"Normalno da vidim ubiranje političkih poena, nemam iluzije o tome kako politika funkcioniše, i vlast sa nepotrebnim skupovima, i opozicija sa neodgovornim kritikovanjem svake uvedene mere, pokušavaju da poentiraju na ovome, i nije mi drago kad to vidim, ali se ti računi svode kada prođe epidemija", kaže u razgovoru za portal Nova.rs frontmen benda Repetitor, Boris Vlastelica komentarišući trenutnu vanrednu situaciju usled pandemije koronavirusa.
Kada je frontmen grupe „Repetitor“ Boris Vlastelica pred 84-časovni policijski sat objavio na svom Fejsbuk profilu status u kome je izrazio svoj stav zašto treba podžati takav vid ograničenja kretanja u jeku pandemije koronavirusa, nije još bilo govora da će se odmah po isteku produženog vikenda u karantinu drastične mere Vlade maltene preko noći olabaviti.
Ovaj alternativni roker, koji je poznat i po kritičkim društvenim stavovima, svojim opširnim izlaganjem na društvenoj mreži uspeo je čak neke da zbuni, jer je u pojedinim segmentima delovalo kao da hvali i podržava vlast.
PROČITAJTE JOŠ
„Upravo je politikanstvo taj gest da se svaka podrška državi shvati kao podrška vladajućoj partiji. Trenutno je na globalnom nivou borba za zdravlje prioritet i tu je očigledan veliki trud i žrtva naših zdravstvenih radnika i meni je normalno da podržavam mere koje propisuju nadležne institucije bilo ko da je na vlasti. Posebno ako brojke potvrđuju da su te mere mnogo efikasnije nego one labavije na Zapadu Evrope. Zato i tamo vidimo borbu dve struje, većeg dela struke koji je za uvođenje sličnih zabrana kretanja koje su kasnile na Zapadu i sa druge strane pritiska kapitala da se ekonomija uopšte ni ne zaustavlja. Jer treba biti jasan i iskren, insistiranja EU da se održe ‘prava građana’, bila je samo šifra da se ne ugasi slobodna cirkulacija kapitala. Drugo je sasvim što bi svi mi voleli da se neko u svetu današnje kapitalističke ekonomije interesuje za to da li oni imaju dovoljno sunca ili vazduha ili da li su dovoljno animirani. Ne, oni ne mogu da naprave pare na izolaciji i karantinima – odatle ide protivljenje, koje se šifruje kroz ‘prava građana’. Tako imamo Trampa koji predlaže vraćanje na posao, Švedsku koja se inati iako ima troduplo veći mortalitet od Danske, četvoroduplo od Norveške… Dakle liberalne mere očigledno ne daju rezultata i zagovaranje istih u našoj zemlji može da bude opasno. Na žalost naša ekonomska uvezanost sa Zapadom usloviće da se i ovde relaksiraju mere po uzoru na njih i pored 100.000 mrtvih u Evropi za ovih mesec i po dana. Evo to već od juče najavljuju i kod nas“, kaže Boris na početku razgovora za Nova.rs i dodaje:
„Ako nam nisu bili dovoljni primeri sa dalekog istoka, iz Kine, Južne Koreje, Novog Zelanda ili Vijetnama, evo nam lokalni primer Grčke koja od početka sprovodi vrlo restriktivne mere, slične Srbiji, i ima relativno mali moralitet kao i Srbija, samo ih je još ranije uvela, pa ima dosta manje zaraženih. Vidim da na nivou cele Evrope posle 1. maja sledi relaksiranje mera i ako mi lično nije drago ostaje mi samo da poštujem propisano, jer drugi mehanizam u epidemiji od države nemamo, svaka individualna akcija je nedovoljna, stvar se rešava kolektivno. To što je ostalo od države, zdravstva i vojske posle silnih tranzicionih muljanja i MMF-ovih stezanja kaiša, i ova pomoć kineskih i ruskih timova lekara, to je sve što imamo u ovoj situaciji“.
Primećujete li vi, poput mnogih koji komentarišu na društvenim mrežama, da vlast zloupotrebljava vanredno stanje i da im čak možda ide na ruku ova situacija?
– Ne mislim da bilo kojoj vlasti ide na ruku nezapamćeno urušavanje ekonomije posle koje može da usledi ogromna nestabilnost i na lokalnom i na globalnom nivou. Ne verujem ni da su toliko bili ugroženi na izborima da bi im ovo sada, nešto ovako nepredvidljivo, posebno išlo na ruku. Normalno da vidim ubiranje političkih poena, nemam iluzije o tome kako politika funkcioniše, i vlast sa nepotrebnim skupovima, i opozicija sa neodgovornim kritikovanjem svake uvedene mere, pokušavaju da poentiraju na ovome, i nije mi drago kad to vidim, ali se ti računi svode kada prođe epidemija. Sada je bitno da 99 odsto nas koji poštujemo mere u tome i istrajemo i da se ne opuštamo ni kad nas vrate na posao. Mada će nas muzičare poslednje, nas ovo najviše pogađa.
