INTERVJU Aleksić: Lepa Brena fenomen jednog vremena

Podeli:
Lepa Brena project Foto:Jelena Janković/Bitef Teatar promo

Od prvog izvođenja u Bitef teatru do danas, predstava Lepa Brena Project nastavlja da živi svoj život i to veoma uspešno kako u regionu takom i širom sveta na turneji. Želeli smo da saznamo nešto više od autora Vladimira Aleksića, u čemu je tajna uspešnosti predstave?

Lepa Brena je najveća zvezda Jugoslavije, simbol šoubiznisa, uzor mnogim mladim devojkama, simbol jednog vremena koje je zabeleženo raznim turbulencijama. Koliko je predstava, baveći se aspektom krize identiteta posle raspada Jugoslavije, uticala na naše društvo danas? Odogovr na ovo, ali i na mnoga druga pitanja ponudio je autor i reditelj Vladimir Aleksić.

Autorski tim je istakao da predstava nije biografska priča, niti se oni bave Lepom Brenom kao ličnošću, već pokušavaju da je sagledaju kao fenomen koji traje već 40 godina i koji je svedočio različitim društveno-političkim situacijama u Jugoslaviji, do dan-danas. Dramaturg povezuje monologe pet Brena: Brene Graditeljstva, Brene Biznismenke, Brene Pesme, Brene Jugoslovenke i Brene Seksualnosti u neku vrstu međusobnog dijaloga, Brena sama sa sobom tako i sa publikom.

Vidi se jedan raspad sveta u kojem kroz ličnost Brene vidimo i rat i raspad zemlje i tragičnu i naizgled beskonačnu tranziciju, vidi se i Brena kao zvezda koja i sama puca pod pritiscima porodične drame koju lično preživljava. U predstavi igraju: Jovana Gavrilović, Jasna Đuričić, Jelena Ilić, Tamara Krcunović, Ivan Marković/Vladimir Aleksić

Kako ste prelomili da radite na ovakvom projektu, s obizirom na to da je reč o Lepoj Breni, a da su šoubiznis i umetnost na prvi pogled nespojivi?

„Ja milsim da su pop kultura i umetnost i te kako spojivi. Mnogo umetnika, poput Endi Vorhola, Roj Lihtenštajna, Kejt Hariga, Dzef Kunsa su su se bavili fenomenima pop kulutre, bili su inspirisani ikonama, odnosno slikama iz popularnih medija. Taj pravac u umetnosti se, logično,  zove PopArt. Umetnost ima pravo da izvor za svoju inspiraciju traži bilo gde i tu ne sme da postoji nikakva hijerarhija niti cenzura.“

Koje su vaše prve asocijacije na Brenu i kako je se Vi sećate iz detinjstva?

„Moja asocijacija na detinjstvo i Lepu Brenu jeste, što bi Francuzi rekli ‘joie de vivre’ odnosno radost život. Sećam se ogromnih redova ispred bioskopa Balkan u Zrenjaninu, odakle sam rodom, kako posle škole svi čekamo da gledamo film “Hajde da se volimo”. Brena mog detinjstva, skače sa Mostarskog mosta, ima duge noge, i iz žita panonskog poručuje: “Ja sam Jugoslovenka.“

Lepa Brena project Foto:Jelena Janković/Bitef Teatar promo

Da li vreme bivše Jugoslavije i najveće popularnosti Lepe Brene pamtite i iz ugla vaših roditelja?

„Ne mogu da se setim kakav su odnos moji roditelji imali prema popularnosti Lepe Brene tada, verujem da im je bila simpatična.“

PROČITAJTE JOŠ

Šta je Vama lično bila motivacija da radite na ovakvom projektu?

„Olgi Dimitrijević i meni je od samog početka bilo jasno da želimo da napravimo predstavu, koja će kroz prizmu fenomena karijere Lepe Brene, nesumnjivo najveće jugoslovenske zvezde, pokušati da sagleda život na ovim prostorima poslednjih četreset godina, koilko i traje karijera Lepe Brene. U figuru Lepe Brene upisane su teme šou biznisa, rata, tranzicije i nostalgije. Istovremeno, figura Brene neminovno spaja društveno-politički kontekst sa našim ličnim istorijama, emocijama, i življenim iskustvom. Ukratko, priča o Lepoj Breni nije priča o pojedincu, već je suštinski priča o Jugoslaviji, njenim suprotnostima, lepotama, raspadu, i, onome što je ostalo posle.“

Brena je ovde nazvana „Fenomenom“ i jasno je u kom kontekstu je posmatrana iz različitih perspektiva, ali koja je od tih perspektiva na Vas imala najviše uticaja u odrastanju? N

„Da bi vašim čitaocima bilo jasnije, mi smo primetili, da tako kažem, 5 fenomena preko kojih smo hteli da ispričamo priču o svima nama. Jedna Lepa Brena koje je bila i ostala ubeđena Jugoslovenka. Ovo je Brena čiste ideologije jugoslovenstva, i njenih snaga i slabosti. Druga je Brena jugoslovenskog graditeljstva. Širom Jugoslavije su zgrade dobijale od milja ime po pevačici. Među njima su i vrhunski primeri modernističke arhitekture. Ali te zgrade su doživljavale i mračne sudbine, ne samo kroz vidljivo fizičko propadanje fasada, liftova i okoline. Neke od njih postale su i poprište zločina. Treća je Brena kraljica šoubiznisa Jugoslavije, koja je znala da iskoristi tržišnu ekonomiju koliko u socijalizmu osamdesetih, toliko više po raspadu zemlje, koja se sjajno snašla u novonastalim okolnostima i transformisala se u biznismenku sa imperijom. Četvrrta je Brena seksualnosti san svakog malog budućeg gej muškarca i trans žene koji su pred ogledalom, rodbinom i prijateljima kroz osamdesete i početak devedesetih godina izvodili impersonacije njenih pesama. I peta je, naravno, Brena pesma.  Pesma je ta koja i dalje najbrže ujedinjuje ljude na ovim prostorima.“

Kakvi su utisci kolega, ali i običnih ljudi koji su dolazili i koji i dalje dolaze da vas gledaju?

„Uvek mi je nezgodno da pričamo o utiscima drugih ljudi. Ono što nas izuzetno raduje jeste da je predstava od premijere 2019. pa do danas uvek rasprodata, a to znači da ljudi dolaze pre svega po preporuci. Bilo je u početku kometara kako to nije tema za pozorište, i imali su predrasude, ali onda su nam ti isti ljudi prilazili i govorili koliko ih je ova predstava uzbudila na vise nivoa.“

Foto: NOVA S

U vašoj predstav,i koju ste nedavno igrali na BELEF-u “Putovanje izvan središta zemlje”, bavite se krizom koja nas je zahvatila posle kovida, životom posle kovida. Da li se može povući paralela sa krizom koju smo prolazili i nakon raspada Jugoslavije?

“Putovanje izvan središta” je predstava koja se igrala u autobusu, na aerodromu i avionu i  koja se bavi  pomeranjem, izmeštanjem, napuštanja trenutnih situacija i odlaska na neka druga mesta. Pandemijska godina suočila nas je sa situacijom iz koje je nemoguće otići, u kojoj je gotovo nemoguće otputovati. Kriza je promenila način na koji putujemo, ali istovremeno, mogućnost odlaska ne označava samo put na daleke destinacije, evropske prestonice i tirkizna mora, već i mogućnost da se ode, ili iskoči, iz svoje kože, sudbine, uslova života. San o putovanju u pandemiji ili bez nje, uključuje snove o bekstvu, promeni, i drugačijem životu. Naravno da postoji određena paralela, i raspad Jugoslavije, kao i Pandemija, je uništila mnogim ljudima snove, živote. Ljudi su ostajli bez krova nad glavom tokom rata, u pandemiji su gubili poslove, mnogo je ljudi ostalo gladno, i strepilo kako ce prehraniti porodicu. Što bi rekla Brena graditeljstva u našoj predstavi : “Ovo, ovako, nisam zamišljala!”

Lepa Brena project Foto:Jelena Janković/Bitef Teatar promo

Šta mislite koliko svaka kriza identiteta utiče na razvoj jednog društva? Možemo li to uporediti sa koronavirusom danas? 

„Ja mislim da ceo svet, trenutno, živi krizu identiteta. Trenutno vladaju neke druge vrednosti. Kada otvorite npr.instagram svi su jako lepi, zgodni (ako slučajno i nisu postoje za to filteri i aplikacije da se određene mane uklone), svi su bogati i nadasve srećni i u miru sa samim sobom. Dakle jedna velika površnost i laž. Ubeđen sam da je taj trend na izmaku snaga, jer čovečanstvo da bi napredovalo mora prvenstveno duhovno da evoluira a tu onda na scenu dolaze drugačije vrednosti.“

Kako Vi vidite sada naše društvo nakon Vašeg rada na predstavi? Da li je sama predstava ostavila neki trag na Vas? 

„Meni su moji roditelji ponavljali stalno: Ako želiš da uspeš u životu, završi fakultet i uči strane jezike. Danas vidim društvo koje hrli da prečicom dođe do bogatsva i onda da celom svetu na najprimitivniji način pokazuje koliko para ima. Ali sam apsolutno siguran da ce uskoro doći vreme kada ćemo ceniti coveka zbog svog intelekta i pre svojih dostignuća.“

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter

Komentari

Vaš komentar