elon iz bassivity
Foto: Printscreen/YouTube/Bassivity Digital

"Svi te gledaju kao da ćeš nešto loše da im uradiš, sa mnogo mržnje u očima, u prodavnicama te prate da ne ukradeš nešto, redovni pretresi, redovna dobacivanja. Ljudi te jednostavno ne žele oko sebe i skoro uvek manje vrediš od njih u njihovim očima", ovim rečima Denis Demirović, poznatiji kao Elon, za Nova.rs govori o odnosu koji ljudi u Srbiji imaju prema Romima.

PROČITAJTE JOŠ

Naime, muzičar Denis Demirović, poznatiji kao Elon, nedavno je dospeo u žižu interesovanja javnosti zbog svojih tvitova, u kojima je kao pripadnik romske nacionalnosti govorio o pojmu rasizma u Srbiji i na Balkanu. Njegovi tvitovi stigli su nakon žustre rasprave domaćih korisnika ove društvene mreže, koji su komentarisali brutalno ubistvo Afromaerikanca Džordža Flojda u Americi, navodeći da „mi na Balkanu nismo rasisti“.

Govoreći o raznim vidovima diskriminacije sa kojima se tokom života susretao u Srbiji samo zato što je Rom, Elon je objasnio i da je upravo zbog toga, odrastao u mladića koji „poštuje sve i svakoga“. U razgovoru za portal Nova.rs, mladi muzičar se osvrnuo upravo na gore pomenute tvitove, diskriminaciju na osnovu nacionalnosti, ali i na svoju karijeru i predstojeći album.

Počeo bih od tvojih nedavnih objava na Tviteru. Govorio si o svom odrastanju i načinu na koji se ljudi ophode prema građanima romske nacionalnosti. Možeš li da mi ispričaš kakvo je tvoje iskustvo života u Srbiji i da li si se nekada osećao diskriminisano zbog toga što si Rom?

– I jesam, i nisam… Zavisi u kom sam krugu ljudi. U školi sam imao dosta problema, nisam se uklapao u društvo. Neki nastavnici su me tretirali drugačije. Na kraju sam i napustio školu. Nisam krenuo u srednju iz straha kako će mi biti tamo. Krenuo sam kod kuće da učim sve što me zanima i sve što može da me plati. Okrenuo sam se programiranju, dizajnu, video montaži, fotografiji i naravno muzici, dok sam paralelno provodio svoje „slobodno vreme“ van računara napolju, gde sam vozio bicikl ili šetao gradom gde me je sačekao drugi talas. Svi te gledaju kao da ćes nešto loše da im uradiš, sa mnogo mržnje u očima, u prodavnicama te prate da ne ukradeš nesto, redovni pretresi, redovna dobacivanja. Ljudi te jednostavno ne žele oko sebe i skoro uvek manje vrediš od njih u njihovim očima.

Na Tviteru si takođe napisao da ljudi treba da se zapitaju šta nam je mržnja u istoriji donela. Kakav model ponašanja bi ti voleo da vidiš u Srbiji? 

– Prihvatanje problema. Ljudi ubeđeni da nema rasizma kod nas, za početak bi mogli da prihvate da i rasizam i homofobija postoje u ogromnoj meri kod nas. Prihvatanje je uvek prvi korak. Drugi korak bi bio postavljanje pitanja „Zašto?“. Zašto mrziš tu grupu ljudi i zašto misliš da vrede manje od tebe? Ako ne vidiš validan razlog verovatno će ta mržnja prestati ako si dovoljno jak i ako si dobar čovek. Ako to ne uspe, verovatno je problem u tebi i tvojim nesigurnostima.

Šta misliš o svemu što se trenutno dešava u SAD, u vezi sa antirasističkim protestima i ubistvom Džordža Flojda? 

– Jako mi je drago što su konačno ustali ljudi protiv policijske brutalnosti i rasizma. Jako mi je žao što je trebalo toliko dugo, što je ugašeno toliko života da se to desi, ali konačno se dešava promena i nadam se najboljem.

Reci nam nešto više o sebi i svojoj karijeri. Koliko dugo se baviš muzikom? 

– Slušam muziku od malena. Od malena sam lupao o sto, pisao pesmice, svirao instrumente kad god sam imao prilike. To je pored igrica bila jedina moja izolacija od sveta. Uvek je išla muzika na radiju kod kuće. Mama baš lepo peva, njen ćale je svirao neke instrumente, imao je bend. Moj ćale je svirao klavijaturu kao klinac. To nam je u krvi jednostavno. Bukvalno svaki drugi rođak zna da svira nešto ili peva. Rep muziku sam zavoleo kroz igrice, naravno. Imao sam takođe i Sony Ericsson k750i, koji je na svu sreću došao uz memorijsku karticu sa pesmama Elitnih Odreda, Tatule, Cvije i ostalih domaćih r’n’b izvođača. Tako sam i zavoleo r’n’b i domaću hip-hop muziku. Neke 2010. godine, ćale uzima onaj mobilni internet sa tipa 5GB, što je tad bilo dovoljno da istražujem dalje. Vremenom dolazim do Unije, Bassivitya, otvara se IDJVideos, itd.

