0
"Poenta je da se šalje jedna iskrivljena slika koja ne odgovara stvarnosti, nije istinita i ona se bavi izuzecima. Ti izuzeci možda tako dobro uspevaju, jer je nisko vrednovanje stvari krivica svih nas. Trebalo bi da deci plasiramo priče koje objektivnije i više vrednuju obrazovanje, kako se ove priče ne bi tako dobro 'primile'", ističe u razgovoru za Nova.rs psiholog dr Milena Videnović komentarišući uticaj jutjubera koji nemaju srednjoškolsko obrazovanje.
Jutjuberi se bave zanimanjem za koje nije neophodno stečeno obrazovanje, niti diploma kao potvrda da se time možete baviti. Zbog toga se mladi sve više odlučuju za ovu profesiju, ako se to može tako nazavati. Neki od najpoznatijih srpskih jutjubera, koji su stekli popularnost snimajući klipove o igricama, nemaju završenu srednju školu ili su je posle ispisivanja upisali vanredno. Mnogima su upravo jutjuberi idoli, a s obzirom na to da zarađuju ogromne sume novca, šalju poruku da obrazovanje i nije potrebno da biste bili finansijski stabilni.
PROČITAJTE JOŠ
Njihovi video klipovi broje po nekoliko hiljada pregleda, a u njima čak govore o tome kako su se ispisali iz škole zbog igrica i snimanja za Jutjub kanal i počeli da zarađuju.
Dr Marina Videnović, član Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta, govorila je za Nova.rs o tome koliko jutjuberi i njihovo (ne)obrazovanje utiču na mlade u Srbiji, kakvu poruku šalju adolescentima i kako utiču na stvaranje drugih društvenih vrednosti.
„U principu, oni šalju poruku koja je, nažalost u skladu sa mišljenjem određenog, ne tako malog broja ljudi. Istraživanje je 2018. godine pokazalo da kod nas dosta veliki broj dece ne veruje da će im nešto značiti u životu ako se trude u školi. To je sigurno povezano i sa vrednostima koje imaju odrasli, te preovlađuje mišljenje da vama obrazovanje neće značiti, što uopšte nije u skladu sa aktuelnim podacima. Podaci i dalje pokazuju da što je više čovek obrazovan, ima veća primanja. Uvek ste imali neke izuzetke, i u istoriji, i u današnje vreme. Ipak nalazi pokazuju da je ekonomski status ljudi koji imaju nisko obrazovanje, znatno niži od ekonomskog statusa ljudi koji su završili fakultet“, priča doktorka i dodaje;
PROČITAJTE JOŠ
„Poenta je da se šalje jedna iskrivljena slika koja ne odgovara stvarnosti, nije istinita, i ona se bavi izuzecima. Ti izuzeci možda tako dobro uspevaju, jer je nisko vrednovanje stvari krivica svih nas, i u medijima će se pisati o ekstremima, jer su prosto zanimljiviji. To se tako prima, jer smo svi po malo tome doprineli. Kad odete u neku školu, tu fali da deca dobiju priču da su u toj školi bili učenici koji su bili jako uspešni i posle su postali uspešni ljudi. Umesto toga, dobiju priču nezadovoljnih nastavnika koji im pričaju kako su im niske plate i svašta trpe, iako su završili fakultet. Tako da bi trebalo da im mi plasiramo priče koje objektivnije i više vrednuju obrazovanje, kako se ove priče ne bi tako dobro „primile“.
Gotovo svako dete danas koristi internet i neki vid društvenih mreža koje imaju veoma jak uticaj, pa samim tim prati sve ono što je „u trendu“, a trenutno su to jutjuberi, influenseri, blogerke….
„Idoli se menjaju. To su u stvari kratkotrajni idoli koji se promene vremenom. Nekad je to bila ona Zorannah (Zorana Jovanović), i mi stalno imamo te neke kratkotrajne idole koji u nekom trenutku budu izrazito popularni, a posle se brzo zaborave. Pitanje je šta će sa tim jutjuberima biti za šest meseci, godinu dana, kad se pojavi neko novo „instant“ rešenje. Oni u stvari imaju „instant“ popularnost koja vremenom prestane“, zaključuje dr Videnović.
„Ako je to puka zabava, to može da prođe. Nije rešenje zabraniti, niti to možete, jer će tako samo postati zabranjeno voće koje je još interesantnije. Kad pogledate komentare ne jutjubere, nisam sigurna da većina takav način života odobrava. Nego njima to bude neka vrsta krakotrajne zabave i oni služe i u te svrhe da pruže kratkotrajnu zabavu, i to je to. U opasnosti su oni adolescenti i oni mladi koji nemaju zaleđe na drugoj strani, nemaju drugi model i drugi sistem vrednosti koji bi na njih uticao.“
Mnogi dečaci oponašaju jutjubere. Njihove poštapalice koriste u svakodnevnom govoru, kao i na društvenim mrežama. Gledaju njihove klipove po nekoliko sati i skidaju svaki njihov pokret želeći da postanu kao oni.
