0
"Ja imam neko manje društvo i bliži krug prijatelja sa kojima se viđam i mesta na koja odlazim. Mi smo svi preležali koronu i vakcinisani smo tako da ne brinem. Brinem kada je u pitanju ta šira ekipa ljudi sa kojima nisam svakodnevno u kontaktu. Svi imamo neke različite stavove. Neki su za vakcinaciju, neki su protiv toga, neki želi da oprobaju sreću i prirodno se imuniziju, tako da ja ne osuđujem ništa. Što se mene tiče, primio sam Fajzer vakcinu i zadovoljan sam", rekao je kantautor Željko Vasić u intervjuu za Nova.rs.
PROČITAJTE JOŠ
Pop pevač i kantautor Željko Vasić spreman je za koncert u Kombank dvorani koji će sa 6. marta pomeren za 13. jun. S obzirom na to da su mere predostrožnosti usled koronavirusa i dalje na snazi, broj posetilaca biće limitiran na 500, pa će Vasić samim tim prirediti intimniju akustik atmosferu. Na velikoj bini po prvi put će premijerno uživo izvesti novu pesmu „Sve što imam i što nemam“, koja je već pobrala velike simpatije kod publike.
Prethodna godina za pevača je bila izuzetno teška iz više razloga. Pored toga što je trebalo da pbeleži 20 godina uspešne karijere, on je preležao koronavirus koja je prouzrokovala pogoršanju srčanih probema. Srećom, sve se dobro završilo.
U intervjuu za Nova.rs Vasić otkriva sve o novom koncertu i projektima, ali se i požalio čega je najviše željan.
Po čemu najviše pamtš proteklih 15 meseci?
– Proveo sam tako da se ne bih vraćao na tih proteklih 15 meseci. Ako mogu nešto dobro da izvučem iz toga jeste da sam proveo kvalitetno vreme s porodicom. Nikada više vremena nisam provodio u kući nego tada, ali sada je već dosta. Nedostaje mi koncert, bina, kretanje, sve ono što je vezano za moj posao, a i privatnost. Ja sam socijalno biće, želim da se družim tako da mi nedostaju kafana i prijatelji. Virus je bio oko mene jer su se razboljevali ljudi i potpuno mi je bilo nebitno šta će statistika da kaže i koliko se ljudi razboljeva kad ja oko sebe vidim ko mi je sve bio bolestan od prijatelja i mi se nismo viđali.
Kako si se ti izborio sa koronavirusom i trpiš li posledice?
– Ja sam preležao u okrobru blaži oblik, nisam imao ni temperaturu, niti sam kašljao, samo sam izgubio miris na par dana. Suštinski ništa nije bilo specijalno. Nakom mesec dana, kada sam mislio da je sve to prošlo imajući u vidu da sam imao veliki broj antitela, imao sam komplikacije sa srcem. Posle sam se oporaljao od toga malo duže i ne bih više pričao o tome jer mi je dosta svega. Kad sam video neke naslove u medijima d sam jedva preživeo prosto me je sramota od prijatelja i doktora koji znaju u kakvom sam stanju bio, a i sramota me je od samog sebe. To je malo senzacionalizam pa mora da se napiše da je bilo toliko katastrofalno. Svakako, imao sam sreće i to je najbitnije jer znam ljude koji su baš loše prošli.
Dobra stvar je da si za ovih proteklih 15 meseci objavio dve pesme znači da si stigao i da radiš.
– Da.
Zbog čega si izjavio da ne bi valjalo da su ti pesme autobiografske?
– Pa ne bi valjalo da su autobiografske, ne daj Bože da mi se dese moje pesme. One govore o nesrećnim ljubavima i svemu u životu, a ja tu inspiraciju crpim oko sebe. Na to sam mislio kada sam govorio da bi bilo loše po mene da su mi autobiografske.
Isplati li se izdavati pesme u ovo doba kada je i dalje sve neizvesno, ma koliko god se radovali popuštanju mera?
– Verovatno da sam ikada u životu razmišljao o tome šta se isplati da se radi verovatno se ne bih bavio muzikom nego nekim drugim biznisom. Ali, nisam nikad bio kalkulator u tom smislu da kalkulišem šta mi se isplati, a šta ne. To je moj životni poziv i bavim se onim što sam odabrao i što volim. Da li je vreme ili nije, ja ne znam. Svakako dolazi bolje vreme.
A kada si poslednji put nastupio?
