Odlazak godine: Otišao, a i dalje ga gledamo

U proteklih 12 meseci suočavali smo se sa brojnnim lepim i tužnim momentima, a pojedini neočekivani gogađaji obeležili su jednim delom prošlu godinu.

Jedan od njih je otkaz Jovana Memedović na RTS, koji je iznenadio sve koji su pratili njegov rad decenijama unazad.

Naime, novinar i urednik Radio televizije Srbije Jovan Memedović dao je otkaz posle više od 30 godina rada u ovoj kući. Razlog je Etički kodeks RTS koji je Upravni odbor na čelu sa Brankom Klanščekom usvojio krajem prošle godine, a prema kojem je zaposlenima na javnom servisu zabranjeno da rade i u emisijama spoljne produkcije. Problem u Memedovićem slučaju je emisija "Potera".

Međutim, uprkos tome što je dao otkaz na RTS-u, Memedovića imamo priliku i dalje da gledamo kao voditelja kviza "Potera".

Nekon otkaza na RTS-u, koji je bio veliko iznenađenje, autor i voditelj oglasio se putem otvorenog pisma.

"U sred sam snimanja nove sezone 'Potere', a u isto vreme i postprodukciji novih epizoda 'Sasvim prirodno', koje će se emitovati od septembra na istom programu u isto vreme. Ja kroz rad govorim i šta mislim i u šta verujem. Sada sam primoran da se na ovakav način obratim mojim gledaocima i poštovaocima moga rada.

Nisam više zaposlen na RTSu, ali se pomenute emisije koje vodim nastavljaju kao i do sada. Razlog promene mog statusa je novodoneseni 'Etički kodeks' koji dovodi u pitanje mogućnost rada za privatne produkcije i radnog odnosa u Javnom Servisu u isto vreme. Prethodnih 30 godina se radilo drugačije i to je prosto tako. Sada, jedini način da RTS zadrži obe emisije i njihovu ogromnu gledanost bio je da dam otkaz. Emisija "Sasvim prirodno" se ne može raditi u proizvodnji RTSa (objasniću zašto), a procenjeno je i da "Potera" ne bi bila ista ako bi na moje mesto voditelja morao da dođe neko drugi, neko ko nije zaposlen na RTSu.

Kako je uopšte došlo do toga da radim za privatne produkcije i RTS istovremeno? Emisiju 'Sasvim prirodno' sam sam osmislio u toku radnog odnosa i tada pre mnogo godina predočio uredniku programa. Dobio sam odgovor sa oni kapaciteta i mogućnosti za proizvodnju takvog programa nemaju, a nisu u njemu ni videli današnji uspeh i gledanost. Takođe sam dobio instrukcije da se sam snađem, pa ćemo da vidimo. Tako sam se ja već više decenija 'snalazio' i za teme i za logistiku proizvodnje takvog programa i naravno za sponzore kojih nije uvek bilo (dakle plastično: RTS je produkciji dao reklamni prostor predviđen za program od pola sata i ona je sama trebala da ga proda. Sponzora nije uvek bilo!). Tokom godina, isključivo sopstvenim radom sam uspemo da RTS (ne sebi, jer RTS ostaje vlasnik svih emisija) ostavim stotine epizoda dokumentarnog programa koji će se gledati na toj istoj televiziji još mnogo godina posle mene.

Finansijski gledano, moja plata na RTS u početku je bila ulagana u produkciju, jer sponzora nije bilo. Nakon toga, moja zarada od sponzora je dopunjavala moju platu autora najgledanije emisije i najpopularnijeg TV lica. Za platu, ja sam ispred RTS bio autor i urednik emisije i zato je RTS uvek imao apsolutna prava na ceo materijal. Rukovodstvo RTS je uvek videlo korist u tome što mene kao jednog od svojih najboljih, dodatno plaćaju privatne produkcije i time osiguravaju moj ostanak. Sećate se da su mnoge moje kolege otišle na druge televizije. RTS sam mogao odavno da napustim i ja. Da odem negde za veće pare ili da radim samostalno kako bih mogao da prodam kome želim, kako bih imao čast da bude novinar Javnog Servisa, koji kao takav uviđa odgovornost koju svaki novinar treba da ima, a to je da priča istinite priče, da vira edukativne teme, obrazovne, istinski informativne, da daje glas onima koji se retko ili nikada ne čuju, da ovom društvu preko TV ekrana nudi prave vrednosti. Bilo mi je bitno da te vrednosti dopru do što većeg broja gledalaca, da moju emisiju vidi i Vojvodina i jug Srbije i svako selo koje ima četiri programa. To može samo ako ste na TV sa nacionalnom frekvencijom. Njih je kod nas malo i od to malo, ja sebe nikako nisam video ni na jednom drugom kanalu.

Današnja situacija, ja bih rekao u svim medijima, je nikad gora. Srozali smo se da dalje ne može. Novine su pune lažnih i besmislenih 'vesti', neukusnih fotografija, nasilja, televizije su opterećene politikom, praznim pričama za stolom gde se ne zna ko glasnije govori, a nije bitno šta. Niko ne izlazi na teren, ne razgovara sa ljudima, nema dokumentarnih programa koji se hvataju u koštac sa važnim društvenim temama, a da opet ostaju gledljivi za širu javnost.

Emisija 'Sasvim prirodno' se ne može raditi u produkciji RTS kao što se to tako ne radi nigde u svetu. RTS nema snimatelja koji stoji na raspolaganju i čeka da se uhvati medved u zamku u pola noći na Tari. RTS vozilo mora da ima vozača i da se tu povede još nekoliko ljudi koji nisu spremni da se za plate koje dobijaju angažuju kao snimatelji u privatnim produkcijama ili, isto moraju biti plaćeni dodatno od privatnih produkcija, a to nije etički. Kako bih sa svima njima i RTS prevozom išao do Murmanska na severu Rusije i nazad? Kako ljudi koji rade po smenama za prosečne ili male plate mogu da rade ono što ja i moja ekipa radimo. Sve je u redu, samo ne to da mi neko ko nikada nije proizveo ne dokumentovano putopisnu emisiju, nego bilo kakav TV program, govori kako se to radi.

Na svom starom radnom mestu bih želeo da vidim nekog mladog i perspektivnog ko je primljen u radni odnos zbog kvaliteta, koga će podržavati od početka, prepoznati i bodriti njegov trud, ulagati u njegov napredak i adekvatno mu se odužiti. Takođe se nadam da trud i rad tog nekog neće biti doveden u pitanje tek tako.

Stvarno mi je ispod časti da komentarišem pojedine navode, ali to koliko je koštala sekunda u emisiji 'Sasvim prirodno', nije tajna. Pa valjda postoje ti sponzori koji su to godinama plaćali. Cene su 6-7 puta niže, itd. Jako je opasno iznositi tolike cifre i lepiti ih za moj novčanik. Stvarno ne samo što je neumesno i neistinito, već je i opasno to raditi nekome", napisao je novinar Jovan Memedović.

BONUS VIDEO: Glumac Raša Bukvić na premijeri "Čuvara formule" u Parizu