Hvalite struku (medicinsku) koja je uspela da istraje sa pooštravanjem mera i za Uskrs, a kako komentarišete često oprečne izjave, koje su kasnije morali da koriguju kao lapsuse ili šta već, jer to nije bilo usklađeno sa pričom koju su prethodno plasirali državni zvaničnici?
– Taj problem smo sada oko Usrksa imali svuda, prijatelji iz Hravtske mi kažu da su kod njih olabavljene mere specijalno zbog praznika, što nije po volji struci. Zato i kažem u statusu koji je povod ovog razgovora, da treba ostati kritičan u smislu stvarati pritisak da se sluša struka i mere koje propisuje. Sve druge političke agende ostaviti za posle, inače može mnogo duže da potraje.
Pojedini stručnjaci (medicinski, pravni, socio-psihološki) smatraju da je i nesmetano odvijanje rijalitija u vanrednom stanju svojevrsan poziv na kršenje mera zbog toga što su oni izuzeti iz zabrana koje se odnose na sve ostale građane, šta vi mislite o tome?
– Meni to iskreno ne zvuči kao nešto mnogo bitno.
Kako gledate na slučaj hapšenja Jovane Popović iz Kikinde, da li je tu reč o politikanstvu zbog njene pesme „Bagra“?
– Ja bih jako voleo da se i dalje hapsi zbog pesama, to bi značilo da elita smatra muziku kao pretnju. Ali čitao sam da se advokatima obratilo mnogo ljudi sa istom sudbinom, koji su došli neposredno pre vanrednog stanja i uvođenja mere samoizolacije i onda bili uhapšeni u ubrzanoj proceduri. Jovana je bila među njima, i koliko znam sada je na slobodi. Znam kako je biti u pritvoru bez opcije kontakta sa porodicom, prošao sam i kroz to iskustvo. Bitno je da je sada na slobodi i da nije optužena, jer je to ozbiljno delo, što mnogi, vidim, poput fudbalera Luke Jovića, neozbiljno shvataju.
Šta se dešava sa vašom grupom u karantinu, da li ste u kontaktu sa koleginicama Ana Marijom Cupin i Milenom Milutinović, spremate li nešto novo?
– Nedostajemo jedni drugima, fale nam mnogo probe, trebalo je da snimamo sad album, umesto toga smo svako svojoj kući. Milena i ja učimo da kuvamo, svako sa svojom dragom/dragim, pobegnemo u prirodu kad god možemo van grada, što je recimo luksuz koji je zabranjen u dosta zemalja Evrope. Ana-Marija drži časove joge online, ona je išla na Nepal pola godine da to usavrši, pa od skoro to znanje prenosi. Javite joj se ako ste u fazonu da iz karantina izađete razgibani ko od gume.
Koronavirus je krenuo iz Kine, kojom ste, čini mi se, posle vaše posete ostali oduševljeni, kakvi su vam utisci nakon svega ovoga?
– Pa nije toliko oduševljenje koliko je iznenađenje, jer odmah postaje jasno koliko je prepuno propagande izveštavanje o Kini, koje je u Evropi gotovo isključivo negativno i onda čovek normalno da ima predrasude kada ide, o jednom sumornom potlačenom narodu, pod jakom kontrolom svakog aspekta života. Međutim, nismo takav utisak stekli i osvestili smo puno laži. Normalno i uz puno razgovora sa našim ljudima koji duže tamo žive i Kinezima samim, ali i naknadnog čitanja istraživanja. Prosto je i nemoguće kontrolisati milijardu i po ljudi na način na koji nama mediji stvaraju sliku, i dosta brzo padaju u vodu priče o socijalnim kreditima, narodu u strahu, i td, a ukazuje se slika jedne ogromne civilizacije u istorijskom usponu. Što se samog virusa tiče, malo ljudi zna da Španska groznica nema veze sa Španijom, već da je taj naziv dobila jer je u vreme Prvog svetskog rata samo njihova štampa bila dovoljno necenzurisana da izveštava o virusu, svi drugi su ga zataškavali, pa su svi pomislili da potiče iz Španije i tako ga nazvali. Kasnije teorije su bile da je nastao u rovovima Prvog svetskog rata, ali po najnovijim istraživanjima dokazano da je poteklao u državi Kanzas u Americi, tu su potvrđeni prvi slučajevi. Tako da je malo licimerno ono što pokušava elita na Zapadu sada da svu krivicu prebaci na Kinu, koja je sigurno odgovorna za mesec dana zakasnelu reakciju u slučaju Korona virusa, ali i same države Zapada su imale dva tri meseca da se spreme, umesto toga i sami su zataškavali stvar i umanjivali opasnost od virusa. A sada optužuju Kinu za to isto, što je u najmanju ruku licimerno, posebno što Kina ne dovodi u pitanje da nije na vreme reagovala i zato i nudi toliko pomoći širom sveta. Ali od kraja januara ceo svet zna, a tek sredinom marta Zapad kreće da reaguje, čija je to odgovornost?
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare