0
I kada mu je zdravlje bilo veoma ugroženo, Ejdusu je ljubav prema glumi davala vetar u leđa, te ni tada nije nameravao da od nje odustane.
Na današnji dan, 1947. godine u Beogradu, rođen je poznati domaći glumac Predrag Ejdus. Već u mladosti gluma je bila njegov izbor, te je bio član amaterskog pozorišta Dadov, a godinama je imao stalni angažman u Narodnom pozorištu u Beogradu, odakle je otišao 1993. godine, kada je na mesto upravnika došao Aleksandar Berček.
Odatle odlazi u Jugoslovensko dramsko pozorište, a odigrao je preko 150 pozorišnih uloga.
PROČITAJTE JOŠ:
Publika ga najviše pamti po ulogama u filmovima „Poslednji krug u Monci“, „Hajde da se volimo“, „Zona Zamfirova“, „Pljačka Trećeg Rajha“, „Šišanje“…
Osim toga bio je na čelu Udruženja dramskih umetnika Srbije, a predavao je i studentima.
Preko pedeset godina bio je u braku sa suprugom Milicom, a jednom prilikom je otkrio i kako je izgledao početak njihove veze.
„Primetio sam je mnogo pre nego što sam je upoznao. Stanovao sam kod Pravnog fakulteta, a ona je tuda svakodnevno prolazila sa drugaricama na putu do Arhitektonskog fakulteta. I stvarno je bila prelepa, pa su je primetili pa su je primetili i svi drugi, ne samo ja. Mi smo u to doba bili klinci, one su već bile studentkinje, a mi gimnazijalci. Nisam ni sanjao da će biti moja. Kasnije smo se upoznali i sve je imalo prirodan put, pa je tako došlo i do našeg zbližavanja i braka. Venčali smo se kada sam se vratio iz vojske 1975. godine i naravno da sam bio ponosan na suprugu, ali i na sebe što sam uspeo da osvojim jednu od najlepših žena Beograda“, rekao je glumac svojevremeno, prenosi Stil.
U braku su dobili sina Filipa, koji predaje na Fakultetu političkih nauka i ćerku Vanju, koja je nastavila očevima stopama.
Ipak, nije uvek sve bilo sjajno, pa je u jednom periodu života imao ozbiljnih zdravstvenih problema zbog kojih mu je karijera bila „pod znakom pitanja“.
„U jednom periodu života sam imao ozbiljnih zdravstvenih problema i bio sam u komi. Tog perioda se ne sećam, ali kada sam se probudio i shvatio da ću 95 posto ostati paralizovan, ali da ću biti živ, govorio sam: ‘Pa ništa. Predavaću studentima, uostalom, može da se glumi u kolicima’. Gluma me nije napuštala ni onda kada sam bio očajan. Tada sam razmišljao da je bolje da sam umro nego što sam nepokretan, ali ne zbog sebe, nego zbog porodice i tereta koji bih bio mojim najbližima. Srećom, nauka i odlični doktori su me i izvukli i jedan sam od retkih koji je uspeo da preživi tu bolest“, rekao je Predrag za magazin Azra.
Pred kraj života organizovao je u Narodnom pozorištu u Beogradu izložbu „Predrag Ejdus, čarobnjak scene“, koja je bila posvećena njegovom pozorišnom delu, o kome najbolje svedoće nagrade za životno delo – Sterijina nagrada i Zlatni ćuran.
„Koliko znam, retko se dešava ovakav vid izložbe, obično je to post mortem, a ove nagrade ne doživljavam kao in memoriam, već kao jedan ozbiljan podstrek. U ovom trenutku mislim da radim više nego ikad, 15-16 naslova – među njima ima bar jedno desetak koji su prešli deceniju kako se igraju. ‘Kir Janju’ igram 26 godina i šalim se često: Kir Janja je za tih 26 godina smenio 10 upravnika Narodnog pozorišta, među kojima i mene“, rekao je ona i dodao:
„Trajanje u ovom poslu je najvažnije. Možete misliti kako to izgleda uzbuđujuće, kakva je privilegija, a s druge strane to je stresno, bolno, ponekad gotovo samouništavajuće. Kažu da gluma spada u desetak najstresnijih zanimanja. To je tačno jer svaki izlazak na scenu, pored same pripreme, proba, nosi ogroman stepen koncentracije, odgovornosti, emocija…“
Publika je neizmerno volela Ejdusa, koji nas je napustio 2018. godine, nakon duže bolesti.
„Gluma je stalno kopanje po sebi, glad za istinom, za novim dimenzijama, što više znam, to više ne znam. Uvek ima još istražiti. Spadam u one glumce koji svaku publiku bezmerno poštuju. Najviše su me nervirale kolege koje su delile publiku. Moja ideja je da je bitan bar jedan koji ima pažnju – e njega treba uloviti. To se može samo velikim trudom i verom u tog jednog, nikako nipodaštavanjem i otaljavanjem“, završio je svoj govor Ejdus, a onda je izveo monolog iz predstave Gorana Markovića „Delirijum tremens“.
BONUS VIDEO: TOP 5 najlepših glumaca starijih od 35
