0
Čoveku čija truba je najlepše zvučala, koja je postala zaštitni znak srpskog naroda, kojoj su pratnja sve one koje i danas sviraju Petrovići, Milovanu Miću Petroviću, ocu Dejana Petrovića, Užičani su podigli spomenik.
Bio je jedan od onih koji su ostavili neizbrisiv trag, pa mu se Užice odužilo podizanjem bronzane statue na granitnom postamentu na platou užičke Rakijske pijace. Spomenik su otkrili njegovi sinovi Dejan i Darko zajedno sa gradonačelnicom Jelenom Raković Radivojević.
PROČITAJTE JOŠ
Milovan Mićo Petrović (1961 – 2000), iz sela Duboko iz kog truba i danas najjače odjekuje, nasledio je trubačko umeće od svojih predaka, dosegao zvezde u svom kratkom životu a njegovim putem nastavili su sinovi Darko i Dejan. Malo je onih koji nisu čuli za njegovo ime, postao je simbol trube, simbol Srbije i ostao najveći uzor svojim sinovima. Dejan Petrović sa svojim Big Bendom danas je jedan od najvećih virtuoza i znalaca trube na planeti. Počastvovan je svim onim što je od oca nasledio ali i gestom Užičana, koji su na ovaj način pokazali zahvalnost i poštovanje prema njegovom ocu.
“Za mene i za moju porodicu ovo je velika čast, ali je to i velika stvar za trubu kao instrument koji je obeležio Užice i naš region, proslavio širom zemlje i sveta. Ovo je i veliki podstrek za neke nove generacije da nastave da sviraju trubu, da to rade najbolje. Trubu sam zavoleo zbog oca, počeo da sviram sa osam, zahvaljujući njemu sa deset godina smo imali već svoj dečiji orkestar, a već sa četrnaest godina sam ostao bez njega. Kada je čovek pogođen u srce i dušu, a oseća odgovornost da nastavi dalje, taj žal mu postaje vetar u leđa da se bori”, rekao je za Nova.rs Dejan.
Dejan je stigao do svetske slave, ni jednog trenutka nije zaboravio da ga je otac učio, ne samo trubi već ljudskosti, odanosti porodici, svom selu i gradu. Veruje da bi njegov otac danas bio presrećan zbog toga što su brat i on i ceo orkestar nastavili da usavršavaju instrument, muziku i prilagođavaju novim generacijama.
“On je prvi krenuo sa obradama raznih melodija, filmske muzike i stranih kompozicija. Prvi je snimio muziku iz filma ‘Kosa’, ‘Dobar, loš, zao’, ‘Lambadu’, ‘Za šaku dolara’, to je bilo još krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina. Prolazak Rakijskom pijacom više za mene nije isti, pomešana su mi osećanja, kao svaki put kada prođem pored groblja i njegove kapele. Kao što je to moj otac radio, i ja se čitav život trudim da promovišem svoje selo i grad, ja ovde živim, nisam se odselio, iako nekada nekoliko puta nedeljno zbog posla odlazim u Beograd. Poštovanje prema svom kraju je uzajamno, što je potvrdio i ovaj spomenik, zahvalan sam na svemu”, dodaje Dejan Petrović.
Gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević je rekla da je Milovan Mićo Petrović imao misiju da svoj talenat stavi u funkciju očuvanja tradicije, da je proneo zvuk trube širom zemlje i sveta, dajući tom zvuku vlastiti pečat, satkan od najdubljih emocija.
“Neka ovo mesto i spomen obeležje budu mesto sećanja na Mića i sve njegove trubačke saborce kojih više nema, a koji su itekako umeli prečicom da stignu do naše duše. Mesto čuvanja i poštovanja tradicije zvuka srpske trube koji i svet sve više raspoznaje kao zvuk koji prenosi najtananija ljudska osećanja”, rekla je gradonačelnica Užica.
Svečanosti su prisustvovali i Mićovi učitelji, oni koji su ga učili, kao mladog dečaka primili u svoje orkestre, čuvene u Srbiji koji su nosili njihova imena, Boško Ostojić i Milovan Babić. Mića pamte kao sjajnog i talentovanog trubača, dobrog momka, vrednog, vedrog i duhovitog.
“Žao mi je što je tako mlad otišao, uzeo sam ga u orkestar kao dečka od 18.godina, da nije bio talenat ne bih ga ni uzeo. Sa njim je bilo zadovoljstvo sarađivati, pamtim anegdote, jednu ću vam ispričati: Svirali smo svadbu u Kokinom Brodu, pa deda od mladoženje, koji je ostao bez žene, sa nama razgovara i kaže –Eee moja đeco, kako mi je život priredio, već 18 godina sam bez žene-, a Mićo na to njemu kaže – Mooj deda, i ja sam ti 18 godina bez žene-, tada je imao 18 godina, i sada se tome često nasmejem”, priseća se Boško Ostojić.
“Nije nam lako danas, 20 godina ga nema. Bio je 80-te godine u vojsci u Kraljevu, ja sam uspeo da ga izvedem da bi nastupio sa mnom te godine u Guči, tada sam po drugi put osvojio prvu trubu. Bio je odličan, talentovan a mlad, uvek veseo, bio je pravi komičar, voleo je da se našali sa starijim kolegama”, priča čuveni trubač Milovan Babić.
Svečanom otkrivanju spomenika prisustvovao je i ministar prosvete Branko Ružič, kaže da je došao privatno, poznavao je Mića ali je u prijateljskim odnosima i sa njegovom porodicom.
“Bio je jedan divan porodičan čovek, ovde sam i zbog Dejana, družimo se godinama. Mića je bio jedan darodavac za našu tradiciju i kulturnu baštinu, bez obzira što je preminuo jako mlad, sećam se tog dana. Ostavio je jedan opus koji su unapredili Darko i Dejan. Ono što je sa mog aspekta važno, on je bio predstavnik naroda, ne samo u muzici i duhovnosti, bio je i odbornik u Skupštini grada Užica u dva mandata”, kazao je Ružić.
Podizanje spomenika u čast velikog trubača inicirali su: Udruženje Užičana u Beogradu, Društvo srpskih domaćina, Etno udruženje Zavičaj i Trbači veterani Milovana Babića i Boška Ostojića. Grad Užice je inicijativu prihvatio i realizovao. Otkrivanje spomenika upriličeno je povodom Dana grada Užica koji svoj rođendan slavi 9. oktobra.
Bronzani spomenik, bez postamenta, visok 2,5 metra, rad je akademskog vajara Zorana Ivanovića, redovnog profesora Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu.
Rakijska pijaca se inače nalazi u delu grada koji je na putu ka Dubokom, selu Petrovića pa svako ko u Duboko krene ili se iz njega uputi u grad, proći će pored Mića koji ih pozdravlja visoko uzdignute glave i trube.
Bonus video
Trubači na Exitu sviraju „Đurđevdan“
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
