Muzika, filmovi i serije - pop kultura generalno, uvek pronalaze nove načine da nas iznenade i da nas uvuku u "vrtlog" sadržaja koji kreiraju. Tako da, taman kada pomislimo da nam je dosta određene tematike, glumaca, reditelja ili društvenog momenta u kome se nalazimo, dogodi se preokret.
Nešto potpuno novo i nesvakidašnje privuče našu pažnju i natera nas da se zamislimo – o čemu se ovde radi?
Upravo jedno takvo pitanje smo postavljali sebi tokom proteklih par godina, kada smo na pozorišnim repertoarima i posterima predstava imali prilike da vidimo neka poznata, ali s druge strane, pozorišno atipična, već muzička imena.
Primera radi, predstava „Čekajući ministra“, izvođena 2017. godine sa Anom Kokić Rađen u glavnoj ulozi je urnebesna komedija, po tekstu Semira Gicića, a u režiji Marije Puškarov Popović. Neobična priča o troje ljudi koji su se potpuno neočekivano našli na jednom mestu, istim povodom ali različitim ciljevima.
Ekipu predstave, pored popularne pevačice Ane Kokić, koja je ovde imala ulogu konobarice, činili su i glumci Milan Pajić i Semir Gicić. Novi vlasnik kafane Bratislav Zaguz zatiče prazan i ruiniran objekat, a pošto ima zakazanu večeru sa ministrom u Vladi Srbije, suočava se sa nemogućom misijom. Tome u prilog ide i nezeinteresovanost zaposlene konobarice da učestvuje u sređivanju objekta za ministrov dolazak.
Dogovori o mogućnosti eventualnog otvaranja kafane i polemika zbog cajtnota, dovodi do svađe između zaposlene konobarice Lidije Matijević i novoangažovanog dizajnera enterijera Maria Stajlera. Ulogu mirotvorca preuzima Bratislav kako bi ih non-stop pokretao da nastave pripreme.
I sve to deluje super … ali zašto Ana Kokić?
Bez bilo kakve maliciozne namere da se njen talenat osporava, mnogi obožavatelji Akademije 28 u kojoj se predstava igrala, pitali su se kako je Ana, pored toliko talentnovanih glumaca koji čekaju svoju priliku, pronašla mesto na pozorišnim daskama.
Slično se dogodilo i sa pop pevačicom Natašom Bekvalac koja je imala ulogu Drage Mašin u predstavi „Tajna crne ruke“ u Srpskom narodnom pozorištu. Sandra Afrika i Dragan Marinković Maca takođe nisu izostali, te drugog jula ove godine imaju premijeru predstave „Ko ti trese trešnjicu“.
„Sandra je ta trešnjica, koja šeta i mene i njega. Rade Ćosić igra jutjubera, a ona je njegova devojka koje se počela zabavljati sa mnom, a ja glumim glumca. Ona je tu između dve vatre, pa ćemo videti dokle ćemo doći. Biće tu ona, pa ona jutjuberka Ana, pa sportiskinje“, rekao je Marinković za domaće medije, inače režiser predstave u Akademiji 28.
Odgovor na pitanje zašto se estrada nalazi u pozorištu umesto novih, mladih glumaca koji verovatno još uvek pokušavaju da se probiju – leži upravo u pitanju: popularnost.
Baš kao što je i Seka Aleksić svojevremeno bila deo filma „Mi nismo anđeli“, ili što je Lejdi Gaga zaigrala sa Bredli Kuperom u njegovom debi ostvarenju „Zvezda je rođena“, estradne pevačice i režiseri takođe su prinašli način da naprave miks kulture i zabave i pretpostavlja se, lakše rasprodaju svoj trud i rad širokim masama.
S duge strane, neretko imamo prilike da čujemo kako mnogi glumci čekaju svoju priliku za ulogu života, i to pošto su završili glumu na Akademiji, koju često nikad ne dočekaju. Mnogo nezaposlenih, a talentovanih ljudi čeka u redu, dok estrada na velika vrata lagano ulazi i u pozorište. Da li se ovakvim odlukama obesmišljava glumačka profesija i koliko je okej da u pozorištu koje je sinonim za kulturu imamo estradu?
Portal nova.rs pokušao je da dođe do nekoliko pozorišnih reditelja, međutim niko od njih nije bio raspoložen za razgovor na ovu temu. Šta vi mislite?
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare