"Zapravo, nisam ušao u politiku, nego sam kroz kandidaturu medijski podržao ekipu ispravnih ljudi koja se proteklih godina pokazala na terenu kao aktivisti, da se izbore za političke funkcije kako bi se Zagreb konačno, nakon 20 godina, oslobodio vlasti jednog čoveka i njegovih mafijaša. Politku sam prepustio svojoj ženi, kojoj to bolje ide, a ja sam se vratio za mikrofon, što pak meni bolje ide", priča u intervjuu za Nova.rs Mile Kekin, frontmen bedna Hladno pivo.
Nastup Hladnog piva na predstojećem Arsenal festu u Kragujevcu i koncert koji su zakazali za 21. avgust na beogradskom Tašmajdanu, bio je idealan povod za razgovor s frontmenom, Miletom Kekinom.
Razgovarali smo na razne teme, a jedna od njih bila je i trema pred vraćanje na scenu nakon skoro godinu i po dana pauze. U svom maniru – filozofski i s dozom prepoznatljivog humora, Kekin nam je između ostalog otkrio kako je došlo do saradnje sa Sanjom Doležal na novom singlu, kakvu je on životnu lekciju naučio iz pandemije, da li je ikada napisao neki narodnjak, ali i to zašto je bavljenje politikom prepustio supruzi.
Nakon više od godinu dana prinudne pauze, na kojoj je čitava planeta bila, postepeno se vraćamo životu. Gledate li na ovo kao na novi početak ili nastavak života pre korone?
– Novi početak mi zvuči malko pretenciozno, da ne kažem preoptimistično. Više mi se čini ovo kao manje glamurozni nastavak, kao da je neko stisnuo pauzu usred filma i onda nakon godinu i po dana ponovo seo u fotelju i nastavio da gleda, samo ovaj put na puno manjem ekranu, scenografija je skoromnija, muzika komorna, ali se svi pravimo da je isti film.
Publika u Srbiji će vas slušati na predstojećem Arsenal festu, ali i na koncertu koji ste zakazali za 21. avgust na Tašmajdanu. Ko od članova benda ima najveću tremu?
– Hm, teško pitanje. Pa možda čak i ja. Stalno se pitam da li ću opet moći da ponovim atmosferu sa zadnjeg koncerta, i onda stanem na binu i sve postaje nevažno. Odjednom postoji samo taj trenutak koji sam valjda uhvatio. Navikne se čovek lako na taj osećaj, pa je time još gore kad te ovako stave na stand by na godinu i po dana. Imaš osećaj kô da si zapô iza frižidera, pa počneš da paničiš – šta ako me zaborave, ili publika u međuvremenu shvati da ne znam da pevam. Svašta čoveku pada na pamet kad ima toliko vremena.
View this post on Instagram
Kako je došlo do saradnje sa Sanjom Doležal na poslednjem singlu „Carpe diem”?
– Hteo sam još malo tog feelgood light momenta u pesmi, pa sam se setio Novih fosila i Sanje. Ona je osim toga imala neki TV šou, pa je mogla dobro da izvede i onaj voditeljski deo u pesmi. To se pokazalo kao pun pogodak. Inače, ona je sjajna osoba s kojom je lako raditi.
„Carpe diem“ je optimistična i vesela pesma. Vodite li se zaista u životu mantrom Starih Rimljana da treba iskoristiti dan?
– Ne. Ne vodim se nikakvim pametnin poslovicama, devizama, ni mudrim izrekama. Zapravo mi takvi tipovi koji za svaku situaciju imaju latinsku poslovicu malo idu i na živce. Kad čujem Za prolivenim mlekom se ne plače, uhvati me želja da nekog ili nešto opsujem.
View this post on Instagram
Kako izgleda proces nastajanja jedne pesme kad ste vi u pitanju?
– Obično je to životna situacija, neka rečenica u društvu. Ponekad me inspiriše film, neka pesma ili knjiga. Kad imam taj okidač, onda kreće teži deo posla – kako da se ideja pretvori u stihove i melodiju. To zna potrajat danima a ponekad i godinama. Kišna nedjelja, naš pretposljednji singl star je cirka tri godine.
