7
"Mere su na pola, što je i najgora varijanta. Neki ljudi ne mogu da rade, odnosno da privređuju, a s druge strane, korona ne prestaje. Ja to zovem šminkanjem mrtvaca. Ova vlast je nažalost u početku neke stvari možda i radila dobro, ali zbog političkih rejtinga neke mere ne sme da sprovede oštrije do kraja. I to se tako razvlači. Mislim da ćemo ovako samo produžavati agoniju. Imamo primere nekih drugih zemalja iz sveta, recimo Izrael, gde smo videli efikasno sprovedene mere koje kao posledicu imaju otvaranje restorana, kafića, itd. U Srbiji to nećemo videti skoro", govori za Nova.rs Feđa Stojanović, osnivač benda Beogradski sindikat.
Grupa Beogradski sindikat se tokom više od dve decenije postojanja profilisala kao veoma angažovana grupa, sa oštrim političkim stavovima i jakom rodoljubivom notom u svojim pesmama. Vođa Beogradskog sindikata, Feđa Dimović, inače advokat po profesiji, pred dvadeset drugu godišnjicu benda, pričao je za Nova.rs o politici, aktuelnim merama Kriznog štaba, političkom delovanju svojih kolega muzičara, ali je govorio i o muzici i novim pesmama.
PROČITAJTE JOŠ
„Mere su na pola, što je i najgora varijanta. Neki ljudi ne mogu da rade, odnosno da privređuju, a s druge strane, korona ne prestaje. Ja to zovem šminkanjem mrtvaca. Ova vlast je nažalost u početku neke stvari možda i radila dobro, ali zbog političkih rejtinga neke mere ne sme da sprovede oštrije do kraja. I to se tako razvlači. Mislim da ćemo ovako samo produžavati agoniju. Imamo primere nekih drugih zemalja iz sveta, recimo Izrael, gde smo videli efikasno sprovedene mere koje kao posledicu imaju otvaranje restorana, kafića, itd. U Srbiji to nećemo videti skoro. Isprva sam bio optimističan pa sam govorio da će korona sigurno nestati do proleće, onda i do leta, ali sada mislim da će sve ovo trajati još jako dugo, ako pre svega mi kao narod ne budemo malo odgovorniji i solidarniji“, započeo je Feđa, komentarišući činjenicu da smo zbog aktuelnih mera prevencije koronavirusa, umesto u kafiću, čaj pili šetajući se Tašmajdanom.
„Ljudi ne mogu da prežive sa dva minimalca koja Vučić obećava. Bolje išta nego ništa, ali to nije trajno rešenje. Ljudi će ovde morati da shvate da ne mogu od države da očekuju da im reši probleme, nego će morati da nalaze neke druge varijante preživljavanja. Možda da promene profesiju i delatnost, ne znam. Ali, svakako da moraju da rade nešto drugo što im može pomoći da prežive, takva je trenutna situacija“, govori on.
Nova.rs: Beogradski sindikat je i ranije bio ograničavan. Dok su neki drugi bendovi i muzičari dobijali priliku da nastupaju, Vi niste…
„Ovde postoje dve ili tri varijante toga kako se može živeti od muzike. Prva varijanta je ta da si estrada i da nastupaš po diskaćima, praviš plitku muziku itd. Mi se time ne bavimo i nismo u tim pričama. Druga varijanta je da te pozivaju na neke festivale, a za to ne treba da imaš neki nacionalni stav koji mi imamo, a koji nije adekvatan za određene festivale sa drugačijom političkom porukom. Treća varijanta je da te zove opštine da nastupaš po trgovima, a to je opet politička varijanta koja zavisi od ljudi na vlasti. Danas živimo u takvom društvu gde je sasvim jasno da niko neće pozvati neki bend koji će možda napraviti skandal na nastupu nekim svojim stihom. Beogradski sindikat se već godinama izbegava. Nije tako samo sa SNS-om, tako je bilo i 2010. godine kada smo objavili izuzetno uspešan komercijalni album, ali nas godinu i po dana niko nigde nije pozvao. Prvi nastup je bio na Kusturičinom festivalu, jer je on nije morao da razmišlja o tome da li će uvrediti nekog političkog moćnika. Navikli smo da nam se otkazuju medijski sponzori, da RTS razmišlja da li da snimi naš koncert, da oglašivači reaguju kao da smo teroristi. To je neka naša priča. Dobra stvar je da se ne bavimo profesionalno muzikom i da svako od nas zasebno ima drugo zanimanje, jer da je situacija takva – odavno bismo već umrli od gladi.“
Nova.rs: Mnoge Vaše kolege govore upravo to, da nemaju za hleb…
„Imam veliku solidarnost prema svim kolegama koji su u teškom situaciji. Ali, moram da priznam da niko od kolega nije podržao nas kada smo mi doživljavali određene neprijatnosti, cenzure i zabrane. Uvek smo za njih bili neki ortaci čije se ime ne spominje, čak i kada treba da se ukaže na naš doprinos hip-hop i underground scene koja nije surova estradna priča.“
Nova.rs: Malopre ste spomenuli da se privatno bavite drugim zanimanjem od kojeg živite. Znači li to da je muzika za Vas samo hobi?