– 8. marta prošle godine sam održao koncert, a nastup poslednji sam imao u junu prošle godine kada su popustile mere. Jedan jedini nastup posle kojeg su se razboleli svi živi oko mene, a ja sam pretekao nekkao.
Koncert u Kombank dvorani koji je trebalo da se održi 6. marta pomeren je za 13. jun zbog epidemioloških razloga. Da li si spreman za događaj?
– Tačno. Taj koncert je odložen zbog epidemioloških razloga jer se pogoršala situacija. Kada sam ga zakazao u januaru, i nije bilo tako strašno, a posle se zakomplikovalo sa odmorima i zimskim raspustom. Koncert je 13. juna, a karte koje su kupljenje za 6. mart važiće i za novi datum. I dalje je limitirano na 500 ljudu u dvorani sa svim propisanim merama.
I kakav je osećaj kada znaš da ćeš pevati u polupraznoj dvorani?
– Nemam pojma, imam tremu. Ovaj koncert nije veliki, ali je mnogo teži. Na velikim se zna od početka do kraja kako će funkcionisati, a ovako manji, intimniji i akustični su jako teški zato što nemaš iza sebe podršku velikog benda i sve se čuje. Tu nema prevare, znaš ili ne znaš. Jako je teže uspostaviti i komunikaciju sa ljudima, pogotovo što su ove mere limitirane na 500 ljudi, a to je jedna trećina Kombank dvorane.
Da li je i emocija drugačija?
– Ne znam. Evo, znaću posle koncerta pa ću ti reći. Ja strepim svakako zato što sam spreman na polupraznu dvoranu, mora biti tako.
Koja je razlika između nastupa u klubu i koncerta u dvorani?
– Postoji velika razlika između koncerta i nastupa u klubu. U klubu je niži nivo nastupa i to mogu sutra da radim, najmanji problem. Kad sviram po klubovima ne trebaju mi visinske pripreme za to. Ne nipodaštavam jer sam radio to i to mi je jasno kao dan. Koncerti su nešto sasvim drugo jer je sva pažnja usmerena ka tebi i nema grešaka, sve se zna kako se izvodi od početka do kraja. Ne može da se poredi, nema veze s mozgom.
Koliko ti, zapravo, nedostaje druženje u kafani gde možeš da zagrliš prijatelja i zapevaš, a da znaš da te niko za drugim stolom neće osuditi zbog tog zagrljaja?
– Ja imam neko manje društvo i bliži krug prijatelja sa kojima se viđam i mesta na koja odlazim. Mi smo svi preležali koronu i vakcinisani smo tako da ne brinem. Brinem kada je u pitanju ta šira ekipa ljudi sa kojima nisam svakodnevno u kontaktu. Svi imamo neke različite stavove. Neki su za vakcinaciju, neki su protiv toga, neki želi da oprobaju sreću i prirodno se imuniziju, tako da ja ne osuđujem ništa. Što se mene tiče, ja sam primio Fajzer vakcinu i zadovoljan sam.
Uz koje pesme se veseli Željko Vasić?
– Volim kafanske pesme i baš mi nedostaje kafana. Nedostaju mi druženja da malo zapevamo Tozovca, Cuneta Gojkovića, Miroslava Ilića i pesme ostalih ivođača koje ja volim.
Imali smo priliku da te viđamo u žiriju muzičkog takmičenja „Nikad nije kasno“. Da li bi mogao da budeš stalni stručni član u „Zvezdama Granda“?
– Da, bio sam više puta. To je jako odgovorno, a možda bi verovatno bilo zanimljivo zato što sam ja onako kontra od mnogih koji su tamo, pa bi to možda bilo zanimljivo. Morao bih da se sam sa sobom dogovorim da li mi to treba ili ne treba.
Kakvi su ti dalji planovi?
– Ma ne planiram ništa (smeh). Planirao sam ja svašta prošle godine, kada je trebalo da proslavim 20. godina karijere od pesme „Žena kao ti“, da izdam novi album i tako dalje. Ništa se od toga nije desilo, pa ne planiram ništa. Hoću da prezentujem jednu po jednu pesmu ove godine sa tog novog albuma. Napravio sam neku koncertnu ekipu sličnu onoj turneji akustik „Da pređemo na ti“ i verovatno ćemo ovog leta tako raditi u manjem sastavu bez neke velike buke, galame, stadionske muzike i svega ostalog. Ideja mi je da to napravim u malo širem sastavu nego što će biti u Kombank dvorani. Videćemo šta će se dešavati od jeseni, ne znam još šta nas čeka (smeh).
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
