3
Pevačica Marina Bogdanović se u javnosti prvi put pojavila kada je kročila na muzičku scenu "Zvezde Granda" 2016. godine. Ona je tada ceo region oduševila izvedbama popularnih pop pesama, a poslednjih par godina važi za najtraženiju pevačicu na terenu.
Marina u razgovoru sa Nemanjom Vasiljevićem, novinarom Nova.rs, kaže da je zbog veće zarade prešla u narodnjake, a onda i otkrila svoj muzički put koji je veoma bogat i zbog kog važi za jednu od najškolovanijih pevačica na estradi.
PROČITAJTE JOŠ:
3
26
Da li za prvi maj radiš ili odmaraš?
„Još uvek nisam sigurna, kada sam bila mlađa išla sam na uranke, praznovala sam, ali sada to ne bih mogla da izdržim. Mogla bih da jedem i na spavanje da idem. Ja sam odrasla na Voždovcu, pa smo za prvi maj išli na Avalu, skupimo se, idemo pevamo, pravila sam roštilj, ja volim da spremam i da jedem.“
Znaš da kuvaš?
„Znam, mi kod kuće sve tradicionalno, pasulj, grašak i tako dalje. Imamo neki privatan biznis, tačnije pravimo baklave, osvojili smo nagradu za najbolju domaću baklavu. Nismo se pripremali za to, nego smo otac, brat i ja odlučili da mamu prijavimo za takmičenje jer je otišla u penziju i nije znala šta da radi i ona na takmičenje i osvoji zlatnu medalju.“
Iz kakve porodice dolaziš? Muzičke?
„Otac i majka su ceo život igrali folklor, otac je svirao harmoniku, ali se nisu bavili muzikom nikada. Brat i ja smo to nastavili, ali sam se ja školovala za to i nastavila sam u estradne vode. Pokojna baka i deka, majčin otac i očeva majka su jako lepo pevali, čak su deku zvali da u to vreme snima traje snimke za Radio Beograd, ali je njega interesovao fudbal, tako da je on jedan od osnivača FK Rad i on je bio prvi kapiten. Mi tu živimo, na Banjici, voleo je da peva za društvo, nije hteo da se bavi profesionalno.“
Koliko si dugo trenirala folklor?
„Nekih 18 godina. Zbog roditelja sam počela da igram, nisam ni znala da znam da pevam. Desilo se da se drugarica solistkinja razboli i onda sam ja morala da je menjam. Bila sam treći razred osnovne škole, tada su mi rekli da znam da pevam. Kasnije sam upisala nižu muzičku školu Mokranjac odsek za srpsko tradicionalno pevanje, završila sam i srednju školu i Muzičku akademiju. Ceo život sam posvetila muzici.“
Jedna si od retkih na estradi koja je toliko školovana za muziku?
„Da, ali nisam želela da budem estrade, imam neke snimke kako pevam pesme Dragane Mirković od prve do poslednje strofe. Kažu mi roditelji da tek sada shvataju da sam ja kao mala pokazivala afinitete prema muzici. Rekli su mi da su na svom krštenju jurila kamermana da samo mene snima. Život namesti da se u pravom trenutku dese prave stvari.“
Šta stoji iza jednog radnog dana?
„Prvo moraš da spavaš dugo, ali ja ne volim da spavam, probudim se oko 8h, pa se onda vratim na silu. Kreće sređivanje, brat, mama, tata svi su uključeni, pa se i kuče uznemiri. Pogotovo kada je leto, pa se radi svaki dan. Posle svirke svi idemo na pumpu da popijemo kafu, to je kafić za muzičare. Ovaj posao moraš da voliš, ako ne voliš, ne možeš ni da izdržiš. Nas uvek drži ta povratna reakcija publike.“
Kad si prvi put osetila reakciju publike?
„Kada sam u Sava Centru pevala sama, možda sam imala nekih 15 godina sa akademskim kulturno umetničkim društvom Lola iz Beograda, tu sam baš dugo igrala i kada sam akapela otpevala sa 15 godina, veštačkim trepavicama, nisam videla ništa, a znala sam da je ispred mene četiri pet hiljada ljudi i kada sam otpevala samo sam udahnula i onda je krenuo aplauz.“
„U Loli sam godinama igrala, a u Nacionalnom ansamblu sam bila prvi stipendista igrač pevač, imala sam 13 godina. Roditelji su potpisali ugovor jer sam ja bila maloletna. Kada god sam mogla išla sam na te probe, koncerte, generalne probe, a igrala sam i u Loli jer su to prijateljske kuće.“
Kada si došla u Zvezde Granda imala si već neko iskustvo, po čemu pamtiš to takmičenje?