Ko te je uveo u svet muzike? Kako je taj put izgledao?

– Od 12 meseci u godini, dva sam provodio u Leskovcu tokom praznika. Tamo sam upoznao Luija, koji je slušao istu muziku, ali je pravio i svoju. On mi je otkrio taj svet snimanja muzike. Imao je stoni mikrofon zavezan za dasku neku. Snimao je na laptopu od tipa 100 evra, ali je nosio to kao da je imao studio od milion evra i verovao je jako u sve to. Ubeđivao me je stalno da snimam muziku, ali sam ja smatrao da sam jos uvek mali za to. 2015. je kupio svoj prvi studijski mikrofon. Nekako je uspeo da me natera da snimim nešto. Tada sam tek otkrio američki trep, pa sam snimio kaver na Young Thugovu pesmu „Best Friend“. Taj demo sam vrteo dve godine i jedva sam čekao da snimim opet nešto. Nakon dve godine, ja kupujem svoj mikrofon da bih snimao kavere i remikse. Nakon par remiksa sam se dovoljno oslobodio da snimim i autorsku pesmu. Svoju prvu autorsku pesmu kačim u Fejsbuk grupu „I.N.D.I.G.O.“. Zbog njihove podrške nastavljam sa autorskim pesmama. Grupi se pridružuje još mladih trep izvođača. Ja završavam svoj prvi mikstejp, kreću mali nastupi pred 50-100 ljudi. Pošto je grupa pod LoudPackom, koji je pod Bassivityem, naša muzika dolazi do Reksone i Cobija. Nastaje kompilacija „Indigo Season 1“. Malo pre toga Cobi i ja razmenjujemo par poruka, ja upadam na remiks njegove pesmu „Rambo“, koja je završila na Bassivity kanalu. Nakon toga me Bassivity zove u Beograd na razgovor i tu kreće sve…

View this post on Instagram

Sin i ja

A post shared by Denis Demirović (@elonhendrix) on

Muziku si znači od početka radio sam? 

– Kada sam krenuo da radim muziku nisam znao nikoga, niti je iko hteo da mi pomogne, pa sam morao sam da nučim kako da miksujem i masterujem pesmu. Kad su mi dosadili besplatni bitovi, krenuo sam da učim i produkciju sam da radim, a pevanje i rep je tu sve vreme. Danas imam tu privilegiju da mi najbolji producenti rade na albumu, pa ne moram više sam. Trenutno mi album produciraju Vuk Ivić, Coby i Luxonee. Bez njih ne bi pesme bile ovakve kakve jesu, sigurno.

Tvoja pesma „Ona“ se našla u jednoj od epizoda „Južnog vetra“. Kakvo je to iskustvo bilo za tebe i šta ti je rad na seriji doneo? 

– Desilo se sve jako brzo. Saznao sam da pesma ide za „Južni vetar“ tek dve nedelje pre izlaska iste. Spot smo zavrsili za tri dana. NN-Media i Malosamo su odradili neverovatan posao s obzirom na uslove koje smo imali. Pesma je trebala da izađe sa istim vokalima kao iz špice na televziji, ali smo odlučili na kraju da izađe zvanično sa demo vokalima, kako bi emocija bila što realnija. Zato je i drugačija pesma na televiziji, ali ispalo je jako kul na kraju. I Avramović je jako kul i podržao je sve to kako treba. Jako sam zadovoljan sve u svemu. Jedva čekam nove saradnje sa njima.

Gde vidiš sebe za deset godina? 

– U kućnom studiju punom instrumenata i modularnih synthova negde na selu, sa par dobrih albuma iza sebe, i naravno, porodicom.

Gde vidiš Srbiju i društvo u Srbiji za deset godina? 

– Ne znam. Nadam se na boljem mestu nego sada. Da bude prihvatljivije i vedrije mesto, da imamo malo stabiliniju politiku, ekonomiju, šta god treba da se živi bolje.

Kada možemo očekivati tvoja nova muzička izdanja? 

– Izlazi ubrzo album. Snimaćemo spotove za skoro svaku pesmu sa albuma tokom leta. Album je bukvalno celo moje leto 2019. godine u devet traka. Stvarno sam dao sve od sebe da naslikam taj period života najbolje moguće i najsirovije moguće. Nadam se da će se svideti ljudima jer nije nešto što se inače pravi kod nas. Baš smo se trudili da eksperimentišemo sa zvukom, ali da i dalje bude pop tj. komercijalan. Takođe radim trenutno na tome da se nađem kao producent i tekstopisac na nekim pesmama koje nisu u mojoj izvedbi. Oduvek me je zanimao taj svet, ali tek od skoro mogu da budem deo toga.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk Tviter.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar