su, s druge strane, svojim nastupom jedinstveni bili Francuska, Švajcarska, kao i pobednička Italija, zbog čega su i dobili više glasova. Uz to, prvih devet pesama, osim Malte, napisali su sami izvođači, što pokazuje kako se ove godine izuzetno cenila autentičnost.

Ipak, i pre samog finala dogodile su se i neke nepravde i šokovi. Baš kao što pišu svetski mediji, Hrvatska kao jedan od favorita, ispala je iz polufinala, iako je držala čvrsto deseto mesto – 9. po glasovima publike i 10. od strane žirija. Na kraju su bili „prvi ispod crte“, te im je finale izmaklo, i to samo zato što je Belgija, koja je bila 11. po televotingu, zahvaljujući žiriju bila na 7. mestu.

PROČITAJTE JOŠ

U drugom polufinalu isto se dogodilo i Danskoj, umesto koje je u finale prošla Albanija, iz čega se zaključuje kako na kraju veću moć ima žiri od televzijskih gledalaca u odabiru finalista.

Isto tako, nešto što se još do sada nikada nije dogodilo je da su čak četiri zemlje ove godine osvojile tačno nula bodova od televotinga. Pređašnjih godina to je bio slučaj samo s po jednom zemljom, stoga je ovo bilo poprilično iznenađenje. Da stvar bude „još bolja“, s nula bodova završili su oni koji su automatski ušli u finale – Holandija, Španija, Nemačka i Velika Britanija, što jasno pokazuje da su i oni bili u polufinalu, Hrvatska i Danska bi definitivno ušle u finale.

No, tu nije bio kraj mukama za Veliku Britaniju. Oni ne samo da nisu dobili nijedan jedini bod od glasova, već nisu dobili nijedan bod od žirija, postavši tako prva zemlja od 2016. godine koja je na kraju završila – s nula bodova.

A da ni ova godina ne bi bila drugačija od prethodnih, pobrinuo se stručni žiri, koji je ponovo delio čudne bodove. Tako su na primer San Marino i Poljska međusobno razmenili po 12 bodova, svih petoro članova izraelskog žirija Velikoj Britaniji dodelili su poslednje mesto, dok je Bugarska smatrala najboljom Moldaviju.

Moldavci su uzvratili i u top 3 stavili Bugarsku, Rusiju i Grčku, koji su im dali po 12, odnosno 10 bodova. Moldavija je osim toga dobila najviše televoting bodova, od čak osam zemalja – Češka, Estonija, Francuska, Letonija, Grčka, Portugal, San Marino i Srbija.

Veliki uticaj na konačne bodove imao je i redosled izvođenja, koji su producenti slagali očito sebi po volji, pa su tako Italija i Francuska bile skoro pri samom kraju, dok je, na primer, favorit Malta, nastupala već šesta, što je rezultiralo i konačnim lošim plasmanom.

A veliki problem imale su i male zemlje, poput San Marina, Islanda, Malte i Kipra, koji su se i te kako potrudili da prođu u finale ovogodišnjeg izbora, a iako su baš svi bili veliki favoriti uoči finala, neki značajniji uspeh, osim Islanda, koji je dospio na visoko peto mesto, i nisu postigle.

Mnogi tvrde da je to upravo prokletstvo malih zemalja koje prolaze kroz mnogobrojne probleme kod glasanja, što zbog manjeg broja ljudi u dijaspori, što zbog glasova „zemalja partnera“, koji su u njihovom slučaju izostali.

I za kraj, ono što su mnogi primetili je da je većina takmičara pevala na engleskom jeziku, smatrajući da je to bolje za prolaz dalje, ali i znajući da se njihova poruka tako jasnije čuje i razume, no ove se godine to pokazalo pogrešnim, budući da su čak četiri zemlje u top 5 pevali na maternjem jeziku, što se na kraju pokazalo pravim izborom.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.

Komentari

Vaš komentar