Spavali na strunjačama, jedno jaje delili na četiri dela, nisu imali toalete: Ovi srpski pevači i pevačice su živeli u nemaštini, a danas su milioneri

Mnogi naši pevači odrastali su u nemaštini i teškim uslovima, a svojim radom uspeli su da zarade dovoljno novca da sebi obezbede i više nego lagodan život.

Seka Aleksić danas sa svojom porodicom živi život iz bajke. Ona je svoju vilu sredila kako je želela, redovno idu na egzotična putovanja, a pored toga je odlučila da se posveti i poljoprivredi, budući da je uvek volela životinje.

Ipak, svojom pričom o teškom odrastanju mnoge je duboko dirnula.

„Vrlo mlada sam počela da nastupam kako bih pomogla majci da se izvučemo iz teškog života u koji smo zapali zbog rata. Ona i brat su išli na svaki moj nastup, a imala sam sreću da sam uvek imala muzičare koji su o meni brinuli kao o najrođenijoj. Bilo je tada, kao i danas, pijanih gostiju i nasrtljivih, ali moji najbliži su bili uz mene i čuvali me“, pričala je tada Seka i dodala da je bilo situacija kada je ostajala bez dinara.

„Nije me bilo sramota što nekada nisam imala za užinu, ekskurzije, sa tim sam naučila da se izborim i zbog toga sam danas jaka i ne dam na sebe i svoje. Živeli smo godinama u sobi koju nam je škola dala da koristimo, spavali smo na strunjačama, a šporet dobili na poklon. Tako da nemanje novaca meni danas nije strano i taj osećaj nisam izgubila ni sada kada imam mnogo više. Bila sam srećna i tada i sada, to nije stanje mog novčanika, nego duha“, istakla je pevačica svojevremeno.

Životni put pevačice Zorice Brunclik, takođe nije bio jednostavan. Ona je odrastala rastrzana između bogatstva i siromaštva, budući da joj je otac bio imućan, a majka je imala veoma malu platu.

"Živeli smo u najvećoj bedi jer je majka imala jadnu platu. Ne postoji ništa čega bih volela da se setim iz tog perioda, što ne znači da ga se stidim. Svi smo živeli zajedno. Svojim očima mogla sam da se uverim koliko je težak posao radila u ciglani, jer nam je donosila svoj doručak koji se sastojao samo četvrtine vekne hleba i neke paštete ili mesnog nareska. Živeli smo u velikoj nemaštini jer je imala jadnu platu, pa se dešavalo da smo jedno jaje delili na četiri dela. Jedne godine mama mi je kupila broj veće cipele da bih mogla da ih nosim nekoliko sezona. Kao nove bile su mi velike, a kada su mi postale taman, đon se pocepao, pa je očuh morao da ih veže žicom", ispričala je ona jednom prilikom, pa dodala:

"Otac me je odvodio i ostavljao po nekoliko meseci kod svoje prebogate familije, samo da bi mami napakostio. Kod njegovih sam živela kao bubreg u loju, nosila najbolju odeću, jela najfiniju hranu. Posle određenog vremena mama bi dolazila po mene da me vrati kući, a ja sam je tada najviše mrzela, jer me vraćala u siromaštvo."

Pevač Miloš Bojanić je, zahvaljujući uspešnoj karijeri, uspeo da zaradi pravo bogatstvo, ali se ne stidi da govori o tome koliko je teško odrastao.

"Rođen sam u zdravoj porodici u jednom selu u okolini Bijeljine. Bili smo skladna porodica i ništa nam nije nedostajalo. U to vreme nismo ni znali šta je kupatilo, jer ono nije ni postojalo. Nismo imali toalet u kući, već poljski ve-ce, a kupali smo se u štali kod konja. Ali to je tada bio normalan način života. Tako je živelo celo selo", rekao je on jednom prilikom.

Goca Lazarević nekoliko puta je pričala o najbolnijim trenucima koje je u detinjstvu proživljavala.

"Dok nisam počela da živim samostalno, namučila sam se mnogo. Sve je bilo surovo. Mama i tata su trbuhom za kruhom otišli u inostranstvo. Ostavili su mene i brata kod strica i strine. Onda je i strina morala da ide da radi, pa je ostavila mene i brata u kući u šumi sa jednim neuglednim čovekom da nas čuva. Nije se presvlačio po deset dana", rekla je ona za emisiju “Glamur".

"Mi smo preko nedelje mazali pašteticu i margarin na hleb. Nismo znali ništa drugo. Dok strina ne dođe. Otud i moj gastritis, koji vučem od ranog detinjstva. Moram da kažem da nikada nismo bili gladni. Čokoladu smo kupovali jednom mesečno, ono malo životinjsko carstvo", dodala je pevačica.

Pevačica Jovana Tipšin odrasla je u siromaštvu sa roditeljima i sedmoro braće i sestara.