Mnogi rokeri su autori i velikih hitova narodne muzike. Otkrijte nam da li možda vi potpisujete neki narodnjak?
– Nisam nikad pisao namerno za druge, pa ni za narodnjake. Ako je pesma dobra, onda mi je žao dat je nekome, a ako ne, valjda onda ne želim da se sramotim. A voleo bih da mogu i zavidan sam onima koji mogu pisanju pesama da pristupe kao bilo kakvom drugom zanatu. Ja nažalost nemam dovoljno zanatskog znanja, nego svaku pesmu shvatam vrlo lično. Zato Hladno pivo retko izdaje albume.
S obzirom na to da ste po formalnom obrazovanju profesor nemačkog i engleskog jezika, da li ste ikada sebe mogli da zamislite s one strane katedre?
– Pre pandemije mi se to činilo mnogo neverovatnijom opcijom nego sada. Nikad ne znaš šta život nosi, nikad ne reci nikad, lopta je okrugla, a utakmica traje dok sudija ne odsvira kraj. Evo par mudrih poslovica o tome kako je baš sve moguće, pa čak i da ja nakon 30 godina za mikrofonom stanem pred tablu.
Iza vas i vaših sugrađana je teži period u poređenju s ostatkom sveta, s obzirom na to da su Hrvatsku, pored pandemije, pogodili strašni zemljotresi. Koliko vam je lično štete nanela ova prirodna nepogoda i šta je ono što čovek izvuče kao lekciju iz takvih nedaća?
– Meni lično su popucali malo zidovi u stanu, ali inače OK. Susedne zgrade su puno gore prošle. Potres sa sobom nosi neviđenu psihičku traumu, pomisao da u roku od desetak sekundi možeš ostati bez krova nad glavom, pa i bez glave je jeziva. U kombinaciji s pandemijom, mogu reći da je ta 2020. bila kao neka distopija, neki film katastrofe, kad u nekim trenucima stvarno više ne znaš kako dalje. Ne znam koju bih pametnu lekciju iz toga mogao da izvučem osim: Nikad ne znaš šta život nosi, nikad ne reci nikad, lopta je okrugla, a utakmica traje dok sudija ne odsvira kraj.
View this post on Instagram
Poznato je da kroz svoje stvaralaštvo često kritikujete društveno-političku scenu. Je li vam je to ikada donosilo određene neprijatnosti do sada u karijeri?
– Verovatno u nekim gradovima malo manje sviram, a na društvenim mrežama me znaju uzeti na zub nadrkani krkani. Ali sve u svemu sam jako omiljen… osim kod onih koji me ne mogu smisliti.
Na kraju ste i ušli u politiku, a levo-zelena koalicija „Možemo“, čiji ste vi deo, odnela je pobedu u Zagrebu. Šta je sledeći korak, ali i cilj?
– Zapravo, nisam ušao u politiku nego sam kroz kandidaturu medijski podržao ekipu ispravnih ljudi koja se proteklih godina pokazala na terenu kao aktivisti, da se izbore za političke funkcije kako bi se Zagreb konačno, nakon 20 godina, oslobodio vlasti jednog čoveka i njegovih mafijaša. Politku sam prepustio svojoj ženi, kojoj to bolje ide, a ja sam se vratio za mikrofon, što pak meni bolje ide.
View this post on Instagram
Mislite li da je važno da se javne ličnosti politički angažuju?
– Mislim da je važno da se svi građani politički angažuju kako bi se prekinuo ovaj model vladanja u kojem cirka 15-20 odsto sveukupnog glasačkog tela poslušno zaokružuje iste, jer su klijenti ili su medijski indoktrinirani, a ostatak glasačkog tela je demoralisano ili raseljeno.
Verujete li u bolje sutra?
– Pre svega verujem da se borba isplati. A sa borbom će doći i bolje sutra…
Mislite li da će čovečanstvo iz ove pošasti izaći mudrije?
– Tu se vraćamo na tvoje prvo pitanje. Ne, ne mislim da će se bilo ko opametiti. Ljudima za to treba veći šok od pandemije. A čini mi se da se takav sprema u obliku klimatskih promena.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.