„Za većinu to nije pogubno i radi se o nekoj imitiaciji koja će proći. Pitanje je samo šta ćemo s onom grupom na koju to više utiče. Učenicima koji se ne snalaze dobro u školi to može da pruži neku vrstu nade. Eto, kao ne moraš da budeš dobar u školi da bi nešto uspeo. Bitno je da kroz obrazovni sistem deca dobiju povratnu informaciju da su dobra iako nisu dobri učenici, da prosto to ne moraju da dobijaju od Bake Praseta ili nekog drugog jutjubera. Baka Prase je zanimljiv fenomen. Kad pogledate neke njegove najgledanije klipove, to su oni koji su bili razgovori sa ocem, gde je nuđen i drugi sistem vrednosti. Tako da to jeste zanimljivo, da ipak mladi i kad reaguju na njega, reaguju na to dobro“, priča ona i dodaje:
„Što više ima modela na drugim stranama, to će njihov uticaj biti slabiji. Ne možemo računati na to da će oni prestati da budu zanimljivi. z nekog razloga su zanimljivi, ali treba da im oslabimo snagu i dugotrajnost delovanja tako što ponudimo i nešto isto zanimljivo, a drugačije i sa drugačijim vrednostima“, zaključila je psiholog.
Gejmer i jutjuber Danilo Badnjar, poznatiji kao Čoda ispisao se iz srednje Politehničke škole zbog igranja igrica, o čemu je i govorio u svojim klipovima. Čoda je deci u klipu ispričao kako je bežao iz škole, odsustvovao sa nastave i odlazio u igraonice, a danas je zahvaljujući tome poznati jutjuber.
„Kad je krenula srednja škola, išao sam redovno u prvu i drugu godinu. Čak i u prvoj i drugoj sam bežao dosta, ali u trećoj sam mu je*ao kevu. Previše sam izostajao. Dešavalo se da dođem jedan dan, ne dođem pet nedelja i onda tako u krug. Bukvalno me nema mesec dana u školi. Odem jedan dan, popravim ocene i onda opet idem u igraonicu koja je bila blizu škole. Drugovi i ja smo često bežali. Kad ne naučimo odemo i pikamo „LOL“ (popularna video igrica, prim. aut.). Mnogo sam počeo da bežim. Rešenje za moje probleme je bilo u igraoni. Ubrzo sam skroz batalio školu“, rekao je on u jednom od svojih klipova.
Prošle godine snimio je klip gde je ispričao kako je ipak završio školu vanredno i to na „lepe oči“.
„Sreo sam profesora i rekao sam ‘Profesore, jel se sećate mene? Ne mogu više da učim ovu školu. Polažem 10 godina, pustite me, molim vas’. On je zvao čoveka koji je zadužen za vanredne učenike. Uspeo sam, samo čekam da mi ispišu diplomu“, rekao je on.
Stefan Vuksanović, zvani Muđa, kako je nazvan i njegov jutjub kanal, koji danas ima čak preko milion i po pratilaca, nije završio redovnu srednju školu iz razloga što su njegovi roditelji bili u teškoj finansijskoj situaciji. Njegov otac je bio jedini koji radi u porodici, a Muđa je počeo da se bavi igranjem igrica i od toga počeo da zarađuje. Zbog toga se ispisao iz Tehničke škole kako bi što više zarađivao i pomogao porodici.
Jutjuberka Ema Helena iz Zagreba napustila je gimnaziju jer nije bila zadovoljna radom profesora i nastavom. Ona je snimila klip gde je pričala kako je teško ići u školu, zbog čega se ona prebacila u privatnu.
„Profesori jedino znaju da potcenjuju učenike. Atmosfera u školi je uvek bila užasno napeta i svi su toliko bili živčani i bezobrazni, da se to prenosilo i na mene. Ja sam u toj školi bila dve godine, a još u prvoj sam htela da se ispišem. Jednostavno se nisam osećala prijatno tamo. Nakon drugog razreda škole sam se ispisala. Kad vam je u školi toliko loše i užasno, da to više ne možete da podnsete… Mislim da nije normalno šta vam škola uradi mentalno. Škola je za dve godine uspela da me slomi. Svaki dan sam plakala dok sam išla u školu. Posle sam se upisala u privatnu gimnaziju“, rekla je ona.
Ostaje pitanje ko treba da utiče na sadržaje na internetu u kojima se promoviše neobrazovanje, a koje „upijaju“ maloletna deca i adolescenti.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
