9
"Prilično sam iskorenio kontakte sa većinom čovečanstva. Mislim da na Evroviziji pesme nemaju mnogo šta da traže, što je šteta u ovom slučaju, jer "Uraganke" poseduju umeće i pevaju sjajno, što je slabo vajdovito ako uzmemo u obzir da u načelu stvari funkcionišu isključivo ako postoji "next level" koncept, i besomučna bildovanja tolerancije na intrigantnu glupistiku...", kaže u intervjuu za Nova.rs muzičar Skaj Vikler komentarišući devojke iz grupe "Hurricane", koje su ove godine predstavljale Srbiju na Evroviziji.
Muzičar Đorđe Miljenović, poznatiji kao Skaj Vikler, pripremio je novi album koji je kompilacija pesama nastalih u prethodnih deset godina, a koje do sada nisu objavljene. Album „(Iz)Vanredni paket“ je inspirisan soulom, bluzom i R&B-jem. Sam album baca novo svetlo na Viklerova muzička interesovanja. U njegovim pesmama podjednako će se prepoznati ljubitelji soula i fanka, bluza i džeza, hip-hopa i neo R&B-a. Pored toga, album sadrži nekoliko živopisnih instrumentalnih formi, o čemu je govorio u intervjuu za Nova.rs.
Miljenović se u razgovoru za naš portal takođe dotakao svog života, prethodnog muzičkog stvaralaštva, ali i učešća u rijaliti programu „Veliki brat“ 2008. godine.
PROČITAJTE JOŠ
Zašto si odlučio da se album zove „(Iz)Vanredni paket“? Misliš li da tako možemo nazvati trenutno stanje u društvu u kome živimo u Srbiji?
– Iako intervjue više ne dajem, ovaj izuzetak je dobrodošao da se razjasne neke, meni važne, stvari. Ime druge kompilacije starih neobjavljenih pesama smo usvojili u ekipi, Nešović (Slobodan), posada Mascoma i ja, jer se nadovezivalo tako na prošlogodišnju kompilaciju istog fazona. Meni je u svemu tome samo bitno da istaknem da se ne radi o nekakvom novom albumu, već o kompilaciji stvari od pre deset i više godina, i odluci da ću svake godine objaviti desetak stvari koje nisu pripale nijednom albumu, jer su u suprotnom mogle da čuče po nekim hard diskovima. Izvagao, i rešio, neka ih ljudima pa šta bude sa njima neka bude, nisu to meni lično radovi na koje otkidam. Ali nisu zaslužili ni tamnicu.
Koja ti je najteža, najintimnija, najiskrenija stvar s novih albuma?
– To nije uopšte važno, lična je stvar, ne zbog težine ili ne znam kakvog emocionalnog brodoloma, već zbog toga što suštinski nikoga i ne treba da bude briga. Svakom svoj doživljaj, pri čemu prolazak vremena i pogledi na stvari iz godine u godinu donose nove poglede i doživljaje, što lepe, što one druge, pa će se pisati još oho-ho. Sigurno je da teme koje sam obrađivao pre deset, petnaest godina, koje su mi delovale užasno tragično i nepremostivo sada samo izmame frktaj kroz brke, praćene unutrašnjim monologom sastavljenim od reči kao što su „krele“, „koje dramoserendanje“ i slično.
Postoji li neki istiniti trenutak iz tvog života koji si opisao u nekoj od pesama sa novog albuma?
– Sada kad ih čujem, čini mi se da su one zajebantske zapravo istinitije od pokušaja da se rvem sa istinitim temama i ozbiljnim pojanjem.
Na sceni si više od 20 godina. Šta se sve promenilo kada je rep i hop-hop u pitanju?
– Ništa naročito. Ima, kao i u svakoj umetnosti, popularnoj kulturi ili proizvodima oslonjenim na umetnost, uglavnom više loših nego dobrih stvari, ali to je moje mišljenje, koje, takođe, nikoga ne treba da zanima, samo je primetan zapanjujuć regres u debilizam i uprošćavanje produkcijskog postupka, kao, čini mi se nekog vida bildovanja tolerancije na idiotizam. I to je sasvim u redu. Nisam ni mislio da supstanca ima šansu pored toliko stila.
Da se nisi probio kao muzičar, čime bi se danas bavio?
– Imao sam sreću da sam rano shvatio čime ću se baviti dok god dišem, a sve usput što sam od interesovanja pokupio i učio da radim osim muzike je sasvim dovoljan bonus otklon kada muzika mora da odmori malo. Bavio bih se, opet, muzikom, pisanjem, učio bih pakleno beskorisne stvari o filmskom stvaralaštvu, slikanju, jer je to sve više nepotrebno čovečanstvu, ali dok god mene čini srećnim – nisam u problemu.
Ovaj album potpisuješ kao Skaj Vikler. Koja je najveća razlika između Đorđa Miljenovića i Skaj Viklera?
– Znaju to ljudi već, radi se o izbegavanju zabune kad je žanrovska podela u pitanju. Ostalo se tiče legitimiteta video snimaka koje je validirao Pentagon pre dve, tri nedelje. Za koje nikog nije, naravno, briga.
Svojevremeno si pisao pesmu za grupu SKY’s, koja se takmičila na Beoviziji. U grupi je bila i Ksenija Knežević, jedna od članica grupe Hurricane, koja nas je ove godine predstavljala na Evroviziji. Da li ste u nekom kontaktu? Jesi li joj čestitao na ovogodišnjoj pobedi? Slušaš li njihove pesme generalno i kako ti se čini Ksenija danas zajedno sa ostatkom grupe?
– Prilično sam iskorenio kontakte sa većinom čovečanstva. Ne da imam nešto protiv tih dama, kojima želim da se bave stvarima koje će ih činiti srećnim, i uspeh na tom prestižnom kolokvijumu uništenja i dezintegrisanja značaja muzike, a povodom manifestacije, na kojoj sam kao kompozitor i producent bengerčine „Igranka“ učestvovao zahvaljujući braći iz grupe Who-See i fenomenalnoj Nini Žižić. Mislim da tu pesme nemaju mnogo šta da traže, što je šteta u ovom slučaju, jer „Uraganke“ poseduju umeće i pevaju sjajno, što je slabo vajdovito ako uzmemo u obzir da u načelu stvari funkcionišu isključivo ako postoji „next level“ koncept, i besomučna bildovanja tolerancije na intrigantnu glupistiku… Devojke će širokim osmesima i lepim nastupom koji ne zabada prste u oči možda ostati u senci nasilnog demonstriranja uvrnutost i seksualnih sloboda. Plašim se da će konkurencija, mislim na ženske izvođače, pokušati stari trik frotmena nekadašnjih rok grupa, sa umotanim čarapama strpanim u pantalone kao prikaz nekakve polne obdarenosti. Bilo bi jako smešno da to uradi više njih kao da se važi, bradate žene i Lenor mekani momci sa čežnjivim okicama su „yesterday’s gimmicks“. Koncept mora biti monstruozno šokantan, ali tako da ipak publika i fanovi začkilje na jedno oko i proglase tetovaže po licima svojih idola izborom koji ilustruje hrabrost. A ne totalnu budalaštinu.
2008. godine si bio deo „Velikog brata“. Da li se kaješ zbog toga? Kako ti se rijaliti čini danas? Da li bi ponovo pristao da budeš deo takvog formata?
– Kajem se zbog mnogo čega, jer je ta priča „ne kajem se i ništa ne bih promenio“ za šupački američki film u boji. Rečima jednog kolege „ali sve i da počnem opet i promenim te stvari, bio bih na istom mestu gde sam upravo sada“. Veliki Brat je doneo veliku kintu koju nisam pre imao načina da zaradim. Lansirao moju grupu u stratosferu i tako učinio da ona, osim ličnog zadovoljstva koje mi je pružala nekad, bude lepo isplativa avantura, sa vrlo jakim rezultatima, naročito tim nekim festivalskim nastupima gde sam paralisan od jake emocije i sreće ukapirao da pedesetak i plus soma ljudi peva moje refrene. One, kretenske, koje obožavam. I tad je to sve bilo novo, rijaliti nije još dobio sav moguć značaj i betoniranje programske šeme, nije se nešto utrkivalo da se vidi smrt uživo, iako je bilo grozomornih momenata, sveukupno iskustvo je sjajno. Hej, Milić, čoveče, para ra pa parara ra ra-ra.
Kada će album ugledati svetlost dana i šta ti je sledeće u planu?
– Dve, ili tri nedelje me deli od izlaska novog albuma, sa novim pesmama, treći solo rep album sa, za sada, radnim naslovom „Ono što je dole“, koji me strahovito loži, a onda mu na leto izlazi i drugi „Ono što je gore“ deo, sa još luđim stvarima. Takođe komponujem muziku za novi triler Darka Nikolića „Jedini izlaz“, koji je baš kidanje. Svratio mi je i Marčelo da sastavimo njegovu ludnicu koja će takođe biti nešto prejako, i onda konačno, sa velikim zakašnjenjem, hoću da se posvetim radu na novim stvarima za bend koji je nešto najbolje što mi se desilo u životu. Svima u međuvremenu želim da zdravlje dolazi kod njih po savet, i da ne zanemare lakoću postizanja individualne sreće.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