„Ne bih rekao da je naše bavljene muzikom samo hobi, kao na primer pecanje, s obzirom na to koliko svog privatnog vremena odvajamo za ovo. Kada smo mi krenuli da se bavimo muzikom, muzika uopšte nije bila neka tržišna stvar, nego se skupe neki drugari pa prave muzikom, pa ako uspe – uspelo je. Mi smo oduvek hteli da pravimo muziku onako kako smo mi mislili da treba. Imajući u vidu da živimo u zemlji u kojoj nikada nije suviše politike i suviše istorije, mi smo muziku iskoristili kao alat da se bavimo nekim problemima i stvarima koje nas sve pojedinačno muče. Zato, između ostalog, i i dalje snimamo muziku.“
Nova.rs: I postoji cena koju plaćate zbog toga?
„Postoji. Cena koju plaćamo ogleda se u tome što nismo puno profitirali od ovoga. Da smo se bavili muzikom onako kako se većina njome bavi, bez puno talasanja, verovatno bismo imali mnogo više nastupa i para. Ali tako je i sa našim privatnim poslovima. Da sam odlučio da budem deo neke stranke, možda bih napredovao i bio neki ugledni advokat koji nastupa po televizijima i zauzima političke strane. Međutim, meni to nikada nije bilo važno. Ponosan sam jer smo takvi. Da smo hteli drugačije, drugačije bismo radili.“
Nova.rs: Kako komentarišete kolege koje ipak zauzimaju određenu političku stranu, ili su deo neke političke opcije?
„Meni je uvek žao kada se neko od istaknutih pojedinaca, umetnika ili pisaca prikloni političarima. Smatram da bi takvi ljudi trebali da pripadaju celom narodu i da su veći od političara kojima se priklanjaju. Prosto se smoriš kada vidiš da je neko od njih otišao u neku političku partiju i da se sada obračunava sa delom ljudi koji su do juče bili njegova publika. Neću nikoga da osuđujem, svako ima svoje razloge i svako nosi svoj krst. Na kraju, kada završimo naše karijere, merićemo se po svojim delima.“
Nova.rs: Kako iz ove perspektive gledate na dvadeset dve godine provedene u Beogradskom sindikatu?
„Izdešavalo se svašta. Mnogo više od onoga što javnost zna o nama, jer se o nama ne govori. Imali smo mnogo koncerta i mnogo nastupa, pogotovo van granica Srbije. Za mene lično je ovo obeležavanje dvadeset dve godine prijateljstva. Mi smo isti oni ortaci koji su se pre više od dve decenije okupili u KST-u, samo imamo malo veće stomake, malo manje kose i neku decu kod kuće.“
Nova.rs: Hoćete li obeležiti godišnjicu?
„Uvek smo obeležavali rođendan, ali je nažalost takva situacija da, evo, već drugi rođendan nećemo proslaviti u nekoj kafanici. Umesto toga objavljujemo novu pesmu koja će i biti neka retrospektiva svega što smo do sada uradili. Ljudi će moći da vide ko smo bili, ko smo sada i kuda idemo.“
Nova.rs: Ko ste Vi sada?
„Ja sam isti onaj Feđa sa Dorćola, iz Beograda. Uvek se doživljavam kao deo ovog naroda. Niko nikada od nas nije smatrao da je nešto poseban, neki selebriti ili slično. Mi smo ekipa ortaka koja se druži tako što pravi muziku i trudi se da nekim svojim radom i ličnim primerom doprinese ovom narodu koliko može. Snimaćemo još. Skoro sam video da su Sedmorica mladih bili gosti kod Ivana Ivanovića, pa se našalim, što ne bismo i mi tako radili, barem još jedno dvadeset godina?“
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
