Foto: E-Stock/ Caslav Vukojicic

Udruženje muzičkih menadžera i organizatora Hrvatske organizovalo je 29. jula u Zagrebu konferenciju za medije povodom problema sa kojima se usled pandemije suočava ova grana industrije, a sa simboličnim početkom u 12.05 kako bi ukazali na to da je u određenoj meri već kasno za spas industrije.

PROČITAJTE JOŠ

Pod parolom „Pustite muziku neka svira, a nas da radimo“ predstavnici hrvatske muzičke industrije su kroz ovu konferenciju ukazali na to da ni nakon šest meseci od početka pandemije, ovoj industriji nije omogućeno pravo na rad.

Konferencija je za cilj imala da skrene pažnju na ugroženost više od 15.000 radnih mesta unutar industrije, budući da je još uvek nejasno na koji način se manifestacije u Hrvatskoj mogu održavati, te da na lokalnim nivoima važe različita pravila.

Osim izvođača, ova problematika pogađa i veliki broj ljudi koji učestvuju u organizaciji i realizaciji koncerata, festivala i drugih muzičkih manifestacija poput produkcijskih kompanija, menadžera, tehničara, ton majstora, scenskih radnika i mnogih drugih.

Na konferenciji za medije su govorili Darko Tuček, predsednik Udruženja muzičkih menadžera i organizatora, Alek El-Kazal ispred projekta Ultra Europe, Branko Paić direktor diskografske kuće Scardona, pevačica Indira Levak i drugi predstavnici muzičke industrije.

Oni su u svojim izlaganjima hrvatskoj vladi uputili apel da hitno usvoji konkretne mere finansijske pomoći ovom sektoru kako bi se osigurala egzistencija više od 15.000 zaposlenih u ovoj industriji ali i njihovih porodica.

„Već nekoliko meseci se suočavamo sa izostankom preciznih i na nacionalnom nivou usaglašenih preporuka u vezi sa održavanjem koncerata i drugih javnih okupljanja, o čijem održavanju danas proizvoljno odlučuju lokalne vlasti. Preporuke, dakle, postoje, ali na nivou gradova i županija one se tumače na različite načine. Onemogućen nam je rad, zbog čega smo i apelovali na Vladu da hitno usvoji mere za spas industrije koja godišnje akumulira potrošnju veću od 10 milijardi kuna, od čega direktnu korist ima i država“, izjavio je Tuček, a prenosi Jutarnji list.

Zahtevi predstavnika muzičke industrije podrazumevaju hitno otvaranje posebne kreditne linije Hrvatske banke za obnovu i razvoj, po uzoru na ekonomsku meru solidarnosti za turistički sektor, ali i formiranje posebnog fonda pri Ministarstvu kulture za vreme trajanja epidemije, za sve pojedince unutar industrije koji svoje poslove obavljaju kroz ugovore o delu i kojima se u ovom trenutku ne može isplatiti ni minimalni dohodak.

Osim toga, predstavnici ove industrije od Vlade traže i zadržavanje postojećeg paketa finansijske pomoći za očuvanje radnih mesta, poreske olakšice na prodate ulaznice za muzičke manifestacije, te osnivanje fonda za podršku marketinškim aktivnostima u muzičkoj industriji na domaćem i inostranom medijskom tržištu.

Levak je istakla da je sektor muzičke industrije jedan od retkih koji je zapravo sve vreme u zastoju, te da je egzistencija veoma velikog broja ljudi trenutno ugrožena zbog povezanosti muzičkog sektora sa čitavim nizom drugih industrija i delatnosti, dok se Alek El-Kazal osvrnuo na to koliki je uticaj muzičkih festivala poput Ultre na sektor turizma te samim tim i na ukupni bruto domaći proizvod Hrvatske.

Većina država članica Evropske unije već je donela hitne pakete mera u vidu bespovratnih sredstava finansijske pomoći muzičkoj industriji.

Nemačka je tako do sada izdvojila čak 50 milijardi evra, Italija čak 130 miliona evra, a Velika Britanija 1.57 milijardi funti.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar