0
Glumac Nebojša Dugalić koji u seriji „Vreme zla“, nastaloj po motivima romana Dobrice Ćosića iz trilogije “Vreme zla” (“Vernik”, “Grešnik” i “Otpadnik”), a koja se emituje na televiziji Nova S, tumači ulogu Bore Puba, govori za „Novu“ o kompleksnosti ljudske duše i patnje i kaže da bez obzira na vremensko razdoblje, čovek uvek može da se poveže sa emocijama drugog ljudskog bića.
Kakav je u seriji lik Bora Pub kojeg tumačite?
„On je kao i svi ostali likovi jedan od onih koji su zaglavljeni u tim burnim vremena i koji pokušava da spase ono što je moguće spasti u situaciji u kojoj su izgledi za spas vrlo mali. Jer, u takvim vremena čovek je prinuđen da spasava i ono nešto malo ljudskosti i da spavasava goli život, porodicu, prijatelje, što od okolnosti, što od njih samih, i od ambicija i od upuštanja u događaje zatečene istorije, to je ustvari jedna od kockica tog mozaika upletenih sudbina i jedan važan nosilac te priče. Ono što je ključna odlika tog vremena, odnosno, ključni problem tog vremena, jeste da nijedan izbor nije dobar. Za šta god da se odlučite, odlučili ste se samo za različita vrsta stradanja … to je dramska okosnica, pokušali smo da se kroz pojedinačne sudbine sagleda ta problematika vremena.“
PROČITAJTE JOŠ
Glumili ste istorijske ličnosti tokom karijere. Je li Vama lično teže da donesete lik istorijske ličnosti ili književnog lika?
„I jedno i drugo je i teže i lakše na svoj način. Kada imate istorijskog lika, imate nekakvu građu koja podrazumeva uvid u karakter tog lika, imate na šta da se oslonite, još ako je u pitanju neko čiji snimci postoje, onda možete videti dosta od njegovog spoljašnjeg izgleda, načina, govora, gesta, tako da u tom smislu je lakše jer imate građu, ali s druge strane, teško je jer treba sav taj materijal koji je dostupan pretvoriti u sebe i pronaći u sebi prostora da se taj lik što vernije prenese. Kada radite neke neistorijske, već samo dramske likove, imate širok prostor kreiranja i možete u taj lik učitati bez ogrnaičenja – liči ne liči, niko to neće reći. Postoje razni karakteri, ali to je teže jer ste na pučini u kojoj nema obale, treba izabrati…“
Je li izazovnije približiti epohu ili igrati savremeno doba?
„To sve zavisi od dramskog predloška, ako je predložak dobar, onda nema bitne razlike, važno je da dramska struktura predloška bude dobro utemeljena. Kada to postoji, oslanjate se na intuiciju koja se tiče univerzalnog aspekta ljudskosti, čovek je isti u svim vremenima, a svi porivi strasti i prostori stanja, osećanja, ambicija, u suštini najdublje temljno, ostaju isti. Epoha samo nalaže da obratite pažnju na ono što je nekakva društvena norma ispoljavanja ličnosti, ti zadati okviri društvenosti koji su nametnuti i ograničeni, a savremene priče imaju drugačiju vrstu tog uokvirenja. Možda nam je to sada bliže u iskustvu, ali nekada je zahvalnije kada nam je iskustvo dalje.“
Vremenski tok serije smešten je u osvit Drugog svetskog rata. Može li to vreme da se uporedi na neki način sa sadašnjim vremenom?
„Svako vreme je moguće porediti sa aktuelnim vremenom, ali opet, svako vreme ima svoje specifičnosti, ono što je u dramskom smislu univerzalno jeste problematika pojedinačnih sudbina, svejedno je da li vreme ima drugu boju, šarenilo, drugačiji kostim, mi uvek možemo da se identifikujemo sa pojedinačnom ljudskom dramom. To može biti drama svakog vremena, svako može biti u bezizlazu svoga doba na mnogo načina, pogotovo kada istorijske prilike uplivaju u prostor naših pojedinačnih života, intime i porodice. Jednostavno čovek se zatiče u istoj vrsti problema, u istim bezizlazima. Ovde to serija pokušava da ispriča, a to je pojedinačna ljudska drama, slika univerzalnog stradanja čoveka kroz celu istoriju. Mi pamtimo to doba, pamtimo taj raspon istorije i možemo da posvedočimo o tome…. Svakako, svako se vreme tiče i svakog drugog vremena.“
Ako biste morali da odaberete jedan roman Dobrice Ćosića, koji bi to roman bio?
„On je napisao jako mnogo, i jako je teško odabrati, jer mnogo njegovih romana su svojevrsni stubovi, te čovek teško može da se opredeli, možda po ličnom afinitetu, ali ja se sećam da mi je njegova Bajka ostavila prilično intenzivan utisak. Njegova kasnija ostvarenja su imala drugi zahvat i drugačiju vrstu tretmana, možda ako bih morao da biram, pored ostalih naslova, možda bih Bajku izdvojio samo zbog prvog svog susreta i nekog najintezivnijeg osećaja tada.“
BONUS VIDEO: Anja Mit: Nekad mi se dopada kad gledam sebe, a nekad gađam televizor
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