"Odrasla sam u višečlanoj radničkoj porodici. Roditelji su imali nas osmoro dece. Imam četiri sestre i tri brata. Mogu reći da sam imala bezbrižno detinjstvo. Živeli smo u beogradskom naselju Zvezdara, a kada sam imala šest godina, preselili smo se na Banjicu gde sam provela najlepši deo života. Nije bilo novca, a trebalo nas je sve prehraniti i izvesti na pravi put. Zato je roditeljske pažnje i ljubavi bilo na pretek. Mama Emina i tata Veselin su se potrudili da ne osetimo nemaštinu. Lepo je bilo odrastati u punoj kući. Svi smo se slagali i voleli. Sve smo delili na osam delova, čak i jednu čokoladu. Bilo je tu i svađa, kao i kod svake dece, ali sve su to bile bezazlene čarke. Imala sam osećaj kao da sam svaki dan u obdaništu. Kada bi nam došli baka i deka, bilo nas je dvanaestoro. Svi bismo se okupili oko njih, a oni su nam pričali razne priče, stvarne i nestvarne. Obožavala sam ih", ispričala je 2010. godine Jovana za “Vesti-online”.

"Osnovala sam svoj bend sa kojim sam gostovala po diskotekama i restoranima. Jedan od omiljenih mi je restoran 'Topčiderska noć' u Beogradu. Svaki dan sam imala tezge, a vikendi su bili udarni. Imala sam osećaj da je ceo Beograd došao da me sluša. Videvši da se dobro snalazim u svom poslu, starije kolege, kao i članovi benda su me pitali kada ću snimiti ploču. Nagovorili su me da to uradim. U restoranu se pojavio jedan bračni par. Imali su kćerku Jovanu i bili su oduševljeni mojim glasom. Ponudili su mi finansijsku pomoć i ja sam za RTS 1994. godine snimila ploču, kasetu i CD 'Drugarica za kasne sate', sa koje su se izdvojile pesme 'Jedna k’o nijedna', 'Sve tuđe suze', 'Narandža na stolu', 'Burma od zlata'… Imala sam samo 14 godina i mojoj sreći nije bilo kraja i hvala tim divnim ljudima”, ispričala je Jovana o svojim muzičkim počecima.

Era Ojdanić takođe je odrastao u siromaštvu, a jednom prilikom je i podelio jednu scenu iz detinjstva koje se prisetio.

"Tražio sam majci hleba, i vukao je za suknju. Moja majka Radina, rekla je: 'Aco, sine, nema majka hleba da ti da, čekaj da idem u trap, da izvadim krompira'. Moja majka je tada izvadila pet, šest krompira, obarila i dala mi da ručam. Nisam imao šta da jedem sa krompirom, baba Božana je imala sok od sira. Majka mi je sipala sok u zemljanu času i pomešala sa krompirom. I danas mi je to slatko. Taj ukus uvek mi stoji u duši i u sećanju. Nikada ga neću zaboraviti", rekao je Era.

Pevačica Biljana Jevtić godinama je u skladnom braku sa kolegom Acom Ilićem sa kojim ima i sina. Njih dvoje su vrednim radom sebi obezbedili krov nad glavom i pristojan život, a pevačica je jednom prilikom otkrila da nije odrastala u izobilju.

"Kada sam se rodila, bilo je nas desetoro. Bio je moj otac, moja majka, baba, prababa, stric i tu još neki stariji ljudi i ja i moja sestra kao najmlađe. Mi smo svi živeli u jednoj maloj kući, bile su dve sobe i jedan mali hodnik. Tada nije bilo betona, već zemljani pod. U jednoj sobi smo spavali nas četvoro, sestra i ja, otac i majka, a ovamo u drugoj sobi njih šestoro. Tako smo živeli, ali smo bili srećni", rekla je ona svojevremeno.

Kaže da je radila razne poslove kako bi zaradila za sebe i pomogla porodici, te da se nije libila nijednog poštenog posla.

"Šta sve nisam radila… Nekad me je otac nervirao kad nas je budio u pet ujutru da obavimo sve poljoprivredne poslove. Imali smo veliko imanje, živeli smo od toga. Ustajali smo jako rano i skoro do 23. godine sam radila, bez obzira što sam išla u srednju školu. Dođem iz škole i pravo u njivu, nije bilo „neću“ i „ne mogu“. Morala sam i svinje da teram na pašu. Snalazili smo se, pustimo krave na ispašu, one imaju kukuruz, najedu se i spavaju, a mi se kupamo u reci. Mi smo se zabavljali i igrali, meni to nije bilo opterećenje", prisetila se pevačica.

BONUS VIDEO: Otac je poginuo, a majka ostala sama sa nas troje, krov nam je prokišnjavao, sećam se šerpice u koju je kapljala voda: Naša pevačica iskreno o golgoti kroz koju je prošla