42
Pobednik Evrovizije, koja je ove godine održana u Malmeu, je predstavnik Švajcarske. Nemo je sa numerom „The Code“ trijumfovao u napetom finalu i prestigao Bejbi Lazanju, koji je sve vreme bio prvi na kladionicama. Predstavnik Švajcarske se deklariše kao rodno neutralna osoba i pripadnik je LGBTQ+ zajednice. Kako bismo razbili sve mitove, predrasude i neutemeljene stavove o rodno neutralnim osobama, razgovarali smo sa Jelenom Zulević, psihološkinjom i psihoterapeutkinjom koja je pisala priručnik za psihoterapeutski rad sa LGBTQ+ osobama.
„Dugo su se pol i rod izjednačavali i sve što je značajno odstupalo od stereotipnih rodnih uloga je bilo sankcionisano, npr. ženama je bilo zabranjeno da nose pantalone, ili su im bile pripisivane dijagnoze ako su ‘odbijale’ kućne poslove. Slično kao što su levoruka deca prisiljavana da pišu desnom rukom, jer se to smatralo jedinim normalnim i zdravim, pa smo vremenom ustanovili da je to štetna praksa“, započela je Jelena Zulević u razgovoru za Nova.rs.
PROČITAJTE JOŠ
Mnoge kulture su, međutim, prepoznavale i drugačija rodna izražavanja, podseća nas psihološkinja i psihoterapeutkinja.
„Danas znamo da postoji mnoštvo rodnih identiteta koji su na kontinuumu između muškog i ženskog ili izvan njega. Terminom transrodnost obuhvatamo sve njih, a rodna nebinarnost je jedan od njih, druge nemaju adekvatan prevod na naš jezik – agender, genderfluid itd. Dakle, rodno nebinarna osoba je individua čiji rodni identitet ne odgovara tradicionalnoj binarnoj podeli na muški i ženski rod. To znači da se osoba oseća kao kombinacija oba roda, kao nijedan od njih, ili kao nešto što se menja vremenom“, objasnila je dalje Jelena Zulević.
Važno je pomenuti i da je rod nezavistan od seksualne orijentacije, objašnjava naša sagovornica.
„Rodni identitet se odnosi na unutrašnji osećaj sopstvenog identiteta u odnosu na ono što se tradicionalno pripisuje i očekuje u odnosu na biološki pol osobe, dok se seksualna orijentacija odnosi na to prema kom polu ili rodu oćeca romantičnu i seksualnu privlačnost. Dakle, rodna nebinarnost i transrodnost ne podrazumevaju i istopolnu seksualnu orijentaciju. Kako su se tokom istorije osobe različitih seksualnih orijentacija i rodnih identiteta sretale sa istom vrstom stigme i nerazumevanja, aktivistički su postali udruženi pod skraćenicom LGBTIQ+, iako se odnose na razlicite aspekte identiteta“, rekla je ona.
Kako im se treba obraćati?
„Korišćenje zamenica koje osoba preferira je jako važno. Odluka da koristimo jezik na način koji je uvažavajući i osnažujući je važan deo podrške i destigmatizacije. Takođe, preuzimanje zamenica iz engleskog nije uvek najzgodnije rešenje. U engleskom se koriste they/them i to je i jedna opcija u srpskom. Mi, takođe, imamo opciju persiranja, ako nismo sigurni šta su preferirane zamenice osobe. Korišćenje srednjeg roda se obično smatra uvredljivim i ne preporučuje se. Ono što većina rodno nebinarnih osoba kod nas preporučuje jeste naizmenično korišćenje muškog i ženskog roda“, rekla je Jelena Zulević.
Najbolji način je, govori, da samo pitamo osobu koje zamenice preferira i da poštujemo taj izbor.
Da li je rodna nebinarnost bolest?
„Nije. Rodna nebinarnost je jedna od mnogih varijacija u spektru rodnih identiteta i svaka osoba ima pravo na autonomiju u izražavanju svog rodnog identiteta. Problemi sa mentalnim zdravljem kod nekih nebinarnih osoba često proizilaze iz snažne društvene stigme i diskriminacije kojoj su izloženi, a ne zbog ili iz njihovog identiteta. To, nažalost, nije bilo oduvek tako. Istorijski, poznati su nam primeri gde su pripisvane dijagnoze i činjeni pokušaji prisilnog lečenja raznih ‘stanja’ u skladu da preovlađujućim normama tog vremena“, rekla je ona.
Kao primere je nabrojala – „drapetomanija – patološka potreba crnih robova da beže u slobodu – homoseksualnost koju su pokušavali prisilno da leče elektrošokovima, hormonima, operacijama, bez uspeha, uzgred rečeno, u ove primere spada i prisiljavanje levorukih osoba da pišu desnom rukom i razni drugi“.
„Dakle, to što je nešto bilo dijagnoza ili je pokušavano da se leči u prošlosti je prosto odraz shvatanja tog vremena. Na sreću, u međuvremenu smo saznali mnogo toga novog i sada razumemo više nego pre. Tako je na primer biolozima poznato da dva biološka pola nisu pravilo kod svih vrsta, antropolozima da brojne kulture širom sveta, od autohtonih zajednica u Severnoj Americi, do kultura u Indiji i Pacifiku, prepoznaju i poštuju različite rodne identitete koji nisu binarni. Psiholozima – da su brojna ponašanja i karakteristike ljudi mnogo složenije i brojnije nego što se nekada mislilo…“, objasnila je naša sagovornica za Nova.rs.
Na pitanje da li je i kako ona radila sa nebinarnim osobama, Jelena Zulević je odgovorila – da.
„Profesionalno sam imala puno iskustva sa transrodnim i rodno nebinarnim osobama, a mnoge znam i privatno, kao prijatelje. U terapijskom radu, fokus je na pružanju podrške u njihovoj potrazi za identitetom, razumevanju i prihvatanju sebe kao i u pomoći u suočavanju sa izazovima koje društvo postavlja pred njih. Kao i u drugim slučajevima, terapijski rad podrazumeva empatiju, otvorenost i poštovanje njihovog identiteta i iskustva. Definicije koje se tiču rodnog identiteta evoluirale su kako se naše razumevanje ljudske raznolikosti i psihologije razvijalo. Nekada su se rodni identiteti koji nisu odgovarali binarnim normama smatrali patološkim, ali sada znamo da su oni deo prirodne ljudske raznolikosti“, objasnila je Jelena Zulević za Nova.rs.
Za kraj, razbila je i mit o tome da je nebinarnost nešto što je postalo „moderno“.
„Ne, to nije postalo moderno, razlicite varijacije rodnog identiteta su postojale oduvek, širom sveta i u različitim kulturama. Npr. u arhivi Politike postoji jedan članak iz 1937. godine o osobi (danas bismo koristili izraz interseksualna) koja je imala karakteristike oba pola i netipičan rodni izraz. Danas ljudi osećaju slobodu da više o tome govore pa se u javnosti pojavljuje kao tema. Nažalost, tema je često pokrivena na senzacionalistički i neprikaldan način. Zbog toga, i pored mnogo napredaka, najveći problem predstavljaju diskriminacija i nasilje kojima su transrodne i rodno nebinarne osobe izložene gotovo svakodnevno“, zaključila je ona za Nova.rs.
BONUS VIDEO: Teya Dora – generalna proba pred finale Evrovizije
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
