Satiričari kao prva linija odbrane od autoritarnih režima

Showbiz 20. apr. 202021:41 > 22:50
Podeli:
Foto:Nova S/Nemanja Jovanović/Nova.rs/EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

"Iako je satira decenijama prisutna u demokratskim društvima, ona ne opstaje u autokratskim i zato je možda Kesiću i Ivanoviću neopravdano pripala titula hrabrosti. Srbija je autokratsko društvo i satiričarima se dodaje epitet "hrabri". Svakako stoji da jesu, ali da smo demokratija, to bi bila normalnost", govori za Nova.rs direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi komentarišući ulogu satiričara u današnjem društvu.

„Satiričari su deo umetnosti, a umetnost je uvek politična. Kod dvojice satiričara postoji razlika, Kesić kritikuje društvenu stvarnost tako što izvrgava ruglu realne situacije i često poziva na ozbiljnost i odgovornost političara. Ivanović u dve emisije dodatno kritikuje trenutnu političku konstelaciju dodajući joj elemente zabave. Iako je satira decenijama prisutna u demokratskim društvima, ona ne opstaje u autokratskim i zato je možda neopravdano Kesiću i Ivanoviću pripala titula hrabrosti. Srbija je autokratsko društvo i satiričarima se dodaje epitet „hrabri“. Svakako stoji da jesu, ali da smo demokratija, to bi bila normalnost“, izjavio je Beširi za Nova.rs.

Foto:N1

Pored dvojice voditelja, pravi primer pobede nad autoritarnom vlašću dogodio se u Ukrajini. Volodimir Zelenski, glumac i komičar, postao je predsednik ove zemlje u aprilu 2019. godine nakon ubedljive pobede nad Petrom Porošenkom u drugom krugu predsedničkih izbora kršeći apsolutno sve do tada ustaljene norme predsedničkih izbora.

PROČITAJTE JOŠ

Zelenski nije održao nijedan miting podrške, niti je davao bilo kakva obećanja svojim potencijalnim glasačima.

Pre nego se kandidovao na izborima, komičar nije imao nikakvog iskustva u politici. Svoju popularnost izgradio je na postulatima „harizmatskog vođe“, dobro iskoristivši društvene mreže koje su tokom predsedničke kampanje postale njegovo najbolje oružje protiv dotadašnjeg režima. Više desetina dvadesetogodišnjaka u tom trenutku volonterski je vodilo njegove profile na Fejsbuku, Instagramu i Jutjubu, a nešto više od tri miliona pratilaca koje je imao samo na Instagramu, pomogli su da se njegov glas daleko čuje i da pobedi u predsedničkoj trci.

Vodeći se sloganom: „Nema obećanja – nema razočarenja“, Zelenski je u prvom krugu predsedničkih izbora osvojio trideset odsto glasova.

Interesantno je i da je tokom kampanje govorio i na ukrajinskom i na ruskom jeziku – izazivajući kontroverzne reakcije zbog mnogobrojnih kompleksnih političkih pitanja koja postoje između ove dve zemlje.

A kako je sve počelo?

Statiričnom kritikom dotadašnjeg režima i aktuelnog predsednika Ukrajine.

Pre nego je postao predsednik, Zelenski je kritikovao Porošenka u popularnoj satiričnoj emisiji „Sluga naroda“, glumeći običnog nastavnika koji slučajno biva izabran da postane predsednik.

Posmatrajući njegov primer i praveći paralelu sa Srbijom u kojoj je, prema navodima „Fridom hausa“ demokratija znatno urušena i poslednjih godina u konstantnom padu, kao i hapšenje neistomišljenika tokom vanrednog stanja – hapšenje novinarke Nova.rs Ane Lalić i autorke pesme „Bagra“, Jovane Popović iz Kikinde – javlja se ideja da je upravo satira jedno od najpopularnijih načina kritike vlasti.

Onda ni ne čudi što su emisije poput „24 minuta“ autora i voditelja Zorana Kesića, ali i Ivanovićevo „Veče“ najpopularniji TV programi u zemlji, jer upravo oni kroz svoje emisije i na humorističan način rade ono što je radio i Zelenski – kritikuju režim i njegove glavne aktere obesmišljavaju, prikazujući ih kao smešne.

Slično se može reći i za karikaturiste Dušana Petričića i Predraga Koraksića Coraxa.

Iako i dvojica pomenutih voditelja, ali i karikaturisti, svim dnevno političkim i društvenim dešavanjima u zemlji daju smešnu notu, oni gađaju pravo u srž i gotovo nikada ne maše poentu. Upravo kroz humor i sarkazam, svi oni zajedno uspevaju da se približe velikim masama ljudi bez suvišnog objašnjavanja očitog, i baš kao i Zelenski na početku, imaju sve veći uticaj i odziv na društvenim mrežama. Pa ko zna?

Jedno je neopsorno. Humor nekada zna da bude jedini izlaz i vrlo često jeste najbolji primer izlečenja i empatije. Tako je na gotovo svim životnim poljima, pa i u politici. Nekada smo verovali političarima, a smejali se komedijašima, a sada komedijašima verujemo i smejemo se političarima. I to je realnost koju mi danas živimo u Srbiji, ali i realnost ljudi koji žive u mnogim drugim zemljama Evrope i sveta.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.