2
Ljubomir Bandović u novoj seriji "Sablja" tumači inspektora Borisa, jednu od glavnih uloga u seriji koja beleži veliku gledanost i interesovanje kod publike.
Serija o atentatu na premijera Zorana Đinđića, kao i događajima koji su prethodili, dugo je najavljivana, a Ljubomir Bandović je za Nova.rs govorio o ovom projektu.
PROČITAJTE JOŠ:
„Ova serija će se prikazati, a spekulacije ljudi koji je još nisu ni pogledali uopšte me ne interesuju. Svi mi znamo bolje od fudbalera da damo penal! Pitaju da li je vreme ili nije da se govori o Đinđiću, da li je prošlo dovoljno godina… Sve se dešava kada mu je vreme. Na kraju krajeva, kada odete kod lekara nećete pitati da li je vreme da vas izleči ako vam nije dobro. Tako je i s ovom temom. Nešto moramo da prihvatimo i van svoje volje. Serija je gotova, snimljena je, ima svoj značaj, razlog i cilj – i ko razume shvatiće. Ostali će ostati u svojoj magli ne želeći da čuju i vide.“
On je još u aprilu ove godine za Nova.rs, istakao da očekuje da podeljene reakcije, kako kaže, jer se već navikao da je naš narod podeljen oko gotovo svih stvari.
„Zaista se iznenađujem koliko se ne iznenađujem. Ovaj narod je toliko podeljen, da kad god pomislim – ovo će nas spojiti, i nema dalje od ovoga – uvek ima. Siguran sam da će naša priča, kada izađe pred publiku ponovo, izazvati isto. Ali, ko želi da se bavi sobom, da zaista razmišlja, umesto da traži istomišljenike koji izgovaraju floskule, možda će shvatiti da ovo nije crno-bela serija. Ovde se ne radi o dobrim i lošim momcima, već o spletu hiljadu okolnosti koje su dovele do ubistva jednog čoveka. Ništa se ne bi, naravno, desilo da nije bilo nečega pre. Logično je sve kada pogledate šta se danas, 20 godina kasnije, dešava.“
Tragičnog dana, 12. marta 2003. godine, kada je ubijen premijer Zoran Đinđić, glumac se našao u neposrednoj blizini ubica.
„Šetao sam psa i prema forenzičkim podacima, bio sam tačno ispod linije vatre. I čuo sam pucanj. Ili dva. Možda i tri. Uzeo sam psa i otišao u park kod Gazele. Taj događaj je promenio mnogo toga. Nešto se usporilo, nešto potpuno skrenulo s puta, drugo ubrzalo… Navikli smo da slušamo pucnje ovde. Nije me to iznenadilo. Setite se kako smo svi 1999. godine, tokom bombardovanja, sedeli po kafićima, a na četiri stotine metara od nas vazdušnom linijom – neka institucija je pogođena bombom“, rekao je on u intervjuu za Nova.rs.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
