0
Pevačica otvoreno o emotivnom životu.
Pevačica Jovana Tipšin gostovala je u našoj emisiji „Ispovest“ u kojoj je ispričala detalje iz svog života za koje javnost do sada nije znala.
PROČITAJTE JOŠ:
Ona je otvorila dušu i ispričala po čemu pamti pokojnog oca kao i kako je izgledao trenutak kada je saznala da je preminuo.
„Prvog oktobra 1997. godine, imala sam turneju sa mojim kolegama Milošem Bojanićem, Banetom Bojanićem i Indirom Radić, pevali smo u Italiji, imali smo tri grada, Vićenca, Vereno i Trst. Sestra je uvek išla sa mnom, a tata je tada otišao u bolnicu odjednom, imao je problem sa srcem, vodu u plućima i tako dalje. Dugo je nosio kilu koje se spustila u donji deo stomaka, plašio se da se operiše, dugo je nosio pojas. Kada je odlučio da se operiše, dosta je oslabio. Njega su stranci operisali, onda sa godina astma, šećer, izmori vas posao, život, briga o deci i svemu. Kada sam čula da je tata u bolnici, ja sam njega sanjala. Dobila sam neko predskazanje.“
„Kažem Milošu da moram za Beograd, a on mi kaže da moramo svi zajedno zbog vize. Ja sam mu rekla da je on odgovoran za to što je nas je menadžer pokrao. Mi smo se vratili sutradan za Beograd, sestra i ja smo otišle u bolnicu, pocrneo je, guši se, mi zovemo sestre da mu pomognu. Kasnije sam opet došla u posetu, bio je malo bolje. Pita me kako je bilo, da li smo isplaćeni, a ja gutam knedle, ne znam kako da mu kažem da smo prevareni za novac. Kažem ja da je sve vrhunski, da se ne sekira, pokušavala sam da mu ublažim bol, otišla sam da mu kupim viršle, rekla sam da ću mu uplatiti banju. Onda sam otišla, i kada sam videla njega onako kako hoda polako, meni je samo kroz glavu prošla misao da je to možda poslednji put da se vidimo.“
Jovana Tipšin nam je ispričala da joj očeve reči i dalje ozvanjaju u glavi, a tiču se partnera.
„Otišla sam kući, uveče se sestra sa njim čula, on kaže da jede pljeskavicu, mama mu je onda otišla u bolnicu. Mi smo kao deca krenulu i brzu hranu da jedemo, i hajde da kupimo i tati da jede, mi ga zovemo, njega nema, mislili smo da spava. Zvali su nas ujutru iz bolnice, a on je preminuo posle ponoći, deset do jedan je bilo, bio je prvi oktobar. Ja sam ležala na njegovom krevetu to veče. Medicinska sestra nam je ujutru javila da je preminuo, a ja od tada ne mogu da podnesem jutarnje pozive, isključujem zvuk, imam strah kada mi zvoni telefon. Sada sam se setila da dok smo u avionu putovali za Beograd, Indira Radić je čitala novine i došla je do nekih umrlica, a ja sam videla mog tatu, a on je uveče preminuo. Imam preuveličanu intuiciju što ne volim, možda je to dobro, a možda i nije. Jako sam teško podnela njegovu smrt. Sećam se da mi je rekao da, ako radim neki posao, da budem profesionalac. Imala sam 17 godina, imala sam neku simpatiju tada, a tata mi je rekao – ili se udaj ili budi profesionalac u svom poslu. Sećam se tih reči i dan-danas.“
BONUS VIDEO: ISPOVEST „Mama dođe sa posla, u bolovima je, ja joj izmasiram noge“: Jovana Tipšin po prvi put o odrastanju u radničkoj porodici sa sedmoro braće i sestara