„Doživela sam šok, u folkloru je drugačije, a u Grandu je bio veliki rivalitet. To svi predstavljaju sa mašnicama, a nije baš tako, ali predivno iskustvo jer su tu bila uključena velika imena sa naše scene. Taj format ti pruža veliko iskustvo, pojavila sam se sa tamo sa 23 godine. Toliko sam se tresla prvi put.“
Jesi imala nekoga da te savetuje kako da se obučeš, šta da pevaš?
„Shvatila sam da najbolje prolazim kada slušam sebe, i definitivno ti nastupi imaju najveće preglede. Sećam se da sam napravila šou kada sam pevala pesmu Lepe Brene, uzela sam daire, izula se i danas pričaju o tome. Jelena Karleuša je bacila papire, Šaban Šaulić je aplaudirao… Nisam imala nekoga da mi kaže šta i kako, ja sada kažem ljudima koje znam šta da ciljaju.“
Kada si počela da zarađuješ od nastupa?
„Na trećoj godini fakulteta, morala sam da se krijem naravno, nisam smela da kažem profesorima da sam počela da tezgarim. Ne ide kao uz nekoga ko studira muzičku akademiju. Sećam se da me je zvao Bojan Davidom, moj kolega sa fakulteta, on je takođe bio u Zvezdama Granda, pita šta radim, ja kažem spremam ispit kod neke profesorke i on me pita za koliko mogu da se spremim, ja mu kažem da ne mogu da izlazim sada, a on mi kaže da mu je pevačica otkazala i da moram hitno da se spremim, a ja ne znam ni drugu strofu pesmu ‘Beograd’ od Cece, slušala sam ja tu muziku, ali nisam pevama tada.“
„Ja pitam šta da obučem, on mi kaže da se namunjim što više. Sećam se da mi je dao 1000 dinara, a ja kao ‘nemoj da me ponižavaš, ne treba ništa, došla sam da ti pomognem’ i on kaže evo ti kupi sok i ja kao ajde daj. Počela sam tako da sviram da njim, posle sam bila u nekim bendovima. Onda se dođem u Zvezde Granda i kada sam ispala prvi put razočarala sam se, reko nisam ja za to.“
„U to vreme sam držala časova tradicionalnog pevanja u Beču, u Štutgartu sam radila tokom čitavog školovanja. Pozove me Igor Škodrić Leštanac i kao treba im mlađa pevačica, i ja reko ajde još sutra i više neću i ja odem i zaradim lepe pare. Kad sam došla kući tata me pita kome sam ukrala, ja reko tata ceo život sam džak generacije. To je prvi trenutak kada sam osetila šta znači kada je orkestar iza mene. Ja sam rekla da mogu da pevam, ali uslov je da bude još jedna pevačica koja će da peva dvojke, i on mi kaže da da. Na narednoj svirci pevačica se razbolela, druga udarila i tako dalje. Ja posle nekog vremena njega pitam da li on uopšte ima drugu pevačicu i on mi kaže ne, ali ozbiljno pevam dvojke i ne zna kako drugačije da me natera.“
„Posle sam počela da pevam sa ozbiljnim orkestrima, sa Borkom Radivojevićem i tako dalje. Imala sam sreću da sam sa njima krenula, ali su i oni bili zadovoljni mojim radom. Kroz rad sa njima sa postala sve popularnija i sada sam je došao trenutak kada me ljudi sami traže i stvarno mi je puno srce.“
Na koju pesmu zaplačeš?
„‘Igraj bako veseli se’ i na pesmu ‘Ja vragolan i moj deda’. Mama i tata su mi od korone jedva ostali živi, baka sa mamine strane je najduže bila živa, ona je sa mnom ostala u kući dok su mama i tata bili u bolnici. Baš sam volela bake i deke. Baka na kraju nije mogla ni da priča, imala je i alckajmera, volela me je mnogo. Kad joj je bilo loše, za moj rođendan joj je pozlilio, pre četiri godine, došla je hitna pomoć, priključili je na infuziju i ja sam joj prišla i kažem ‘bako kako ti ono kažeš, jedan se otego’, a onda kaže ‘drugi se protego’. Jer mi je stalno govorila da se ne brinem za momke, jedan se otego, drugi se protego, meni je to bila šifra da znam da je ona dobra… Mnogo sam volela bake i deke, sa njima sam odrasla, tokom devedesetih mama i tata su morali da rade pa dva posla, pa su me bake i deke čuvali.“
BONUS VIDEO: ISPOVEST „Tito je napravio udbašku bazu na estradi“ – Vendi tvrdi da dve poznate pevačice uspeh duguju službi: jedna je narodnjak, druga zabavnjak – a ovako su regrutovane