0
Legendarna jugoslovenska i srpska glumica Seka Sablić, svoju filmsku karijeru započela je davnih šezdesetih godina. Njena prva velika uloga bila je u filmu "Vrane", koji je svoju premijeru imao davne 1969. godine. Iako za Nova.rs kaže da joj ova uloga nije najznačajnija, niti najomiljenija, jeste prva.
„Sećam se „Vrana“ kao izuzetnog projekta. Prvo je to bio jedan divan film koji je otvorio crni talas. Iza toga su stali Ljubiša Kozomara i Gordan Mihić kao scenaristi. Rukopis tog filma je bio moderan… moderniji nego bilo koji film sada“, prisetila se Seka Sablić za Nova.rs.
„Tu je bila velika uloga Baba Jovanka, a onda i nas dve balerine. Ana Matić je bila balerina i inače u životu, ne glumica. Tu je bio i veličanstveni Cica Perović. Ja pamtim svaki momenat tog filma. Dugo ga nismo videli, on je odmah bunkerisan. To me podseća i na to u kakvoj sam zemlji živela i u kakvoj zemlji i dalje živim. Film je upao u bunker i stajao je godinama u bunkeru dok nije pušten. Naravno, već je izgubio svoju zanimljivost, ali smatram da je to bio divan film koji je zahvatio i lepotu i priču i likove i bio je društveno angažovan. Nije slao neke posebne poruke, nego se zaista mogao videti začetak nekog crnog perioda koji je kasnije usledio“, objasnila je glumica.
Crni talas ili Crni val, je izraz kojim se opisuju trendovi u jugoslavenskoj kinematografiji u drugoj polovini 1960-ih i na početku 1970-ih, odnosno svojevrsni pokret kojem je karakteristika bila sklonost prema eksperimentiranju u formi i umetničkoj orijentaciji, ali i prikaz mračnih strana života u tadašnjoj jugoslavenskoj državi, kao i sve kritičniji stav prema njenom komunističkom poretku.
Za nju je to, kaže, bio divan zadatak.
„Uživala sam. Nisam ja znala sve ovo tada da ispričam, nisam možda ni shvatala njegovu važnost u tom trenutku, nisam ni ceo scenario razumela … ali sam instinktom odradila tačno. To su divni kadrovi i divne scene. Ja i Ana Matić smo bile balerine klošarke, vukle smo se iz selendre u selendru i pokazivale smo svoju umetnost. To je bilo jedno nevino vreme, to nije ni zamirisalo na jeftine devojke koje su sada na svakom koraku. Tada nije bilo toga“, govori Seka.
PROČITAJTE JOŠ
Rekla je još da misli da je snimanje tog filma bilo mnogo profesionalnije nego današnje snimanje pojedinih projekata.
„Mislim da je sve bilo profesionalno, možda i profesionalnije nego danas. Sve se to radilo mnogo duže, sećam se da su filmovi u kojima sam kasnije učestvovala snimani mesecima. To je bilo grozno. Da ne govorim o partizanskim filmovima koji su se po krševima snimali po pet ili šest meseci“, objasnila je glumica.
Istakla je još da to nije film koji je obeležio početak njene karijere, iako jeste bio njena prva uloga.
„Nije to tako bitan film meni u životu. On je bio zanimljiv, ali nije obeležio moj početak. Moj veliki početak je bio lik Sonje u „Ujka Vanji“. To je bila velika TV drama, bile su tamo velike zvezde poput Ljube Tadića, Maje Belović… To je bio veliki veliki potez i poduhvat. Ta uloga mi je kasnije otvorila vrata za mnoge druge projekte“, zaključila je Seka za Nova.rs.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
